Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Становништво и Абориџини
- Већина су потомци европских досељеника (око 90%: Британци, Ирци, Грци, Италијани); староседеоци 2,8%
- Абориџини: више од 40.000 година на континенту, из Југоисточне Азије; око 300.000 у време открића
- Цртежи у пећини Куналд и на рту Јорк (15.000–20.000 година); диџириду; свете планине Улуру и Ката Тјута
- Мултикултурно наслеђе, веома хетерогено друштво
- Имиграциона земља
- 1788: кажњеничка колонија Нови Јужни Велс; око 162.000 кажњеника за 80 година
- Златна грозница (1850–1860): раст за више од милион
- Закон о ограничавању усељавања (1901); после Првог светског рата 20.000–40.000 досељеника годишње
- Политика „беле Аустралије“ укинута почетком 1970-их; данас предност имају стручна лица
- Размештај становништва
- 92% од Аделејда до Бризбена (клима, привреда) и југозапад око Перта
- Пустињска унутрашњост готово ненасељена; 86% у градовима
- Највећа густина: Сиднеј, Мелбурн, Бризбен, Перт, Аделејд
- Руде и енергенти
- Боксит – први у свету (28,4%); гвожђе (Кимберли, Пилбара) и злато (Калгурли) – други
- Олово, цинк, бакар (Брокен Хил, Маунт Иса); манган (острво Грот); дијаманти (Аргиле)
- Угаљ – Велике разводне планине; нафта и гас – Басов пролаз, Квинсленд, залив Бонапарта
- Пољопривреда
- Обрадиво 6,1%, пашњаци 47,1%; суше; у пољопривреди 3,9% становника
- Овчарство: 2. по броју оваца, 1. по вуни
- Водећи извозник сирове вуне и јечма, други извозник меса; пшеница, шећер, памук, вино
- Индустрија, туризам, развој
- Индустрија око Сиднеја и приморских градова; луке Сиднеј, Њукасл, Мелбурн, Фримантл, Бризбен
- Туризам: 8,5 милиона туриста, 44 милијарде УСД (2018)
- Периоди: 1788–1940 пољопривреда; 1940–1970 рударство и индустрија; од 1970 терцијарни сектор (70% БДП-а)
- Регионални економски лидер; партнери Кина, Јапан, Јужна Кореја, Индија, САД
- Градови
- Сиднеј: најстарији (1788), берза вуне, саобраћајни центар
- Мелбурн: симбол Викторије, „културна и спортска престоница“
Абориџини – староседеоци Аустралије; насељавају је више од 40.000 година, пореклом су из Југоисточне Азије; у време европског открића било их је око 300.000, а у доба британске колонизације њихов број је драстично опао.
- Уметност – резбарије на кори дрвета и пањевима, слике и гравуре у камену; цртежи у пећини Куналд (Јужна Аустралија) и на рту Јорк (Квинсленд) стари 15.000–20.000 година; осликавање тела, прецртавање руку, секира и бумеранга
- Диџириду – национални инструмент, најстарији дувачки инструмент на свету (користи се више од 1.500 година)
- Улуру и Ката Тјута – планине, центри духовног живота Абориџина
Данас већину становника чине потомци европских досељеника (око 90%, највише Британци и Ирци, затим Грци и Италијани); староседеоци чине 2,8% становништва.
Мултикултурно наслеђе – обичаји, фолклор, језици и традиције свих народа који живе у Аустралији; Аустралија је веома хетерогено друштво.
Имиграциона земља – земља чије је становништво настало углавном досељавањем.
Кажњеничка колонија – Нови Јужни Велс, основан 1788. године; за 80 година доведено је око 162.000 кажњеника из Енглеске, Ирске, Шкотске и Велса. Становништво је споро расло (низак природни прираштај, више мушкараца).
- Златна грозница (1850–1860) – број становника порастао за више од милион; досељавају се Немци, Италијани, Грци, затим Јапанци и Малајци
- Закон о ограничавању усељавања (1901) – рестриктиван за све осим Енглеза, Шкота, Ираца и Велшана; уз стагнацију (исцрпљено злато, суше) усељавање пада на око 3.000 годишње
- После Првог светског рата – досељавање због индустрије и рударства, око 20.000, а неких година и преко 40.000 годишње
- 1970–1975 – досељеници из Југозападне и Јужне Азије; после 1973. из Океаније, Кине и Југоисточне Азије
Политика „беле Аустралије“ – имиграциона политика од 1900. заснована на усељавању белаца; укинута почетком седамдесетих година 20. века.
Некада су долазили људи из политичких разлога, а последњих деценија предност имају стручна лица.
Око 92% становника живи у појасу од Аделејда до Бризбена, због привредне развијености и пријатне климе; гушће је насељен и југозапад око Перта.
Пустињска унутрашњост је готово ненасељена (ретке фарме, рударски центри, насеља Абориџина); на око 30% територије живи један становник на 25 km².
Урбанизација – 86% становништва живи у градовима; највећу густину имају Сиднеј, Мелбурн, Бризбен, Перт и Аделејд.
- Карта густине насељености: 50–100 ст./km² око великих градова на југоистоку, мање од 1 ст./km² и ненасељена подручја у унутрашњости.
Рударска велесила – Аустралија је богата бокситом, манганом, опалом, златом, дијамантима, бакром, гвожђем, оловом, сребром, цинком, ураном, волфрамом и сољу.
- Боксит – водећи произвођач у свету (28,4% 2017. године)
- Руда гвожђа – други произвођач; висораван Кимберли и планина Пилбара
- Злато – други произвођач (око 301 t 2017, после Кине); Калгурли и Северна Територија
- Олово, цинк, бакар – Брокен Хил, Тасманија, Маунт Иса
- Манган – острво Грот у Карпентаријском заливу; дијаманти – рудник Аргиле на Кимберлију
Камени угаљ – Велике разводне планине (светски врх по производњи и извозу); нафта и гас – Басов пролаз, Квинсленд, залив Бонапарта; највећи хидроенергетски систем – Аустралијски Алпи.
Обрадиво је само 6,1% површине, пашњаци заузимају 47,1%; већи део земље угрожен је сушама.
- Интензивна пољопривреда – долине Мари – Дарлинг и Марамбиџи, исток Новог Јужног Велса, Квинсленда и Викторије, југозапад
- Екстензивна пољопривреда – сува унутрашњост
Велика специјализована имања и сточарске фарме, висока механизација и продуктивност; у пољопривреди ради само 3,9% становништва.
Овчарство – најважнија грана; друго место по броју оваца (око 70 милиона, после Кине), прво по производњи вуне.
- Гаје се пшеница, јечам, памук, воће, грожђе, уљарице и шећерна трска (приобаље Квинсленда); развијено је месно и млечно говедарство.
Извозник пољопривредних производа – водећи светски извозник сирове вуне и јечма, други извозник говеђег, овчијег, јагњећег и козјег меса; извози и шећер, пшеницу, памук, млечне производе и вино.
Индустрија је око Сиднеја и других приморских градова (металургија, саобраћајна средства, прехрамбена, графичка, текстилна, електронска). Луке: Сиднеј, Њукасл, Мелбурн, Фримантл, Бризбен; више од 400 аеродрома.
Туризам: 8,5 милиона туриста годишње и 44 милијарде УСД прихода (2018); туристи највише из Јапана, Новог Зеланда, САД и Југоисточне Азије.
- 1788–1940 – пољопривреда и извоз вуне, овчијег меса, млечних производа и пшенице; трговина највише са УК
- 1940–1970 – рударство, индустрија и извоз минералних сировина
- од 1970 – извоз сировина и терцијарни сектор (око 70% БДП-а)
Регионални економски лидер – положај који је Аустралија стекла извозом сировина у Јапан и азијске тигрове; главни партнери данас су Кина, Јапан, Јужна Кореја, Индија и САД.
Сиднеј – најстарији град (основан 1788. у заливу Биљака), један од највећих на јужној хемисфери; разноврсна индустрија, највећа лука за извоз вуне – берза вуне одређује светску цену вуне; саобраћајни центар на прузи Керис – Сиднеј – Мелбурн – Аделејд – Перт.
Мелбурн – симбол Викторије, комерцијални, индустријски и културни центар, „културна и спортска престоница“ Аустралије; спој викторијанске и савремене архитектуре, паркови, мултиетничко становништво.
Најважније:
- Становништво: већину чине потомци европских досељеника, Абориџини чине 2,8%.
- Абориџини: једна од најстаријих цивилизација; центри духовног живота Улуру и Ката Тјута.
- Имиграциона земља: кажњеничка колонија од 1788, златна грозница 1850–1860, политика беле Аустралије до 1970-их.
- Размештај: 92% живи од Аделејда до Бризбена, 86% у градовима; унутрашњост готово празна.
- Руде: водећи произвођач боксита, други гвожђа и злата; манган, дијаманти, обојени метали.
- Енергенти: угаљ на Великим разводним планинама, нафта и гас у Басовом пролазу, Квинсленду и заливу Бонапарта.
- Пољопривреда: овчарство и вуна, јечам, месо, пшеница; само 6,1% обрадиво.
- Привреда: три периода развоја; данас терцијарни сектор даје око 70% БДП-а – регионални економски лидер.
- Градови: Сиднеј (најстарији, берза вуне) и Мелбурн („културна и спортска престоница“).
