Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- Јужна поларна област око Јужног пола, до око 58° јужне географске ширине.
- Најближа је Јужна Америка – одваја их Дрејков пролаз (1.100 km); Аустралија 3.700 km, Африка 4.200 km.
- Површина 14,2 милиона km²; острва: Јужна Оркнијска, Јужна Шетландска, Јужна Џорџија, Јужна Сендвичка.
- Рељеф и лед
- Исток – висораван; запад – планине, наставак Анда; највиши врх Винсон (4.897 m).
- Инландајс (континентални ледник, више од 50.000 km²) покрива 98% континента, дебљина 1,6 km, 30 милиона km³ леда – највећи резервоар слатке воде.
- Шелфски ледник – ледена плоча на мору; највећи Росов (Росово море).
- Лед на Земљи: Антарктик 84%, Арктик 14%, високе планине 2%.
- Клима
- Најхладнији и најветровитији континент; температуре целе године испод 0 °C.
- -89,2 °C, станица „Восток“, 21. јул 1983; снег до 200 mm годишње; ветрови до 300 km/h.
- Климатске промене
- Конференција 2013: без смањења емисија штетних гасова – пораст нивоа Светског мора, угрожене стотине милиона људи.
- Најгори сценарио: 238 cm до 2100, +5 °C (шанса око 5%).
- Шелфски ледници 40–83% бржи; губитак леда 84 (1992–2011) → више од 241 милијарде тона годишње (2012–2017); отапање утростручено.
- Западни Антарктик се топи брже (топлији океан), Источни спорије (лед изнад нивоа мора).
- Живи свет
- Маховине: зелене (2000) → тамноцрвене (2008) → сиве (одумиру); Источни Антарктик хладнији, ветровитији, сушнији (и оштећење озонског омотача).
- Антарктички крил (зоопланктон) – храна фока, китова, пингвина; ланац: фитопланктон → крил → пингвин → фока; популација опада.
Антарктик – континент око Јужног пола, до око 58° јужне географске ширине; јужна поларна област Земље.
- Јужни пол – у средишњем делу континента.
- Дрејков пролаз – широк 1.100 km, одваја Антарктик од најближег континента, Јужне Америке.
- Удаљеност: од Аустралије око 3.700 km, од Африке 4.200 km.
Са острвима и шелфским ледницима Антарктик има површину од 14,2 милиона km² и окружен је Јужним океаном.
- Већа острва: Јужна Оркнијска, Јужна Шетландска, Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва.
- Источни Антарктик – висораван.
- Западни Антарктик – планине, наставак јужноамеричких Анда; највиша планина Винсон (4.897 m).
Инландајс (континентални ледник) – маса леда која покрива велику површину, већу од 50.000 km²; постоји на Антарктику и Гренланду.
Инландајс покрива око 98% Антарктика, просечно је дебео 1,6 km (на западу 2,5 km), има око 30 милиона km³ леда – највећи резервоар слатке воде на Земљи.
Шелфски ледник – огромна ледена плоча на површини мора.
- Највећи шелфски ледник је Росов, који прекрива Росово море.
- Лед на Земљи: Антарктик 84%, Арктик 14%, високе планине 2%.
Антарктик је најхладнији и најветровитији континент; средње месечне температуре су током целе године испод 0 °C.
- Апсолутни минимум – -89,2 °C, 21. јула 1983. у руској станици „Восток“; најнижа температура ваздуха икад измерена на Земљи.
- Падавине – мало, у виду снега, до 200 mm годишње.
- Ветрови – чести, брзине и до 300 km/h.
Антарктик и Јужни океан имају кључну улогу у глобалним климатским променама; залеђене поларне области су најосетљивији показатељ глобалног загревања.
- Међувладина конференција о климатским променама (2013) – без значајног смањења емисија штетних гасова загревање ће подићи ниво Светског мора и угрозити стотине милиона људи.
- Најгори сценарио – ниво мора до 238 cm око 2100. године и загревање за још 5 °C; шанса око 5%, избегава се смањењем емисија.
Антарктик спада у факторе који највише доприносе повећању нивоа Светског мора.
- Шелфски ледници клизе у суседна мора 40–83% брже него 1992. године.
- 1992–2011. – губитак око 84 милијарде тона леда годишње; 2012–2017. – више од 241 милијарде тона годишње.
- Од 2012. сателитска осматрања показују троструко повећање стопе отапања.
Западни Антарктик се топи најбрже, јер ледници и санте не могу да се одрже у топлијем океану; Источни спорије, јер је главни део његовог леда изнад нивоа Светског мора.
Маховине – 2000. зелени покривач, 2008. тамноцрвене (пигмент штити од Сунца и суше), местимично сиве (одумиру).
Закључак: Источни Антарктик је постао хладнији, ветровитији и сушнији због климатских промена и оштећења озонског омотача.
Антарктички крил – зоопланктон, главни извор хране фокама, китовима, пингвинима, лигњама и албатросима; највише га има између 10° и 80° западне географске дужине.
- Ланац исхране: фитопланктон → крил → пингвин → фока.
- Топлији океан смањује популацију крила, што угрожава пингвине и друге врсте.
Најважније:
- Положај: Антарктик је јужна поларна област око Јужног пола; од Јужне Америке га одваја Дрејков пролаз (1.100 km).
- Површина: 14,2 милиона km² са острвима и шелфским ледницима.
- Рељеф: на истоку висораван, на западу планине – наставак Анда; највиша планина Винсон (4.897 m).
- Инландајс: континентални ледник који покрива 98% континента, 30 милиона km³ леда – највећи резервоар слатке воде.
- Клима: најхладнији и најветровитији континент; -89,2 °C у станици „Восток“ 1983.
- Ниво мора: Антарктик највише доприноси порасту нивоа Светског мора; отапање се од 2012. утростручило.
- Запад и исток: Западни Антарктик се топи брже (топао океан), Источни спорије (лед изнад нивоа мора).
- Живи свет: маховине и крил показују последице климатских промена и оштећења озонског омотача.
