Изабери решење задатка:

Задатак 21

Кратко решење

\( M \in p, \ p \parallel a \) \( K \in t, \ t \perp a \) Нацртај хоризонталну праву и испод њеног десног краја напиши мало слово a. Изнад праве a нацртај две тачке на истој висини: тачку M лево и тачку K десно, као на слици у задатку. Кроз тачку M нацртај хоризонталну праву паралелну са правом a и поред ње напиши мало слово p. Кроз тачку K нацртај вертикалну праву која сече праву a под правим углом (продужену и испод праве a) и поред ње напиши мало слово t. На месту где права t сече праву a означи прави угао.

Детаљно решење

За овај задатак користимо лењир и правоугли троугаоник, како бисмо прецизно нацртали паралелну и нормалну праву.

Корак 1: Цртање праве \( p \) кроз тачку \( M \) паралелне са правом \( a \)

1. Прислонимо најдужу ивицу троугаоника тачно уз праву \( a \). 2. Уз једну од краћих ивица троугаоника чврсто прислонимо лењир. 3. Држимо лењир непомично и клизамо троугаоник дуж лењира нагоре, све док његова најдужа ивица не додирне тачку \( M \). 4. Дуж те ивице повучемо праву кроз тачку \( M \) и продужимо је лењиром на обе стране. 5. Праву обележимо малим словом \( p \). Праве \( p \) и \( a \) се не секу, тј. паралелне су: \( p \parallel a \).

Корак 2: Цртање праве \( t \) кроз тачку \( K \) нормалне на праву \( a \)

1. Једну краћу ивицу троугаоника (краке правог угла) прислонимо тачно уз праву \( a \). 2. Померамо троугаоник дуж праве \( a \) све док друга краћа ивица не додирне тачку \( K \). 3. Уз ту ивицу повучемо праву кроз тачку \( K \) и лењиром је продужимо тако да сече праву \( a \) и прође и са друге стране праве \( a \). 4. Праву обележимо малим словом \( t \). Пошто смо користили прави угао троугаоника, права \( t \) сече праву \( a \) под правим углом: \( t \perp a \). Пошто је \( p \parallel a \) и \( t \perp a \), права \( t \) је нормална и на праву \( p \).

Корак 3: Цртеж


Нацртај хоризонталну праву и испод њеног десног краја напиши мало слово a. Изнад праве a нацртај две тачке на истој висини: тачку M лево и тачку K десно, као на слици у задатку. Кроз тачку M нацртај хоризонталну праву паралелну са правом a и поред ње напиши мало слово p. Кроз тачку K нацртај вертикалну праву која сече праву a под правим углом (продужену и испод праве a) и поред ње напиши мало слово t. На месту где права t сече праву a означи прави угао.

Кратак запис решења:

\( p \parallel a, \ M \in p \); \( t \perp a, \ K \in t \)

Најважније из лекције

Ово је обнављање градива из трећег разреда. Понављамо вишецифрене бројеве и заокругљивање на стотине (нпр. \( 674 \approx 700 \)), као и четири рачунске операције — писмено сабирање, одузимање, множење и дељење с остатком (проверамо: количник · делилац + остатак).
У бројевним изразима прво рачунамо заграду, па множење и дељење, па сабирање и одузимање. Понављамо дељивост са 2, 5 и 10, и једначине с непознатом (нпр. \( x + 665 = 903 \Rightarrow x = 238 \)).
Из геометрије: тачке и праве, нормалне и паралелне праве, те прав, оштар и туп угао. Обнављамо и мере за дужину, масу, запремину и време, као и римске цифре (I, V, X, L, C, D, M).
Бројеве разликујемо по броју цифара: једноцифрени, двоцифрени, троцифрени, четвороцифрени... Најмањи четвороцифрени број је \( 1\,000 \), а његов претходник је \( 999 \).
Најмањи двоцифрени број је \( 10 \), а највећи \( 99 \); најмањи троцифрени је \( 100 \), а највећи \( 999 \).
Заокругљивање на најближе стотине: гледамо цифру десетица. Ако је \( 5 \) или већа, стотине повећавамо за \( 1 \); ако је мања од \( 5 \), стотине остају исте. Цифре десетица и јединица постају нуле.
\[ 325 \approx 300, \quad 678 \approx 700, \quad 869 \approx 900 \]
Сабирање и одузимање радимо и напамет и писменим поступком (потписивање цифара једну испод друге по месним вредностима).
Множење и дељење такође радимо писменим поступком; код дељења некад остаје остатак, који мора бити мањи од делиоца.
ОперацијаПримерРезултат
Сабирање\( 345 + 5 \)\( 350 \)
Одузимање\( 405 - 27 \)\( 378 \)
Множење\( 37 \cdot 8 \)\( 296 \)
Дељење\( 435 : 5 \)\( 87 \)
Дељење с остатком: \( 624 : 5 = 124 \) и остатак \( 4 \), јер је \( 124 \cdot 5 + 4 = 620 + 4 = 624 \). Тачност дељења проверавамо тако што количник помножимо делиоцем и додамо остатак.
У изразу прво рачунамо оно што је у загради, затим множење и дељење, па тек онда сабирање и одузимање.
\[ (610 - 80) + 195 = 530 + 195 = 725 \] \[ (270 + 4) \cdot 3 = 274 \cdot 3 = 822 \] \[ 750 : 5 + 72 \cdot 4 = 150 + 288 = 438 \]
  • Број је дељив са 2 ако му је последња цифра парна (\( 0, 2, 4, 6, 8 \)).
  • Број је дељив са 5 ако му је последња цифра \( 0 \) или \( 5 \).
  • Број је дељив са 10 ако му је последња цифра \( 0 \).
Из скупа \( \{380,\ 246,\ 915,\ 526,\ 770\} \):
  • дељиви са \( 5 \): \( 380,\ 915,\ 770 \);
  • дељиви са \( 2 \): \( 380,\ 246,\ 526,\ 770 \);
  • дељиви са \( 10 \): \( 380,\ 770 \).
Непознати број тражимо тако што „вратимо” операцију: непознати сабирак добијамо одузимањем, умањеник сабирањем, а непознати чинилац дељењем.
  • \( x + a = b \Rightarrow x = b - a \)
  • \( x - a = b \Rightarrow x = b + a \)
  • \( a - x = b \Rightarrow x = a - b \)
  • \( x \cdot a = b \Rightarrow x = b : a \)
  • \( x : a = b \Rightarrow x = b \cdot a \)
\[ x + 665 = 903 \Rightarrow x = 903 - 665 = 238 \] Провера: \( 238 + 665 = 903 \). \(\checkmark\)
Тачке обележавамо великим словима (\( O,\ A,\ B \)), а праве малим словима (\( a,\ b \)). Кажемо да тачка припада правој или да је ван ње.
Две праве могу бити међусобно нормалне (секу се под правим углом) или међусобно паралелне (никад се не секу).
Углове разликујемо по величини:
  • прав угао — као ћошак листа;
  • оштар угао — мањи од правог;
  • туп угао — већи од правог.
Основне јединице и претварање памтимо из табеле:
Мере за дужинуМере за масуМере за време
\( 1\ \text{km} = 1\,000\ \text{m} \)\( 1\ \text{t} = 1\,000\ \text{kg} \)\( 1 \) сат \( = 60 \) минута
\( 1\ \text{m} = 100\ \text{cm} \)\( 1\ \text{kg} = 1\,000\ \text{g} \)\( 1 \) минут \( = 60 \) секунди
\( 1\ \text{cm} = 10\ \text{mm} \)\( 1 \) дан \( = 24 \) сата
\[ 4\ \text{dm} = 40\ \text{cm}, \quad 8\ \text{cl} = 80\ \text{ml}, \quad 5\ \text{cm}\ 2\ \text{mm} = 52\ \text{mm} \]
Бројеве можемо записати и римским цифрама. Основне ознаке су:
Арапска1510501005001 000
РимскаIVXLCDM
\[ 215 = \text{CCXV}, \quad 340 = \text{CCCXL}, \quad 704 = \text{DCCIV} \]

Задаци за вежбање

Лак задатак: Заокругли број \( 674 \) на најближе стотине и израчунај \( 128 : 4 \).
Цифра десетица у \( 674 \) је \( 7 \) (веће од \( 5 \)), па стотине повећавамо за \( 1 \): \( 674 \approx 700 \).
Дељење: \( 128 : 4 = 32 \).
Одговор: \( 700 \) и \( 32 \).
Средњи задатак: Реши једначину \( 810 - x = 694 \) и провери решење.
Тражимо умањилац: \( x = 810 - 694 = 116 \).
Провера: \( 810 - 116 = 694 \). \(\checkmark\)
Одговор: \( x = 116 \).
Тежак задатак: Ако цифре \( 5 \) и \( 7 \) замене места у броју \( 759 \), за колико би се смањио број \( 759 \)?
После замене цифара \( 5 \) и \( 7 \) добијамо број \( 579 \).
Разлика: \( 759 - 579 = 180 \).
Одговор: број би се смањио за \( 180 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: