Најважније из лекције
План-резиме
- Врсте структура становништва
- Биолошке: полна и старосна.
- Друштвено-економске: образовна, економска, расна, етничка, језичка, верска.
- Полна структура
- Бројчани однос мушкараца и жена; рађа се 5–6% више мушке деце, жене живе дуже.
- Свет: 102 мушкарца на 100 жена; више жена у Украјини, Русији, Летонији, Литванији (100 : 86).
- Вишак мушкараца: Катар (302 : 100), УАЕ (224 : 100), Аустралија (досељавање).
- Старосна структура и старење
- Младо 0–14, зрело 15–60/65, старо 60/65 и више година.
- Веза с природним кретањем: висок наталитет = много младих.
- Африка најмлађа (40% младих, 6% старих); Европа најстарија (26% старих, 16% младих).
- Старење: удео старих 8% (1950) → 14% (2020) → 22% (2050).
- Просечна старост: свет 31,0; Јапан 48,4; Нигер 15,2, Мали 16,3.
- Полно-старосна пирамида: Ангола – широка основа; Јапан – уска основа.
- Расе и народи
- Европеидна (око 50%), монголоидна (око 40%), негроидна (око 12%).
- Мелези: мулати (бела + црна), местици (бела + жута), замбоси (црна + жута).
- Етнички хомогене (Пољска 97% Пољака) и хетерогене државе; око 2.000 народа.
- Језици
- Више од 100 језичких породица; индоевропска – сваки други човек, кинеско-тибетанска – сваки пети.
- Највећи матерњи језици: мандарински 955 милиона, шпански 405, енглески 360.
- Асимилација – губитак културног идентитета; светски језици: енглески, француски, немачки, шпански.
- Религије
- Све настале у Азији.
- Хришћанство 2,3 милијарде (30%) – римокатолици, православни, протестанти; ислам 1,8 милијарди (23%) – сунити 85%, шиити 15%.
- Хиндуизам 1,1 милијарда (15%), будизам 540 милиона (7%), шинтоизам (Јапан), јудаизам (Јевреји, Израел 1948); атеисти.
- Економска структура
- Активно: запослени, привремено незапослени, први пут траже посао.
- Неактивно: особе с личним примањима (пензионери, стипендисти) и издржавани (деца, домаћице).
- Мадагаскар – 74,4% у примарном сектору; Шведска – 80% у терцијарном.
- Образовна структура
- Писменост: свет 86,3% (М 90,0%, Ж 82,7%), развијене државе 99,2%; 780 милиона неписмених.
- Стручна спрема: основно (почиње 5–7 година, траје 6–8), средње и високо образовање.
Структуре становништва – састав становништва према одређеним обележјима; деле се на биолошке и друштвено-економске.
- Биолошке – полна и старосна структура.
- Друштвено-економске – образовна, економска, расна, етничка, језичка, верска и др.
Полна структура – бројчани однос мушког и женског становништва.
Рађа се 5–6% више мушке деце, али жене живе дуже; у свету је однос уравнотежен – 102 мушкарца на 100 жена.
- Више жена: Украјина, Русија, Летонија, Литванија (100 жена на 86 мушкараца); мањак мушкараца и у Европи и Северној Америци.
- Више мушкараца: Катар (302 : 100) и УАЕ (224 : 100) због имиграције и повећаног рађања; Аустралија због досељавања мушкараца.
Старосна структура – број становника према периоду живота; један од најважнијих показатеља биодинамике становништва.
- Младо – 0–14 година.
- Зрело – 15–60 или 15–65 година.
- Старо – 60 или 65 и више година.
Старосна структура је у узрочно-последичној вези с природним кретањем: висок наталитет прати велики удео младих, и обрнуто.
Старење становништва – процес повећања удела старијих особа у укупној популацији: 8% (1950) → 14% (2020) → очекује се 22% (2050).
- Африка – најмлађа (40% младих, 6% старих, просечна старост 19,7 година).
- Европа – најстарија (26% старих, 16% младих, просечна старост 42,5 година).
- Најстарије државе: Јапан (48,4), Италија (47,3); најмлађе: Нигер (15,2) и Мали (16,3 године).
Полно-старосна пирамида – заједнички графички приказ полне и старосне структуре (мушкарци лево, жене десно, по старосним групама).
- Младо становништво (Ангола) – широка основа, уски врх.
- Старо становништво (Јапан) – уска основа, широк средњи и горњи део.
Физичке разлике међу људима последица су прилагођавања условима живота (таман тен – заштита од Сунчевог зрачења).
Људске расе – европеидна, монголоидна и негроидна.
- Европеидна (бела) – око половине човечанства; Европа, северна Африка, Југозападна Азија, северна Индија, већи део Северне Америке и Аустралије.
- Монголоидна (жута) – око 40%; источна и југоисточна Азија, Инуити и Индијанци.
- Негроидна (црна, негро-аустралоидна) – око 12%; Субсахарска Африка.
Мелези – настали мешањем раса, нарочито после великих географских открића: мулати (бела и црна), местици (бела и жута), замбоси (црна и жута раса).
Етнички хомогене државе – становници припадају једном народу (Пољска – 97% Пољаци); етнички хетерогене – живи више народа; њих је највише.
На Земљи живи око 2.000 народа; око 200 народа има више од милион припадника и чини 95% светске популације.
Језичке породице – групе сличних језика истог порекла; у свету их има више од стотину.
- Индоевропска – највише језика и говорника; сваки други човек (енглески, шпански, хинди, руски).
- Кинеско-тибетанска – сваки пети човек.
- Остале – семитско-хамитска, уралска, алтајска, афричка, дравидска, аустралоазијско-аустралонезијска, индијанска; изоловани језици.
- Највећи матерњи језици (2010): мандарински 955, шпански 405, енглески 360, хинди 310, арапски 295 милиона говорника.
Асимилација – губитак културног идентитета једног народа и његова интеграција у други народ; прати изумирање језика.
- Бивше колоније користе домаћи језик и језик колонизатора: Парагвај – гуарани и шпански, Мадагаскар – малгашки и француски.
Светски језици – енглески, француски, немачки и шпански; користе се у међународној комуникацији.
Све светске религије настале су у Азији; на избор вере утичу средина, култура, традиција и породица.
- Хришћанство – Југозападна Азија, пре око 2.000 година; 1054. подела на римокатоличку и православну, у 16. веку протестантизам; Библија; око 2,3 милијарде (30%) – половина римокатолици, 12% православни (Јужни и Источни Словени), 38% протестанти и остали.
- Ислам – 7. век, Арабијско полуострво; муслимани; Куран; око 1,8 милијарди (23%), друга религија по величини; сунити (85%) и шиити (15%).
- Будизам – 6. век пре н. е., северна Индија; Источна и Југоисточна Азија; око 540 милиона (7%).
- Хиндуизам – вера у више богова, почеци у 16. веку пре н. е.; Индија и Непал; око 1,1 милијарда (15%).
- Шинтоизам – стара религија у Јапану.
- Јудаизам – једна од најстаријих религија, вера Јевреја; Талмуд и Танах; из њега потекло хришћанство; држава Израел настала 1948.
Атеисти – људи који не припадају ниједној религији.
Економска структура – састав становништва према активности, делатности и занимању.
- Економски активно становништво – запослени, привремено незапослени и они који први пут траже посао.
- Особе с личним примањима – имају приходе, али не раде (пензионери, војни инвалиди, стипендисти, примаоци социјалне помоћи).
- Издржавано становништво – нема сопствене приходе (деца, домаћице).
Особе с личним примањима и издржавани чине економски неактивно становништво. Структура активног становништва према делатностима показатељ је развијености: у неразвијеним државама преовлађује примарни сектор, а у развијеним терцијарни и секундарни.
- Мадагаскар 2018: примарни сектор 74,4%, секундарни 9,2%, терцијарни 16,4%.
- Шведска 2018: терцијарни сектор 80%, секундарни 18,13%, примарни 1,87%.
Са друштвено-економским развојем расте потреба за вишим образовањем. Главна образовна обележја су писменост и школска (стручна) спрема.
Писменост – најнижи ниво образовања, способност читања, писања и разумевања; стопа писмености се рачуна за становнике од 15 и више година.
- Свет 86,3% (мушкарци 90,0%, жене 82,7%); развијене државе 99,2%; Северна Кореја 100%.
- Око 780 милиона неписмених, две трећине жене; половина у Јужној и Југозападној Азији, петина у Субсахарској Африци.
- Стопе до 50% (2019): неразвијене земље као Бенин, Авганистан, Чад, Етиопија, Јужни Судан, Нигер; у остатку света изнад 90%.
Стручна спрема – образовни ниво: основно (почиње са 5–7 година, траје 6–8, уписује се око 90% деце), средње (опште знање или струка) и високо образовање (универзитети).
Најважније:
- Врсте структура: биолошке (полна, старосна) и друштвено-економске (образовна, економска, расна, етничка, језичка, верска).
- Полна структура: у свету 102 мушкарца на 100 жена; вишак мушкараца у Катару и УАЕ.
- Старосна структура: младо 0–14, зрело 15–60/65, старо 60/65 и више година; Африка најмлађа, Европа најстарија; пирамида Анголе – широка основа.
- Старење становништва: удео старих расте са 8% (1950) на 14% (2020); Јапан има најстарије становништво (48,4 године).
- Расе: европеидна (око 50%), монголоидна (око 40%), негроидна (око 12%); мелези – мулати, местици, замбоси.
- Језици: индоевропска породица – сваки други човек, кинеско-тибетанска – сваки пети; највећи матерњи језик је мандарински.
- Религије: настале у Азији; хришћанство (30%), ислам (23%), хиндуизам (15%), будизам (7%).
- Економска структура: активно и неактивно становништво; неразвијене земље – примарни, развијене – терцијарни сектор.
- Образовање: писменост у свету 86,3%, у развијеним државама 99,2%; стручна спрема – основно, средње, високо образовање.
