Корице уџбеника

18. Упоређивање Рационалних Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а) \( \frac{2}{5} \) и \( 1 \)

\[ 1 = \frac{5}{5} \] Из \( 2 < 5 \) следи \( \frac{2}{5} < \frac{5}{5} \), односно \( \frac{2}{5} < 1 \).

б) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{3}{5} \)

Из \( 2 < 3 \) следи \( \frac{2}{5} < \frac{3}{5} \).

в) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{3}{10} \)

\[ \text{НЗС}(5, 10) = 10 \] \[ \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} \] Из \( 4 > 3 \) следи \( \frac{4}{10} > \frac{3}{10} \), односно \( \frac{2}{5} > \frac{3}{10} \).

г) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{1}{4} \)

\[ \text{НЗС}(5, 4) = 20 \] \[ \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 4} = \frac{8}{20} \] \[ \frac{1}{4} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 5} = \frac{5}{20} \] Из \( 8 > 5 \) следи \( \frac{8}{20} > \frac{5}{20} \), односно \( \frac{2}{5} > \frac{1}{4} \).

д) \( \frac{11}{15} \) и \( \frac{5}{6} \)

\[ \text{НЗС}(15, 6) = 30 \] \[ \frac{11}{15} = \frac{11 \cdot 2}{15 \cdot 2} = \frac{22}{30} \] \[ \frac{5}{6} = \frac{5 \cdot 5}{6 \cdot 5} = \frac{25}{30} \] Из \( 22 < 25 \) следи \( \frac{22}{30} < \frac{25}{30} \), односно \( \frac{11}{15} < \frac{5}{6} \).

Детаљно решење

Да бисмо упоредили разломке, користимо следећа правила: - Ако разломци имају исте имениоце, већи је онај који има већи бројилац. - Ако разломци имају различите имениоце, прво их проширујемо тако да добију исти заједнички именилац (најчешће Најмањи заједнички садржалац - НЗС), па их онда упоређујемо према бројиоцима. - Сваки прави разломак (онај код ког је бројилац мањи од имениоца) је мањи од броја 1.

а) \( \frac{2}{5} \) и \( 1 \)

Корак 1: Запис броја у облику разломка

Да бисмо олакшали упоређивање, цео број \( 1 \) можемо записати као разломак који има исти именилац као и дати разломак, односно именилац 5: \[ 1 = \frac{5}{5} \]

Корак 2: Упоређивање разломака са истим имениоцем

Сада упоређујемо \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{5}{5} \). Пошто имају исти именилац, упоређујемо њихове бројиоце. Из \( 2 < 5 \) следи да је: \[ \frac{2}{5} < \frac{5}{5} \] Дакле, \( \frac{2}{5} < 1 \).

б) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{3}{5} \)

Корак 1: Упоређивање бројилаца

Ови разломци већ имају исти именилац (5). Зато је довољно да само упоредимо њихове бројиоце. Како је \( 2 < 3 \), закључујемо да је: \[ \frac{2}{5} < \frac{3}{5} \]

в) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{3}{10} \)

Корак 1: Одређивање заједничког имениоца

Разломци имају различите имениоце (5 и 10). Да бисмо их упоредили, тражимо Најмањи заједнички садржалац (НЗС) за бројеве 5 и 10. Како је број 10 дељив са 5, заједнички именилац је 10. \[ \text{НЗС}(5, 10) = 10 \]

Корак 2: Проширивање разломка

Први разломак \( \frac{2}{5} \) проширујемо бројем 2 како бисмо добили именилац 10: \[ \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} \] Други разломак већ има именилац 10, па га не мењамо.

Корак 3: Упоређивање нових разломака

Сада упоређујемо \( \frac{4}{10} \) и \( \frac{3}{10} \). Из \( 4 > 3 \) следи: \[ \frac{4}{10} > \frac{3}{10} \] Дакле, \( \frac{2}{5} > \frac{3}{10} \).

г) \( \frac{2}{5} \) и \( \frac{1}{4} \)

Корак 1: Одређивање заједничког имениоца

Имениоци су 5 и 4. Да бисмо их упоредили, одређујемо њихов Најмањи заједнички садржалац. Пошто су 5 и 4 узајамно прости бројеви, њихов НЗС је њихов производ: \[ \text{НЗС}(5, 4) = 5 \cdot 4 = 20 \]

Корак 2: Проширивање разломака

Проширујемо оба разломка да би добили именилац 20: Разломак \( \frac{2}{5} \) проширујемо са 4: \[ \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 4} = \frac{8}{20} \] Разломак \( \frac{1}{4} \) проширујемо са 5: \[ \frac{1}{4} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 5} = \frac{5}{20} \]

Корак 3: Упоређивање нових разломака

Упоређујемо \( \frac{8}{20} \) и \( \frac{5}{20} \). Како је \( 8 > 5 \), следи: \[ \frac{8}{20} > \frac{5}{20} \] Дакле, \( \frac{2}{5} > \frac{1}{4} \).

д) \( \frac{11}{15} \) и \( \frac{5}{6} \)

Корак 1: Одређивање заједничког имениоца

Имениоци су 15 и 6. Тражимо \( \text{НЗС}(15, 6) \): \[ \begin{array}{ll|l} 15 & 6 & 2 \\ 15 & 3 & 3 \\ 5 & 1 & 5 \\ 1 & 1 & \end{array} \] \[ \text{НЗС}(15, 6) = 2 \cdot 3 \cdot 5 = 30 \]

Корак 2: Проширивање разломака

Проширујемо разломке да би добили именилац 30: Разломак \( \frac{11}{15} \) проширујемо са 2: \[ \frac{11}{15} = \frac{11 \cdot 2}{15 \cdot 2} = \frac{22}{30} \] Разломак \( \frac{5}{6} \) проширујемо са 5: \[ \frac{5}{6} = \frac{5 \cdot 5}{6 \cdot 5} = \frac{25}{30} \]

Корак 3: Упоређивање нових разломака

Сада упоређујемо \( \frac{22}{30} \) и \( \frac{25}{30} \). Како је \( 22 < 25 \), закључујемо да је: \[ \frac{22}{30} < \frac{25}{30} \] Дакле, \( \frac{11}{15} < \frac{5}{6} \).

Кратак запис решења:

а)

\( \frac{2}{5} < \frac{5}{5} \Rightarrow \frac{2}{5} < 1 \)

б)

\( 2 < 3 \Rightarrow \frac{2}{5} < \frac{3}{5} \)

в)

\( \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} \Rightarrow \frac{4}{10} > \frac{3}{10} \Rightarrow \frac{2}{5} > \frac{3}{10} \)

г)

\( \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 4} = \frac{8}{20} \); \( \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 5} = \frac{5}{20} \Rightarrow \frac{8}{20} > \frac{5}{20} \Rightarrow \frac{2}{5} > \frac{1}{4} \)

д)

\( \frac{11 \cdot 2}{15 \cdot 2} = \frac{22}{30} \); \( \frac{5 \cdot 5}{6 \cdot 5} = \frac{25}{30} \Rightarrow \frac{22}{30} < \frac{25}{30} \Rightarrow \frac{11}{15} < \frac{5}{6} \)

Најважније из лекције

  • На бројевној правој већи број је онај који лежи десно.
  • Од два позитивна броја већи је онај који је даље од нуле (већа апсолутна вредност): нпр. \( \frac{5}{7} > \frac{2}{7} \).
  • Од два негативна броја већи је онај који је ближе нули (мања апсолутна вредност): нпр. \( -3 > -5 \).
  • Сваки позитиван број већи је од сваког негативног: нпр. \( 8 > -3 \).
  • Сви позитивни бројеви су \( > 0 \), а сви негативни \( < 0 \).
Рационалне бројеве (целе бројеве, разломке и децималне бројеве, позитивне и негативне) можемо представити тачкама на бројевној правој.
Ако су два рационална броја представљена на бројевној правој, тачка која представља већи број налази се десно од тачке која представља мањи број.
На пример, сви бројеви који су мањи од \( \frac{1}{2} \) налазе се лево од тачке \( \frac{1}{2} \), а сви бројеви који су већи од \( \frac{1}{2} \) налазе се десно од ње.
Бројевна права са означеним тачкама 0, 1/3, 1/2, 1, 1⅓, 1,5, 2, 2¼, 2,5 и 3. Обележено је да су бројеви лево од 1/2 мањи, а бројеви десно од 1/2 већи од 1/2.
Од два позитивна рационална броја приказана на бројевној правој, већи је онај који је на већем растојању од нуле.
То значи: од два позитивна броја већи је онај чија је апсолутна вредност већа.
Пример:
  • Пошто је \( \left|5\right| > \left|3\right| \), следи \( 5 > 3 \).
  • Пошто је \( \left|5{,}9\right| < \left|6{,}1\right| \), следи \( 5{,}9 < 6{,}1 \).
  • Пошто је \( \left|\dfrac{5}{7}\right| > \left|\dfrac{2}{7}\right| \), следи \( \dfrac{5}{7} > \dfrac{2}{7} \).
  • Пошто је \( \left|2\dfrac{1}{8}\right| < \left|3\dfrac{1}{4}\right| \), следи \( 2\dfrac{1}{8} < 3\dfrac{1}{4} \).
Са бројевне праве: \( \dfrac{1}{2} > \dfrac{1}{3} \); \( \; 2{,}5 > 1{,}5 \); \( \; 2\dfrac{1}{4} > 1\dfrac{1}{3} \).
Од два негативна рационална броја приказана на бројевној правој, већи је онај који је на мањем растојању од нуле.
То значи: од два негативна броја већи је онај чија је апсолутна вредност мања.
Бројевна права са негативним бројевима: означене тачке −3, −2,5, −2¼, −2, −1,5, −1⅓, −1, −1/2, −1/3 и 0. Види се да је −1/3 (најближе нули) веће од −1/2, и да је −1,5 веће од −2,5.
Пример:
  • Пошто је \( \left|-5\right| > \left|-3\right| \), следи \( -3 > -5 \).
  • Пошто је \( \left|-7{,}8\right| < \left|-8{,}7\right| \), следи \( -8{,}7 < -7{,}8 \).
  • Пошто је \( \left|-\dfrac{1}{10}\right| > \left|-\dfrac{1}{100}\right| \), следи \( -\dfrac{1}{100} > -\dfrac{1}{10} \).
  • Пошто је \( \left|-3\dfrac{4}{9}\right| < \left|-5\dfrac{1}{6}\right| \), следи \( -5\dfrac{1}{6} < -3\dfrac{4}{9} \).
Са бројевне праве: \( -\dfrac{1}{3} > -\dfrac{1}{2} \); \( \; -1{,}5 > -2{,}5 \); \( \; -1\dfrac{1}{3} > -2\dfrac{1}{4} \).
Сваки позитиван рационалан број већи је од сваког негативног рационалног броја.
Сви позитивни рационални бројеви већи су од нуле, а сви негативни рационални бројеви мањи су од нуле.
Пример:
  • \( 8 > -3 \)
  • \( \dfrac{1}{4} > -\dfrac{100}{117} \)
  • \( 3{,}14 > -\dfrac{1}{2} \)
  • \( 5{,}21 > 0 \)
  • \( -\dfrac{1}{6} < 0 \)
  • \( -1{,}7 < \dfrac{2}{3} \)

Задаци за вежбање

Лак задатак: Уместо знака \( \Box \) упиши \( > \) или \( < \) тако да тврђење буде тачно:
а) \( -7{,}8 \; \Box \; -7{,}82 \); \quad б) \( \; 3{,}5 \; \Box \; -0{,}35 \).
а) Оба броја су негативна, па је већи онај чија је апсолутна вредност мања. Пошто је \( 7{,}8 < 7{,}82 \), следи \( -7{,}8 > -7{,}82 \).
б) Позитиван број је увек већи од негативног, па је \( 3{,}5 > -0{,}35 \).
Одговор: а) \( -7{,}8 > -7{,}82 \); \; б) \( 3{,}5 > -0{,}35 \).
Средњи задатак: Дати су бројеви \( 2\dfrac{4}{5} \), \( -\dfrac{3}{5} \), \( -3 \). Који је од тих бројева најмањи, а који највећи?
Позитиван број \( 2\dfrac{4}{5} \) већи је од оба негативна, па је он највећи.
Од два негативна броја \( -\dfrac{3}{5} \) и \( -3 \) већи је онај чија је апсолутна вредност мања. Пошто је \( \dfrac{3}{5} < 3 \), следи \( -\dfrac{3}{5} > -3 \), па је \( -3 \) најмањи.
Одговор: Најмањи је \( -3 \), највећи је \( 2\dfrac{4}{5} \).
Тежак задатак: Поређај бројеве \( -\dfrac{1}{3} \), \( 0{,}035 \), \( 3{,}5 \), \( -0{,}305 \) од најмањег до највећег.
Прво раздвајамо негативне од позитивних бројева.
Негативни: \( -\dfrac{1}{3} \) и \( -0{,}305 \). Пошто је \( \dfrac{1}{3} \approx 0{,}333 \) веће од \( 0{,}305 \), апсолутна вредност броја \( -\dfrac{1}{3} \) је већа, па је \( -\dfrac{1}{3} < -0{,}305 \).
Позитивни: \( 0{,}035 \) и \( 3{,}5 \). Јасно је \( 0{,}035 < 3{,}5 \).
Сваки позитиван број већи је од сваког негативног, па је редослед: \[ -\dfrac{1}{3} < -0{,}305 < 0{,}035 < 3{,}5 \] Одговор: \( -\dfrac{1}{3},\; -0{,}305,\; 0{,}035,\; 3{,}5 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: