Најважније из лекције
План-резиме
- Острвске државе и биодиверзитет
- Острвске државе – сиромашне, ослањају се на плодно земљиште, тропске шуме и море
- Висок степен ендемизма; ендемит – врста ограничена на малу територију
- Разноликост опада од Меланезије ка малим атолима
- Претње биодиверзитету
- Губитак станишта: сеча шума (Папуа Нова Гвинеја – нелегална), плантаже уљане палме, крчење за таро, банану, маниоку, какао
- Загађење, прекомерни риболов, фосфати (Науру), ерозија
- Најугроженији приобални појас и морска станишта
- Климатске промене
- Глобално загревање: угљен-диоксид и ефекат стаклене баште; до краја 21. века +1,8°C до +6,4°C
- Океани: +0,08–0,20°C по деценији; до 2090. +2,0–2,5°C
- Пораст нивоа мора: губитак територије, заслањивање; Кирибати и Тувалу (5 m), евакуација острва Килинаилау (2005)
- Непогоде и корали
- Тропски циклони (Моника 2006; Кук, Деби, Дона 2017), поплаве, суше; жртве +20%
- Ел Нињо / Ла Ниња – Науру 4.500 mm наспрам 500 mm падавина
- Корални гребени угину због топлије и киселије воде; Велики корални гребен, Хаваји; 50–100 година
- Миграције
- Еколошке избеглице – исељавају се због уништене средине
- Тувалу (више од 15%), Науру (око 10%), Кирибати
- Одредишта: Фиџи, Нови Зеланд, Аустралија
- Загађење
- Отпад, канализација, нафта, спаљивање отпада
- 8 милиона тона пластике годишње; острво пластике као Средња Европа
- Страдају морске корњаче и морске птице
Острвске државе – углавном економски сиромашне земље Океаније које се ослањају на плодно вулканско и алувијално земљиште, тропске шуме и богат морски свет.
Биодиверзитет – разноврсност биљних и животињских врста; у Океанији има висок степен ендемизма.
Ендемит – врста која је распрострањена само на одређеној, ограниченој територији.
- Екосистеми – корални гребени, атоли, мангрове, шуме, мочваре, приобалне равнице
- Опадање разноликости – од шумовитих острва Меланезије (југозапад) ка малим атолима (североисток)
Очување биодиверзитета је за народе Океаније економско, еколошко, друштвено, политичко и културно питање, јер живот на острвима зависи од локалних ресурса.
- Губитак станишта – сеча шума, пољопривреда, рударство, инфраструктура, ширење насеља
- Загађење земљишта и воде
- Прекомерна експлоатација – риболов, фосфати (Науру)
- Ерозија земљишта
У Меланезији шуме уништава комерцијална сеча (у Папуи Новој Гвинеји углавном нелегална) и плантаже уљане палме (Папуа Нова Гвинеја, Соломонова Острва); у Полинезији и Микронезији крчење ради гајења тароа, банане, маниоке и какаоа.
Таро – тропска биљка чији се корен користи у исхрани.
- Најугроженији је приобални појас (урбанизација, индустрија, саобраћај, туризам), а морска станишта страдају од неодрживог риболова, отпада и изливања нафте.
Глобално загревање атмосфере – пораст температуре због веће концентрације угљен-диоксида и других гасова који појачавају ефекат стаклене баште.
- Прогноза до краја 21. века – пораст за 1,8°C (позитиван сценарио), односно за 6,4°C без смањења емисије
- 1999–2099. – Нови Зеланд 0,5–3,5°C, острва југозападног Пацифика 1,8°C
- Океани – 0,08–0,20°C по деценији у последњих 50 година; до 2090. још 2,0–2,5°C
Пораст нивоа Светског мора – губитак територије, деградација и заслањивање земљишта и воде.
- Кирибати и Тувалу – острва свега 5 m изнад мора; Папуа Нова Гвинеја 2005. евакуисала 1.300 становника острва Килинаилау; угрожени и Маршалова острва, Фиџи, Вануату.
- Непогоде – тропски циклони, поплаве, суше, пожари, земљотреси, цунами; највише угрожени Папуа Нова Гвинеја, Вануату, Соломонова Острва, Самоа и Тонга
- Жртве – пораст за 20% у последње три деценије 20. века; циклон Моника (2006) – најјачи забележен у Аустралији
- Штета – до половине БНД-а појединих земаља; циклони Кук, Деби и Дона (2017)
Ел Нињо – повишена температура површинских вода у источном и централном екваторијалном Пацифику.
Ла Ниња – нижа температура површине мора од просечне у истом делу Пацифика.
- Науру: до 4.500 mm падавина у време Ел Ниња, а свега 500 mm у време Ла Ниње.
Корални гребени пропадају због топлије воде, загађења, риболова динамитом и веће киселости воде; бели корал ће угинути. Изумиру на Хавајима и Великом коралном гребену, а могли би нестати за 50–100 година.
Еколошке избеглице – људи присиљени да се иселе због климатских промена и деградације животне средине.
- Узроци – мање обрадивог земљишта, недостатак питке воде, заразне болести, оштећени усеви, зграде и водовод
- Унутрашње миграције – у већим острвским земљама; међународне – из малих земаља
- Исељени – више од 15% становника Тувалуа, око 10% Науруа
- Одредишта – Фиџи, Нови Зеланд, Аустралија
Пацифичка острва су упозорење свету: око 70% највећих градова лежи на обали или близу ње.
- Извори – комунални и индустријски отпад, канализација, отпадне воде, пластика, изливање нафте
- Ваздух – отворено спаљивање отпада (и на Фиџију, иако је забрањено)
- Пластика – око 8 милиона тона годишње у водама; „острво“ пластике величине Средње Европе
- Морске корњаче гутају кесе уместо медуза и угину; морске птице једу чепове, четкице и упаљаче и њима хране младунце.
Најважније:
- Острвске државе: сиромашне, зависе од земљишта, шума и мора.
- Биодиверзитет: висок ендемизам; угрожен сечом шума, загађењем, прекомерним риболовом и вађењем фосфата.
- Глобално загревање: до краја 21. века пораст температуре 1,8–6,4°C.
- Пораст нивоа мора: најугроженији Кирибати и Тувалу (5 m изнад мора).
- Непогоде: јачи циклони, суше и поплаве (Ел Нињо, Ла Ниња), штета до половине БНД-а.
- Корални гребени: угину због топлије и киселије воде (Велики корални гребен, Хаваји).
- Еколошке избеглице: из Тувалуа, Кирибатија и Науруа ка Фиџију, Новом Зеланду и Аустралији.
- Пластика: 8 милиона тона годишње; убија корњаче и морске птице.
