Корице уџбеника

18. Упоређивање Рационалних Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

а) \(|x| \ge \frac{1}{6}\)

\[ x \le -\frac{1}{6} \quad \text{или} \quad x \ge \frac{1}{6} \]

б) \(|x| \le \frac{2}{3}\)

\[ -\frac{2}{3} \le x \le \frac{2}{3} \]

в) \(|x| > -\frac{4}{9}\)

Апсолутна вредност је увек ненегативна, па је већа од сваког негативног броја. \[ x \in \mathbb{Q} \]

г) \(|x| < -\frac{4}{9}\)

Апсолутна вредност не може бити негативна, па не може бити мања од негативног броја. \[ x \in \emptyset \]

Детаљно решење

Подсећање о апсолутној вредности

Апсолутна вредност рационалног броја, у ознаци \(|x|\), представља његово растојање од координатног почетка (нуле) на бројевној правој. - За позитиван број \(c\), неједначина \(|x| \le c\) значи да је растојање мање или једнако \(c\), па се решења налазе између \(-c\) и \(c\), односно \(-c \le x \le c\). - За позитиван број \(c\), неједначина \(|x| \ge c\) значи да је растојање веће или једнако \(c\), па су решења бројеви мањи или једнаки \(-c\) и бројеви већи или једнаки \(c\), односно \(x \le -c\) или \(x \ge c\). - Апсолутна вредност је увек већа или једнака нули (\(|x| \ge 0\)), па никада не може бити негативна.

а) \(|x| \ge \frac{1}{6}\)

Анализа неједначине

Ова неједначина значи да тражимо све рационалне бројеве чије је растојање од нуле веће или једнако \(\frac{1}{6}\).

Записивање решења

То су сви бројеви који су лево од \(-\frac{1}{6}\) и десно од \(\frac{1}{6}\) на бројевној правој, укључујући и те бројеве. Решење записујемо као: \[ x \le -\frac{1}{6} \quad \text{или} \quad x \ge \frac{1}{6} \]

б) \(|x| \le \frac{2}{3}\)

Анализа неједначине

Овде тражимо све рационалне бројеве чије је растојање од нуле мање или једнако \(\frac{2}{3}\).

Записивање решења

Ови бројеви се на бројевној правој налазе између \(-\frac{2}{3}\) и \(\frac{2}{3}\), укључујући и те граничне бројеве. Решење записујемо у облику двоструке неједнакости: \[ -\frac{2}{3} \le x \le \frac{2}{3} \]

в) \(|x| > -\frac{4}{9}\)

Анализа неједначине

Знамо да је апсолутна вредност било ког броја увек већа или једнака нули (ненегативна). Због тога је она увек већа од било ког негативног броја, па и од броја \(-\frac{4}{9}\).

Записивање решења

Пошто ово важи за сваки број, ова неједнакост је тачна за све рационалне бројеве. То значи да је решење цео скуп рационалних бројева \(Q\). Решење записујемо као: \[ x \in \mathbb{Q} \]

г) \(|x| < -\frac{4}{9}\)

Анализа неједначине

Као што смо већ закључили, апсолутна вредност не може бити мања од нуле, па самим тим не може бити мања ни од негативног броја \(-\frac{4}{9}\).

Записивање решења

Не постоји ниједан рационалан број који испуњава овај услов. Неједначина нема решења, односно решење је празан скуп. Решење записујемо као: \[ x \in \emptyset \]

Кратак запис решења:

а)

\[ x \le -\frac{1}{6} \quad \text{или} \quad x \ge \frac{1}{6} \]

б)

\[ -\frac{2}{3} \le x \le \frac{2}{3} \]

в)

\[ x \in \mathbb{Q} \]

г)

\[ x \in \emptyset \]

Најважније из лекције

  • На бројевној правој већи број је онај који лежи десно.
  • Од два позитивна броја већи је онај који је даље од нуле (већа апсолутна вредност): нпр. \( \frac{5}{7} > \frac{2}{7} \).
  • Од два негативна броја већи је онај који је ближе нули (мања апсолутна вредност): нпр. \( -3 > -5 \).
  • Сваки позитиван број већи је од сваког негативног: нпр. \( 8 > -3 \).
  • Сви позитивни бројеви су \( > 0 \), а сви негативни \( < 0 \).
Рационалне бројеве (целе бројеве, разломке и децималне бројеве, позитивне и негативне) можемо представити тачкама на бројевној правој.
Ако су два рационална броја представљена на бројевној правој, тачка која представља већи број налази се десно од тачке која представља мањи број.
На пример, сви бројеви који су мањи од \( \frac{1}{2} \) налазе се лево од тачке \( \frac{1}{2} \), а сви бројеви који су већи од \( \frac{1}{2} \) налазе се десно од ње.
Бројевна права са означеним тачкама 0, 1/3, 1/2, 1, 1⅓, 1,5, 2, 2¼, 2,5 и 3. Обележено је да су бројеви лево од 1/2 мањи, а бројеви десно од 1/2 већи од 1/2.
Од два позитивна рационална броја приказана на бројевној правој, већи је онај који је на већем растојању од нуле.
То значи: од два позитивна броја већи је онај чија је апсолутна вредност већа.
Пример:
  • Пошто је \( \left|5\right| > \left|3\right| \), следи \( 5 > 3 \).
  • Пошто је \( \left|5{,}9\right| < \left|6{,}1\right| \), следи \( 5{,}9 < 6{,}1 \).
  • Пошто је \( \left|\dfrac{5}{7}\right| > \left|\dfrac{2}{7}\right| \), следи \( \dfrac{5}{7} > \dfrac{2}{7} \).
  • Пошто је \( \left|2\dfrac{1}{8}\right| < \left|3\dfrac{1}{4}\right| \), следи \( 2\dfrac{1}{8} < 3\dfrac{1}{4} \).
Са бројевне праве: \( \dfrac{1}{2} > \dfrac{1}{3} \); \( \; 2{,}5 > 1{,}5 \); \( \; 2\dfrac{1}{4} > 1\dfrac{1}{3} \).
Од два негативна рационална броја приказана на бројевној правој, већи је онај који је на мањем растојању од нуле.
То значи: од два негативна броја већи је онај чија је апсолутна вредност мања.
Бројевна права са негативним бројевима: означене тачке −3, −2,5, −2¼, −2, −1,5, −1⅓, −1, −1/2, −1/3 и 0. Види се да је −1/3 (најближе нули) веће од −1/2, и да је −1,5 веће од −2,5.
Пример:
  • Пошто је \( \left|-5\right| > \left|-3\right| \), следи \( -3 > -5 \).
  • Пошто је \( \left|-7{,}8\right| < \left|-8{,}7\right| \), следи \( -8{,}7 < -7{,}8 \).
  • Пошто је \( \left|-\dfrac{1}{10}\right| > \left|-\dfrac{1}{100}\right| \), следи \( -\dfrac{1}{100} > -\dfrac{1}{10} \).
  • Пошто је \( \left|-3\dfrac{4}{9}\right| < \left|-5\dfrac{1}{6}\right| \), следи \( -5\dfrac{1}{6} < -3\dfrac{4}{9} \).
Са бројевне праве: \( -\dfrac{1}{3} > -\dfrac{1}{2} \); \( \; -1{,}5 > -2{,}5 \); \( \; -1\dfrac{1}{3} > -2\dfrac{1}{4} \).
Сваки позитиван рационалан број већи је од сваког негативног рационалног броја.
Сви позитивни рационални бројеви већи су од нуле, а сви негативни рационални бројеви мањи су од нуле.
Пример:
  • \( 8 > -3 \)
  • \( \dfrac{1}{4} > -\dfrac{100}{117} \)
  • \( 3{,}14 > -\dfrac{1}{2} \)
  • \( 5{,}21 > 0 \)
  • \( -\dfrac{1}{6} < 0 \)
  • \( -1{,}7 < \dfrac{2}{3} \)

Задаци за вежбање

Лак задатак: Уместо знака \( \Box \) упиши \( > \) или \( < \) тако да тврђење буде тачно:
а) \( -7{,}8 \; \Box \; -7{,}82 \); \quad б) \( \; 3{,}5 \; \Box \; -0{,}35 \).
а) Оба броја су негативна, па је већи онај чија је апсолутна вредност мања. Пошто је \( 7{,}8 < 7{,}82 \), следи \( -7{,}8 > -7{,}82 \).
б) Позитиван број је увек већи од негативног, па је \( 3{,}5 > -0{,}35 \).
Одговор: а) \( -7{,}8 > -7{,}82 \); \; б) \( 3{,}5 > -0{,}35 \).
Средњи задатак: Дати су бројеви \( 2\dfrac{4}{5} \), \( -\dfrac{3}{5} \), \( -3 \). Који је од тих бројева најмањи, а који највећи?
Позитиван број \( 2\dfrac{4}{5} \) већи је од оба негативна, па је он највећи.
Од два негативна броја \( -\dfrac{3}{5} \) и \( -3 \) већи је онај чија је апсолутна вредност мања. Пошто је \( \dfrac{3}{5} < 3 \), следи \( -\dfrac{3}{5} > -3 \), па је \( -3 \) најмањи.
Одговор: Најмањи је \( -3 \), највећи је \( 2\dfrac{4}{5} \).
Тежак задатак: Поређај бројеве \( -\dfrac{1}{3} \), \( 0{,}035 \), \( 3{,}5 \), \( -0{,}305 \) од најмањег до највећег.
Прво раздвајамо негативне од позитивних бројева.
Негативни: \( -\dfrac{1}{3} \) и \( -0{,}305 \). Пошто је \( \dfrac{1}{3} \approx 0{,}333 \) веће од \( 0{,}305 \), апсолутна вредност броја \( -\dfrac{1}{3} \) је већа, па је \( -\dfrac{1}{3} < -0{,}305 \).
Позитивни: \( 0{,}035 \) и \( 3{,}5 \). Јасно је \( 0{,}035 < 3{,}5 \).
Сваки позитиван број већи је од сваког негативног, па је редослед: \[ -\dfrac{1}{3} < -0{,}305 < 0{,}035 < 3{,}5 \] Одговор: \( -\dfrac{1}{3},\; -0{,}305,\; 0{,}035,\; 3{,}5 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: