Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Појам миграције
- Просторна мобилност (миграција) – свака промена сталног места становања, без обзира на трајање и удаљеност.
- Имиграција – досељавање; емиграција – исељавање.
- Миграциони салдо
- S = I – E (досељени минус исељени), назива се и нето миграција.
- Позитиван – имиграција већа од емиграције; негативан – емиграција већа од имиграције.
- Стопа миграционог салда – на 1.000 становника (‰); највише Бахреин, најниже Сирија (2015–2020).
- Миграције кроз историју и данас
- Прошлост: грчка колонизација Средоземља, робови у Римском царству, сеоба народа из Централне Азије; после великих географских открића – колонизација света.
- Од 1960-их развијени свет има позитиван салдо.
- Имиграционе земље: Аустралија, Канада, Нови Зеланд, САД, развијена Европа, Русија, Јапан; новије Турска, Колумбија, ЈАР.
- Немачка +2,7 милиона (2015–2020); Азија – највећи извор миграната.
- Негативан салдо: Индија (2,7 мил.), Бангладеш (1,8), Кина (1,7), Венецуела (3,3 мил.), Сирија (2,1 мил.).
- Узроци миграција
- Економски: бољи живот, незапосленост, сиромаштво.
- Неекономски: политички (ратови, режим), верски, породични, индивидуални, психолошки, здравствени, природне непогоде.
- Фактори потискивања (push) и привлачења (pull); утиче и окружење (породица, пријатељи).
- Врсте миграција
- Унутрашње: локалне, унутаррегионалне, међурегионалне; најчешће село–град.
- Спољне: међусуседске, континенталне, интерконтиненталне.
- По трајању: дневне, недељне, сезонске, привремене, трајне; добровољне/присилне; организоване/стихијске.
- Егзодус – нагли одлазак великог броја људи због недаћа.
- Последице
- Досељавање младих повољно, исељавање младих неповољно за старосну структуру и природни прираштај.
- „Одлив мозгова“ – одлазак стручњака: губитак људског капитала за неразвијене, екстрапрофит за развијене.
Просторна мобилност становништва (миграција) – свака промена сталног места становања, стална или привремена, на малу или велику удаљеност, унутар или преко државних граница, без обзира на трајање и дистанцу.
- Имиграција – досељавање у неко подручје.
- Емиграција – исељавање из неког подручја.
Исти мигрант је за државу коју напушта емигрант, а за државу у коју долази имигрант.
Миграциони салдо (нето миграција) – разлика између броја досељених и броја исељених у неком подручју за одређено раздобље: S = I – E.
- Позитиван салдо – имиграција је већа од емиграције.
- Негативан салдо – емиграција је већа од имиграције.
- Стопа миграционог салда – салдо на 1.000 становника, у промилима (‰).
У периоду 2015–2020. позитиван салдо имају САД и Канада, већина Европе и Русија, Аустралија, Нови Зеланд и већина држава Арапског полуострва; негативан – Мексико, Централна Америка, велики део Африке и Јужна, Југоисточна и Источна Азија.
- Највише стопе салда: Бахреин, Малдиви, Оман, Луксембург, Катар, Екваторијална Гвинеја, Кувајт, Аустрија, Немачка, Канада.
- Најниже стопе салда: Сирија, Венецуела, Јужни Судан, Литванија, Еритреја, Централноафричка Република, Зимбабве, Сао Томе и Принципе, Гвајана, Летонија.
Миграцијама су се кроз историју ширила цивилизацијска достигнућа: грчка колонизација Средоземља, довођење робова у Римско царство, сеоба народа из Централне Азије.
Великим географским открићима почела је европска колонизација света; од шездесетих година 20. века развијени делови света имају позитиван миграциони салдо (миграциони биланс).
Традиционално имиграционе земље – Аустралија, Канада, Нови Зеланд, САД, развијене европске државе, Русија и Јапан; у новије време Турска, Колумбија и ЈАР.
- Немачка – европска држава са највише имиграната (без Русије); салдо 2015–2020. позитиван, 2,7 милиона.
- Азија – далеко највећи извор миграната 2015–2020.
- Негативан салдо из економских разлога: Индија (2,7 милиона), Бангладеш (1,8), Кина (1,7), Пакистан, Индонезија.
- Негативан салдо из економских и политичких разлога: Венецуела (3,3 милиона), Сирија (2,1 милион).
- Радна снага из Мексика у САД; радници из Камбоџе и Мјанмара у Бангкоку; избеглице из Сомалије у кампу Дадаб у Кенији; Рохинџе из Мјанмара у Бангладеш.
Економски узроци – жеља за бољим животом, незапосленост и сиромаштво.
Неекономски узроци – политички (ратни сукоби, политички режим), верски (верска нетрпељивост), породични, индивидуални, психолошки, здравствени и природне непогоде.
- Фактори потискивања (енгл. push) – терају човека из земље у којој живи.
- Фактори привлачења (енгл. pull) – привлаче га у земљу дестинације; мигрира ако они превагну.
На одлуку о пресељењу утиче и непосредно окружење мигранта – породица, пријатељи и родбинске везе.
Унутрашње миграције – у оквиру државе: локалне (у истој општини), унутаррегионалне (између општина исте регије) и међурегионалне (између регија); најчешће су миграције село–град.
Спољне миграције – преко државних граница: међусуседске, континенталне и интерконтиненталне.
- Према трајању – дневне, недељне, сезонске, привремене и трајне.
- Према вољи – добровољне и присилне.
- Према организованости – организоване и неорганизоване (спонтане, стихијске).
Егзодус – нагли одлазак великог броја људи из неког краја због различитих недаћа.
Миграције мењају број становника простора: досељавање младих повољно делује на старосну структуру и природно кретање, а исељавање младих смањује број становника и неповољно делује на старосну структуру и природни прираштај.
„Одлив мозгова“ – миграција стручњака из неразвијених у развијене државе, последица великих разлика у развијености.
- За неразвијене државе – губитак људског капитала и ограничавајући фактор економског развоја.
- За развијене земље – екстрапрофит, јер нису улагале у образовање стручњака.
Најважније:
- Миграција: свака промена сталног места становања, без обзира на трајање и удаљеност.
- Смер: имиграција је досељавање, а емиграција исељавање.
- Миграциони салдо: S = I – E; позитиван када је досељених више, негативан када је исељених више.
- Имиграционе земље: Аустралија, Канада, Нови Зеланд, САД, развијена Европа, Русија, Јапан; Немачка +2,7 милиона (2015–2020).
- Азија: највећи извор миграната; велики негативан салдо имале су Индија (2,7 милиона), Венецуела (3,3 милиона) и Сирија (2,1 милион).
- Узроци: економски (бољи живот, незапосленост, сиромаштво) и неекономски (политички, верски, породични, здравствени, природне непогоде).
- Врсте: унутрашње (најчешће село–град) и спољне; дневне до трајне; добровољне и присилне; организоване и стихијске; егзодус.
- Последице: досељавање младих подмлађује, а исељавање младих стари становништво.
- „Одлив мозгова“: губитак за неразвијене, екстрапрофит за развијене државе.
