Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Природно кретање становништва
- Чине га наталитет, морталитет и природни прираштај; стопе се изражавају у ‰ (на 1.000 становника).
- n = N / P · 1.000; m = M / P · 1.000; pp = n − m.
- Наталитет
- Типови: низак (до 15‰), средњи (16–25‰), висок (више од 25‰).
- Свет 18‰ и стално опада; Африка 33,6‰, Европа 10,4‰.
- Највиши Нигер 46,3‰, најнижи Република Кореја 7,4‰.
- Фертилитет
- Стопа укупног фертилитета – просечан број деце по жени (15–49 година).
- За просту замену генерација потребно 2,1; свет 2,5, Африка 4,4, Европа 1,6.
- Низак фертилитет → недостатак радне снаге, већи трошкови пензија и здравства.
- Морталитет
- Показатељ друштвено-економских прилика и здравствене заштите; важна смртност одојчади.
- Висок због глади, епидемија, ратова (Чад, Лесото) или због старог становништва (Европа 11,0‰).
- Најнижи у Катару (1,2‰) и УАЕ – младо становништво.
- Смртност одојчади у Африци: 93‰ → 47‰.
- Очекивано трајање живота
- Свет 72,3 године (1950–1955: 46,5); развијени живе око 18 година дуже.
- Најдуже Англоамерика 79,1; најкраће Африка 62,6; Јапан 84,4, ЦАР 52,7.
- Жене живе дуже од мушкараца.
- Природни прираштај
- Разлика наталитета и морталитета; позитиван или негативан.
- Свет 10,9‰; Африка 25,4‰, Европа −0,6‰; Нигер 37,9‰, Бугарска −6,4‰.
- Главни узрок разлика – степен економске развијености.
Природно кретање становништва – обухвата наталитет, морталитет и природни прираштај.
- Стопа наталитета – број рођених на 1.000 становника (n = N / P · 1.000), у ‰.
- Стопа морталитета – број умрлих на 1.000 становника (m = M / P · 1.000), у ‰.
- Стопа природног прираштаја – pp = n − m, показује колико се број становника повећао или смањио на 1.000 становника за годину дана.
Наталитет – рађање; према стопи се дели на низак (до 15‰), средњи (16–25‰) и висок (више од 25‰).
Светска стопа стално опада – 18‰ у периоду 2015–2020. Око половине човечанства има висок наталитет.
- Највиша – Африка 33,6‰; Нигер 46,3‰, Чад 42,4‰, Сомалија 41,9‰, Мали 41,8‰.
- Најнижа – Европа 10,4‰; Република Кореја 7,4‰, Јапан 7,5‰, Италија 7,6‰.
- Свих десет држава са највишим наталитетом налази се у Субсахарској Африци.
Стопа укупног фертилитета – просечан број деце коју би жена родила током фертилног периода (15–49 година).
Проста замена генерација – потребан фертилитет од 2,1 детета по жени.
- Свет 2,5 (2015–2020); развијене државе испод 2,1, неразвијене изнад 5,0.
- Африка 4,4 – највиши; Нигер, Чад, Мали, ДР Конго, Ангола 6–7 деце по жени.
- Европа 1,6 – најнижи; Португалија 1,29, Србија 1,46, Француска 1,85.
Низак фертилитет у Европи води ка недостатку радне снаге и већим издацима за пензије и здравство, па владе уводе мере за подстицање рађања.
- Африка је 1913. имала 7% светског становништва, а 2100. ће имати око 39,4%.
Морталитет – учесталост умирања; показатељ друштвено-економских прилика и здравствене заштите.
Смртност одојчади – важан показатељ квалитета здравствене заштите.
- Висок морталитет у неразвијеним државама – глад, епидемије, ратови, природне непогоде (Чад, Лесото).
- Висок морталитет у развијеним државама – велико учешће старог становништва.
- Најнижи – младо становништво и добра здравствена заштита: Катар 1,2‰, УАЕ 1,5‰, Бахреин 2,4‰.
Европа има највишу просечну стопу морталитета (11,0‰), затим Африка (8,2‰); највише стопе – Бугарска 15,4‰, Украјина 15,2‰, Летонија 14,6‰, Србија 13,2‰.
- Смртност одојчади у Африци пала је са 93‰ (1995–2000) на 47‰ (2015–2020); најразвијеније европске државе испод 5‰; ЦАР 82‰, Исланд 1,0‰.
Очекивано трајање живота – показатељ здравља становништва; највише зависи од животног стандарда (здравство, медицинска нега, исхрана).
- 1950–1955: 46,5 година; 2015–2020: 72,3 године (мушкарци 69,9, жене 74,7).
- Развијене државе – око 18 година дужи живот него неразвијене.
- Најдуже: Англоамерика 79,1, Океанија 78,4, Европа 78,3; најкраће Африка 62,6.
Жене живе дуже од мушкараца (Европа 82 према 75 година). Продужење животног века у свету највише је последица напретка у Африци.
- Јапанци 84,4 и Швајцарци 83,6 године – најдуговечнији; ЦАР 52,7 и Лесото 53,5 – најкраћи живот.
Природни прираштај – разлика између наталитета и морталитета; позитиван ако је рођених више од умрлих, негативан ако је умрлих више.
Главни узрок разлика је степен економске развијености – у неразвијеним државама прираштај је висок, у развијеним низак или негативан.
- Свет 10,9‰ (2015–2020); Африка 25,4‰; Европа −0,6‰.
- Највиши – Нигер 37,9‰, Ангола 32,6‰, Мали 32,0‰.
- Најнижи – Бугарска −6,4‰, Украјина −5,6‰, Хрватска −4,2‰, Србија −3,6‰, Јапан −2,9‰.
Најважније:
- Природно кретање: наталитет, морталитет и природни прираштај, изражени у ‰.
- Наталитет: низак до 15‰, средњи 16–25‰, висок више од 25‰; свет 18‰, Африка 33,6‰, Европа 10,4‰.
- Фертилитет: за просту замену генерација потребно је 2,1 дете; свет 2,5, Африка 4,4, Европа 1,6.
- Морталитет: највиши у Европи (11,0‰) због старог становништва; у Африци због сиромаштва, болести и ратова.
- Смртност одојчади: најбољи показатељ здравствене заштите; у Африци пала са 93‰ на 47‰.
- Животни век: у свету 72,3 године; најдуже Јапан 84,4, најкраће ЦАР 52,7.
- Природни прираштај: pp = n − m; свет 10,9‰, од −6,4‰ (Бугарска) до 37,9‰ (Нигер).
- Развијеност и прираштај: што је држава развијенија, прираштај је мањи.
