Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Антарктик – положај и лед
- Јужна поларна област до око 58° јужне ширине; најближа Јужна Америка, Дрејков пролаз 1.100 km.
- Инландајс (континентални ледник, више од 50.000 km²) – само Антарктик и Гренланд; покрива 98% Антарктика.
- Шелфски ледник – ледена плоча на мору; највећи Росов (Росово море).
- Клима и климатске промене
- Најхладнији и најветровитији континент; „Восток“ -89,2 °C (21. 7. 1983).
- Шелфски ледници се крећу 40–83% брже него 1992; губитак леда 84 (1992–2011) → више од 241 милијарде тона годишње (2012–2017).
- Најбрже отапање на Западном, спорије на Источном Антарктику.
- Антарктички крил (зоопланктон) – храна фока, китова, пингвина; угрожен загревањем.
- Европа
- 710 милиона туриста, 570 милијарди УСД; приморске регије Јужне Европе, Алпи, Пиринеји.
- Урбанизација: УК 82%, Француска 80%; Рандстад, Фламански дијамант, Рајна–Рур.
- Русија богата ресурсима; мигрантска криза од 2010.
- Азија
- Југозапад: старе цивилизације, јудаизам, хришћанство, ислам, нафта и гас.
- Југ: индијска цивилизација, монсуни, велика села и сиротињска насеља.
- Исток: Кина и Јапан, Токаидо; југоисток: Ватрени појас Пацифика (Индонезија 127, Филипини 23 вулкана).
- Африка и Америке
- Афричко Средоземље: Нил, египатска цивилизација, туризам; Субсахарска Африка најсиромашнија.
- САД – светска сила, постиндустријска фаза; Средња Америка – местици, исељавање у САД.
- Јужна Америка ретко насељена, етнички шаролика, шпанско-португалски утицај.
- Аустралија, Океанија, Антарктик
- Океанија: више од 10.000 острва – Меланезија, Микронезија, Полинезија; сиромашне острвске државе.
- Антарктик и Јужни океан – кључни за разумевање глобалних климатских промена.
Јужна поларна област – простор око Јужног пола до око 58° јужне географске ширине.
Инландајс (континентални ледник) – маса леда која покрива површину већу од 50.000 km²; постоји само на Антарктику и Гренланду.
Шелфски ледник – огромна ледена плоча на површини мора; највећи је Росов, који прекрива Росово море.
- Дрејков пролаз – широк 1.100 km, одваја Антарктик од најближег континента, Јужне Америке.
- Станица „Восток“ – 21. јула 1983. измерено -89,2 °C, најнижа температура на Земљи.
Инландајс покрива око 98% Антарктика; просечно је дебео 1,6 km (на западу 2,5 km) и садржи око 30 милиона km³ леда – највећи резервоар слатке воде на Земљи.
Климатске промене убрзавају кретање шелфских ледника ка суседним морима – за 40–83% у односу на 1992. годину.
- Губитак леда – 1992–2011. просечно око 84 милијарде тона годишње; 2012–2017. више од 241 милијарде тона годишње.
- Западни Антарктик – најбрже отапање, јер се ледници и санте не одржавају у топлијем океану.
- Источни Антарктик – спорије отапање, јер је главни део леда изнад нивоа Светског мора.
Антарктички крил – зоопланктон, главни извор хране за фоке, китове, пингвине, лигње и албатросе; загревање океана смањује његову популацију.
- Ланац исхране: фитопланктон → крил → пингвин → фока.
Савремена регионална географија – повезује обележја регија са глобалним процесима; бави се регијама, организацијом простора и регионалним развојем.
- Туризам – 710 милиона туриста и 570 милијарди УСД прихода; приморске регије Јужне Европе (Коста Брава, Коста дел Сол, Лигурија, Халкидики, Крит…), Алпи и Пиринеји, бање у Италији и Србији.
- Урбанизација – у градовима живи 82% становника УК и 80% Француске; Париски басен, Рандстад, Фламански дијамант, Рајна–Рур (највећа конурбација континенталне Европе).
- Источна Европа – Русија међу водећим земљама по природним ресурсима; европски део најразвијенији и најгушће насељен.
- Миграције – до краја 60-их година 20. века емиграциони континент; мигрантска криза од 2010.
- Југозападна Азија – колевка старих цивилизација и јудаизма, хришћанства и ислама; нафта и природни гас финансирају модерне градове.
- Јужна Азија – индијска цивилизација; будизам, хиндуизам, џаинизам; пољопривреда зависи од монсуна; велика села (преко 30.000 становника), сиротињска насеља у градовима.
- Источна Азија – уз Јужну Азију најнасељенија; отварање Кине и улагање Јапана у знање; Токаидо – највећи мегалополис.
- Југоисточна Азија – Ватрени појас Пацифика; Индонезија 127 и Филипини 23 активна вулкана.
Људи насељавају околину вулкана (више од пет милиона) због плодног вулканског земљишта, иако им прети опасност.
- Афричко Средоземље – египатска цивилизација; најгушће насељени долина и делта Нила, приморје и оазе; туризам у Египту, Тунису и Мароку.
- Сахарска и Субсахарска Африка – најкраћи животни век, најбржи раст становништва, најсиромашнија регија (дефорестација, дезертификација, избеглице, сукоби).
- САД и Канада – велико природно богатство, постиндустријска фаза; САД стална чланица Савета безбедности УН.
- Мексико и Централна Америка – већином местици (Костарика – белци), висок прираштај, исељавање у САД; кукуруз, пасуљ, парадајз.
- Јужна Америка – ретко насељена, живот у приморју; Индијанци, Европљани и Африканци; шпанско-португалски утицај у језику и религији.
Океанија – више од 10.000 острва у Тихом океану: Меланезија, Микронезија и Полинезија.
- Аустралија – већина становника потиче од европских досељеника.
- Острвске државе – сиромашне, ослањају се на плодно вулканско и речно земљиште, тропске шуме и морски свет.
Климатске промене и деградација животне средине угрожавају економску сигурност становништва Океаније.
Најважније:
- Дрејков пролаз: 1.100 km, дели Антарктик од Јужне Америке.
- Инландајс: континентални ледник на Антарктику и Гренланду, покрива 98% Антарктика.
- Восток: -89,2 °C, најнижа температура на Земљи (1983).
- Отапање: најбрже на Западном, спорије на Источном Антарктику; губитак леда расте (84 → преко 241 милијарде тона годишње).
- Крил: зоопланктон, основа исхране у Јужном океану.
- Европа: најпосећенији туристички континент, високо урбанизована, мигрантска криза од 2010.
- Азија: колевка цивилизација и светских религија; Токаидо, Ватрени појас Пацифика.
- Африка: Нил и Средоземље насупрот сиромашној Субсахарској Африци.
- Америке: САД – светска сила; Средња Америка – местици и исељавање; Јужна Америка – ретко насељена и етнички шаролика.
- Антарктик и Јужни океан: кључни за праћење глобалних климатских промена.
