Изабери решење задатка:

Задатак 10

Кратко решење

Праве у међусобно нормалном положају су: \( t \perp a \) и \( t \perp m \). Праве у међусобно паралелном положају су: \( a \parallel m \). Прецртај слику из задатка: две водоравне праве, горња обележена са a и доња обележена са m; усправна права t која сече обе водоравне праве са десне стране; коса права n која иде одозго слева надоле удесно и сече праве a и m лево од праве t. На пресецима праве t са правама a и m у сва четири угла упиши број 2 (прави углови, сваки означи и малим квадратићем). На пресецима праве n са правама a и m упиши број 1 у угао горе десно и у угао доле лево (тупи углови), а број 3 у угао горе лево и у угао доле десно (оштри углови). Укупно: 4 угла са бројем 1, 8 углова са бројем 2 и 4 угла са бројем 3.

Детаљно решење

Корак 1: Праве у међусобно нормалном положају

Две праве су нормалне ако се секу под правим углом. Права \( t \) је усправна, а праве \( a \) и \( m \) су водоравне, па права \( t \) сече сваку од њих под правим углом (то можемо проверити правоуглим троуглом). \[ t \perp a, \quad t \perp m \] Права \( n \) је коса, па она не сече праве \( a \) и \( m \) под правим углом.

Корак 2: Праве у међусобно паралелном положају

Две праве су паралелне ако се не секу, колико год да их продужимо. Праве \( a \) и \( m \) су обе водоравне и свуда су једнако удаљене једна од друге, па се никада не секу. \[ a \parallel m \]

Корак 3: Одређујемо врсте углова на слици

Углови на слици настају на местима где се праве секу. Таквих места има четири: права \( t \) сече праве \( a \) и \( m \), а права \( n \) сече праве \( a \) и \( m \). На сваком пресеку настају по четири угла. - Где права \( t \) сече праве \( a \) и \( m \), сва четири угла су права, јер је \( t \perp a \) и \( t \perp m \). То је укупно \( 8 \) правих углова – њих означавамо бројем \( 2 \). - Права \( n \) иде косо, одозго слева надоле удесно. Где она сече праве \( a \) и \( m \), угао горе десно и угао доле лево су шири од правог угла, па су то тупи углови – њих означавамо бројем \( 1 \) (укупно \( 4 \) угла). - Угао горе лево и угао доле десно на тим пресецима су ужи од правог угла, па су то оштри углови – њих означавамо бројем \( 3 \) (укупно \( 4 \) угла).

Корак 4: Означавамо углове на слици


Прецртај слику из задатка: две водоравне праве, горња обележена са a и доња обележена са m; усправна права t која сече обе водоравне праве са десне стране; коса права n која иде одозго слева надоле удесно и сече праве a и m лево од праве t. На пресецима праве t са правама a и m у сва четири угла упиши број 2 (прави углови, сваки означи и малим квадратићем). На пресецима праве n са правама a и m упиши број 1 у угао горе десно и у угао доле лево (тупи углови), а број 3 у угао горе лево и у угао доле десно (оштри углови). Укупно: 4 угла са бројем 1, 8 углова са бројем 2 и 4 угла са бројем 3.

Кратак запис решења:

\( t \perp a \), \( t \perp m \); \( a \parallel m \) 1 – 4 тупа угла (код пресека \( n \) са \( a \) и \( m \): горе десно и доле лево) 2 – 8 правих углова (код пресека \( t \) са \( a \) и \( m \)) 3 – 4 оштра угла (код пресека \( n \) са \( a \) и \( m \): горе лево и доле десно)

Најважније из лекције

Ово је обнављање градива из трећег разреда. Понављамо вишецифрене бројеве и заокругљивање на стотине (нпр. \( 674 \approx 700 \)), као и четири рачунске операције — писмено сабирање, одузимање, множење и дељење с остатком (проверамо: количник · делилац + остатак).
У бројевним изразима прво рачунамо заграду, па множење и дељење, па сабирање и одузимање. Понављамо дељивост са 2, 5 и 10, и једначине с непознатом (нпр. \( x + 665 = 903 \Rightarrow x = 238 \)).
Из геометрије: тачке и праве, нормалне и паралелне праве, те прав, оштар и туп угао. Обнављамо и мере за дужину, масу, запремину и време, као и римске цифре (I, V, X, L, C, D, M).
Бројеве разликујемо по броју цифара: једноцифрени, двоцифрени, троцифрени, четвороцифрени... Најмањи четвороцифрени број је \( 1\,000 \), а његов претходник је \( 999 \).
Најмањи двоцифрени број је \( 10 \), а највећи \( 99 \); најмањи троцифрени је \( 100 \), а највећи \( 999 \).
Заокругљивање на најближе стотине: гледамо цифру десетица. Ако је \( 5 \) или већа, стотине повећавамо за \( 1 \); ако је мања од \( 5 \), стотине остају исте. Цифре десетица и јединица постају нуле.
\[ 325 \approx 300, \quad 678 \approx 700, \quad 869 \approx 900 \]
Сабирање и одузимање радимо и напамет и писменим поступком (потписивање цифара једну испод друге по месним вредностима).
Множење и дељење такође радимо писменим поступком; код дељења некад остаје остатак, који мора бити мањи од делиоца.
ОперацијаПримерРезултат
Сабирање\( 345 + 5 \)\( 350 \)
Одузимање\( 405 - 27 \)\( 378 \)
Множење\( 37 \cdot 8 \)\( 296 \)
Дељење\( 435 : 5 \)\( 87 \)
Дељење с остатком: \( 624 : 5 = 124 \) и остатак \( 4 \), јер је \( 124 \cdot 5 + 4 = 620 + 4 = 624 \). Тачност дељења проверавамо тако што количник помножимо делиоцем и додамо остатак.
У изразу прво рачунамо оно што је у загради, затим множење и дељење, па тек онда сабирање и одузимање.
\[ (610 - 80) + 195 = 530 + 195 = 725 \] \[ (270 + 4) \cdot 3 = 274 \cdot 3 = 822 \] \[ 750 : 5 + 72 \cdot 4 = 150 + 288 = 438 \]
  • Број је дељив са 2 ако му је последња цифра парна (\( 0, 2, 4, 6, 8 \)).
  • Број је дељив са 5 ако му је последња цифра \( 0 \) или \( 5 \).
  • Број је дељив са 10 ако му је последња цифра \( 0 \).
Из скупа \( \{380,\ 246,\ 915,\ 526,\ 770\} \):
  • дељиви са \( 5 \): \( 380,\ 915,\ 770 \);
  • дељиви са \( 2 \): \( 380,\ 246,\ 526,\ 770 \);
  • дељиви са \( 10 \): \( 380,\ 770 \).
Непознати број тражимо тако што „вратимо” операцију: непознати сабирак добијамо одузимањем, умањеник сабирањем, а непознати чинилац дељењем.
  • \( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)
  • \( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)
  • \( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)
  • \( x \cdot a = b \Rightarrow x = b : a \)
  • \( x : a = b \Rightarrow x = b \cdot a \)
\[ x + 665 = 903 \Rightarrow x = 903 - 665 = 238 \] Провера: \( 238 + 665 = 903 \). \(\checkmark\)
Тачке обележавамо великим словима (\( O,\ A,\ B \)), а праве малим словима (\( a,\ b \)). Кажемо да тачка припада правој или да је ван ње.
Две праве могу бити међусобно нормалне (секу се под правим углом) или међусобно паралелне (никад се не секу).
Углове разликујемо по величини:
  • прав угао — као ћошак листа;
  • оштар угао — мањи од правог;
  • туп угао — већи од правог.
Основне јединице и претварање памтимо из табеле:
Мере за дужинуМере за масуМере за време
\( 1\ \text{km} = 1\,000\ \text{m} \)\( 1\ \text{t} = 1\,000\ \text{kg} \)\( 1 \) сат \( = 60 \) минута
\( 1\ \text{m} = 100\ \text{cm} \)\( 1\ \text{kg} = 1\,000\ \text{g} \)\( 1 \) минут \( = 60 \) секунди
\( 1\ \text{cm} = 10\ \text{mm} \)\( 1 \) дан \( = 24 \) сата
\[ 4\ \text{dm} = 40\ \text{cm}, \quad 8\ \text{cl} = 80\ \text{ml}, \quad 5\ \text{cm}\ 2\ \text{mm} = 52\ \text{mm} \]
Бројеве можемо записати и римским цифрама. Основне ознаке су:
Арапска1510501005001 000
РимскаIVXLCDM
\[ 215 = \text{CCXV}, \quad 340 = \text{CCCXL}, \quad 704 = \text{DCCIV} \]

Задаци за вежбање

Лак задатак: Заокругли број \( 674 \) на најближе стотине и израчунај \( 128 : 4 \).
Цифра десетица у \( 674 \) је \( 7 \) (веће од \( 5 \)), па стотине повећавамо за \( 1 \): \( 674 \approx 700 \).
Дељење: \( 128 : 4 = 32 \).
Одговор: \( 700 \) и \( 32 \).
Средњи задатак: Реши једначину \( 810 - x = 694 \) и провери решење.
Тражимо умањилац: \( x = 810 - 694 = 116 \).
Провера: \( 810 - 116 = 694 \). \(\checkmark\)
Одговор: \( x = 116 \).
Тежак задатак: Ако цифре \( 5 \) и \( 7 \) замене места у броју \( 759 \), за колико би се смањио број \( 759 \)?
После замене цифара \( 5 \) и \( 7 \) добијамо број \( 579 \).
Разлика: \( 759 - 579 = 180 \).
Одговор: број би се смањио за \( 180 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: