Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Простор и положај
- Аустралија 7,7 милиона km², са Океанијом 8,9 милиона km² (око 5% копна)
- Јужна полулопта; Тихи океан (исток), Индијски (запад и југ); Тиморско, Арафурско, Корално море и Торесов пролаз (север)
- Заливи Карпентаријски и Велики аустралијски; полуострво Јорк; острво Тасманија (Басов пролаз); Велики корални гребен
- Савез 6 држава (Јужна Аустралија, Квинсленд, Тасманија, Викторија, Западна Аустралија, Нови Јужни Велс) и 2 територије (Територија главног града, Северна територија)
- Рељеф
- Претежно до 200 m; Кошћушко 2.228 m (Аустралијски Алпи); Ерово језеро -15 m
- Западна аустралијска висораван (300–800 m), Средњеаустралијска низија, Велике разводне планине (од Јорка до Тасманије)
- Клима и воде
- Сува клима, пустиње: Велика Викторијина, Велика пешчана, Гипсонова, Нуларбор, Симпсонова
- Север тропска сезонски влажна, исток тропска и суптропска влажна, југозапад средоземна, Тасманија океанска
- Река Мари (2.600 km), притоке Дарлинг и Марамбиџи; слана језера Ерово, Торенс, Герднер
- Артешки басени на трећини континента
- Живи свет
- Кишна шума (СИ), мангрове, савана, степа, спинифекс и скраб, шуме еукалиптуса и акација, средоземна вегетација (ЈЗ)
- Земља живих фосила: више од 10.000 биљних врста, око 8.000 ендемичних
- Торбари (кенгур, коала, валаби, валару), динго, ему, казуар
- Океанија
- Више од 10.000 острва: Меланезија (црна), Микронезија (мала), Полинезија (многобројна)
- Иријан: запад Индонезија (Иријан Џаја), исток Папуа Нова Гвинеја
- Вулканска и кораљна острва (атоли); Роторуа – геотермална област; Вилхелм 4.509 m; Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима
- Тропска океанска клима: 2.000–6.000 mm, 23–28°C
- Становништво
- 13 милиона (1950) → 42 милиона (2019); Аустралија 25,2 мил.
- Стопа раста: Аустралија 12,7‰, Океанија 17,7‰
- Најређе насељени континент (5,0 ст./km²); Аустралија 3,3, Науру 538,2 ст./km²
Аустралија и Океанија – аустралијска континентална маса, Тасманија и острва у околним морима и Тихом океану; Аустралија око 7,7 милиона km², са Океанијом око 8,9 милиона km² (око 5% светског копна).
- Положај – јужна полулопта; Тихи океан на истоку, Индијски на западу и југу; Тиморско, Арафурско и Корално море и Торесов пролаз на северу
- Заливи – Карпентаријски (север) и Велики аустралијски залив (југ)
- Полуострво Јорк – највеће полуострво
- Тасманија – највеће острво, одвојено Басовим пролазом
- Велики корални гребен – дуж североисточне обале
Аустралија је савез шест држава (Јужна Аустралија, Квинсленд, Тасманија, Викторија, Западна Аустралија, Нови Јужни Велс) и две територије (Територија главног града и Северна територија).
- Улуру – монолит и свето место Абориџина, један од симбола Аустралије.
Преовлађује висински појас до 200 m. Највиши врх Кошћушко (2.228 m) на Аустралијским Алпима, најнижа тачка поред Еровог језера (-15 m).
- Западна аустралијска висораван – 300–800 m, са расједним планинама
- Средњеаустралијска низија – у средишњем делу; око Еровог језера прелази у депресију
- Велике разводне планине – расједне планине на истоку; од полуострва Јорк кроз Квинсленд, Нови Јужни Велс и Викторију до Тасманије
Аустралија је континент суве климе и бројних пустиња у тропским и суптропским ширинама.
- Пустиње – Велика Викторијина, Велика пешчана, Гипсонова пустиња и Нуларбор равница (на Западној висоравни); Симпсонова пустиња (у средишњем делу)
- Тропска сезонски влажна клима – север: лети обилне падавине, зими суше
- Тропска и суптропска влажна клима – исток, падавине током целе године
- Средоземна клима – уски приобални појас на југозападу
- Океанска клима – Тасманија
Мари – највећа река (2.600 km), притоке Дарлинг и Марамбиџи; извиру на Великим разводним планинама.
Артешки басени – заузимају трећину континента: Велики артешки, Карпентаријски и басен Мари–Дарлинг; Аустралија је богата подземним водама.
- Нема већих слатководних језера; највећа слана језера су Ерово, Торенс и Герднер.
- Тропска кишна шума – североисток
- Шуме мангрова – ушћа река у Тиморско и Арафурско море
- Листопадна шума, савана, степа – ка унутрашњости
- Спинифекс и скраб – пустињска вегетација (трава и ниско жбуње)
- Мешовите шуме акација, еукалиптуса и папрати – Велике разводне планине и Тасманија
- Зимзелена средоземна вегетација – југозапад
Земља живих фосила – назив за Аустралију, чији се особен биљни и животињски свет развио због дуге физичке изолованости.
Више од 10.000 биљних врста (еукалиптуси, акације), од којих је око 8.000 ендемично.
- Торбари: кенгур, коала, валаби, валару; дивљи пас динго; птице ему, казуар, рајска птица.
Океанија – заједнички назив за више од 10.000 острва у Тихом океану, подељених на три велике острвске групе.
Меланезија (црна острва) – североисточно од Аустралије; државе Папуа Нова Гвинеја, Фиџи, Соломонова Острва и Вануату.
- Иријан (Нова Гвинеја) – највеће острво Меланезије, друго на Земљи после Гренланда; запад припада Индонезији (провинција Иријан Џаја), исток је Папуа Нова Гвинеја
Микронезија (мала острва) – северно од екватора и Меланезије, јужно од Јапана: Каролинска, Маршалска, Маријанска и Гилбертова острва; државе Палау, Науру, Маршалова Острва, Кирибати и Савезне Државе Микронезије.
Полинезија (многобројна острва) – од Мидвејских острва на северу до Новог Зеланда на југу; државе Нови Зеланд, Самоа, Тонга и Тувалу.
- У Папуи Новој Гвинеји користи се више од 820 језика.
Острва су углавном вулканског и кораљног порекла (атоли и корални гребени); вулканска острва су планинска, а на многима постоје активни вулкани.
Геотермална енергија – топлота из унутрашњости Земље нагомилана у води и гасовима; користи се за производњу струје и загревање зграда.
- Роторуа – најактивније вулканско подручје Новог Зеланда (Северно острво), геотермална област са водом од око 100°C
- Вилхелм (4.509 m) – највиши врх Океаније, на Бизмарковој планини у Папуи Новој Гвинеји
- Мауна Кеа (4.205 m) и Мауна Лоа (4.170 m) – на Хавајима
- Тропска океанска клима – 2.000–6.000 mm падавина годишње, температуре 23–28°C, незнатна колебања
- Тропска шума (сандалово дрво, палма, каучуково дрво) или савана; плодна вулканска и алувијална земљишта погодна за тропске културе.
Број становника порастао је са 13 милиона (1950) на 42 милиона (2019).
- Највише становника – Аустралија 25,2 мил., Папуа Нова Гвинеја 8,8 мил., Нови Зеланд 4,8 мил., Фиџи 890.000
- Стопа раста (2015–2020) – Аустралија 12,7‰, Океанија 17,7‰
Најређе насељени континент – Аустралија са Океанијом, просечно 5,0 ст./km², уз неравномеран размештај становништва.
- Најмања густина: Аустралија 3,3, Нова Каледонија 15,5, Нови Зеланд 18,2 ст./km²; највећа: Науру 538,2 и Тувалу 388,5 ст./km².
Најважније:
- Величина: Аустралија око 7,7 милиона km², са Океанијом 8,9 милиона km² (око 5% копна).
- Политичка подела: савез шест држава и две територије.
- Рељеф: Западна аустралијска висораван, Средњеаустралијска низија и Велике разводне планине; Кошћушко 2.228 m, Ерово језеро -15 m.
- Клима: претежно сува, са великим пустињама (Велика Викторијина, Велика пешчана, Гипсонова, Симпсонова).
- Воде: река Мари (2.600 km) са Дарлингом и Марамбиџијем; слана језера; артешки басени на трећини континента.
- Живи свет: „земља живих фосила“ – око 8.000 ендемичних биљака, торбари (кенгур, коала).
- Океанија: више од 10.000 острва – Меланезија, Микронезија, Полинезија.
- Иријан: запад Индонезија, исток Папуа Нова Гвинеја.
- Острва: вулканска и кораљна, многа са активним вулканима; највиши врх Вилхелм (4.509 m).
- Становништво: 42 милиона (2019), најређе насељени континент (5,0 ст./km²).
