Корице уџбеника

25. Једначине

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а) \( -6\frac{2}{3} + x = 5\frac{4}{5} \)

\( x = 5\frac{4}{5} - (-6\frac{2}{3}) = 5\frac{12}{15} + 6\frac{10}{15} = 11\frac{22}{15} = 12\frac{7}{15} \)

б) \( x + 14\frac{13}{25} = -0,87 \)

\( x = -0,87 - 14,52 = -15,39 \)

в) \( x - 8\frac{5}{6} = 1,5 \)

\( x = 1,5 + 8\frac{5}{6} = 1\frac{3}{6} + 8\frac{5}{6} = 9\frac{8}{6} = 10\frac{2}{6} = 10\frac{1}{3} \)

г) \( x - \frac{7}{12} = -7\frac{7}{16} \)

\( x = -7\frac{7}{16} + \frac{7}{12} = -7\frac{21}{48} + \frac{28}{48} = -6\frac{69}{48} + \frac{28}{48} = -6\frac{41}{48} \)

д) \( \frac{8}{9} - x = 6\frac{1}{15} \)

\( x = \frac{8}{9} - 6\frac{1}{15} = \frac{40}{45} - 6\frac{3}{45} = -5\frac{48}{45} + \frac{40}{45} = -5\frac{8}{45} \)

ђ) \( -33,794 - x = 28,09 \)

\( x = -33,794 - 28,09 = -61,884 \)

Детаљно решење

У овом задатку решавамо основне линеарне једначине у скупу рационалних бројева \( \mathbb{Q} \). Користимо правила за одређивање непознатог сабирка, умањеника и умањиоца.

а) \( -6\frac{2}{3} + x = 5\frac{4}{5} \)

Корак 1: Издвајање непознатог сабирка

Непознати сабирак \( x \) добијамо када од збира одузмемо познати сабирак: \[ x = 5\frac{4}{5} - \left( -6\frac{2}{3} \right) = 5\frac{4}{5} + 6\frac{2}{3} \]

Корак 2: Свођење на заједнички именилац

Налазимо \( \text{НЗС}(5, 3) = 15 \). Први разломак проширујемо са 3, а други са 5: \[ x = 5\frac{12}{15} + 6\frac{10}{15} = 11\frac{22}{15} \]

Корак 3: Сређивање резултата

Пошто је \( \frac{22}{15} = 1\frac{7}{15} \), коначно решење је: \[ x = 12\frac{7}{15} \]

б) \( x + 14\frac{13}{25} = -0,87 \)

Корак 1: Усклађивање записа

Преведимо децимални број у разломак: \( -0,87 = -\frac{87}{100} \). \[ x = -\frac{87}{100} - 14\frac{13}{25} \]

Корак 2: Свођење на заједнички именилац

Заједнички именилац за 100 и 25 је 100. Проширујемо други разломак са 4: \[ x = -\frac{87}{100} - 14\frac{52}{100} = -14\frac{139}{100} = -15\frac{39}{100} = -15,39 \]

в) \( x - 8\frac{5}{6} = 1,5 \)

Корак 1: Одређивање непознатог умањеника

\[ x = 1,5 + 8\frac{5}{6} = 1\frac{1}{2} + 8\frac{5}{6} \]

Корак 2: Израчунавање

\( \text{НЗС}(2, 6) = 6 \). Проширујемо први разломак са 3: \[ x = 1\frac{3}{6} + 8\frac{5}{6} = 9\frac{8}{6} = 10\frac{2}{6} = 10\frac{1}{3} \]

г) \( x - \frac{7}{12} = -7\frac{7}{16} \)

Корак 1: Сабирање рационалних бројева

\[ x = -7\frac{7}{16} + \frac{7}{12} \]

Корак 2: Заједнички именилац

\( \text{НЗС}(16, 12) = 48 \). Први разломак множимо са 3, други са 4: \[ x = -7\frac{21}{48} + \frac{28}{48} = -6\frac{69}{48} + \frac{28}{48} = -6\frac{41}{48} \]

д) \( \frac{8}{9} - x = 6\frac{1}{15} \)

Корак 1: Одређивање непознатог умањиоца

Непознати умањилац \( x \) је разлика умањеника и разлике: \[ x = \frac{8}{9} - 6\frac{1}{15} \]

Корак 2: Израчунавање

\( \text{НЗС}(9, 15) = 45 \). \[ x = \frac{40}{45} - 6\frac{3}{45} = \frac{40}{45} - 5\frac{48}{45} = -5\frac{8}{45} \]

ђ) \( -33,794 - x = 28,09 \)

Корак 1: Решавање са децималним бројевима

\[ x = -33,794 - 28,09 \] Пошто су оба броја негативна, сабирамо њихове апсолутне вредности и стављамо минус: \[ x = -(33,794 + 28,090) = -61,884 \]

Кратак запис решења:

а) \( x = 5\frac{12}{15} + 6\frac{10}{15} = 12\frac{7}{15} \) б) \( x = -0,87 - 14,52 = -15,39 \) в) \( x = 1\frac{3}{6} + 8\frac{5}{6} = 10\frac{1}{3} \) г) \( x = -7\frac{21}{48} + \frac{28}{48} = -6\frac{41}{48} \) д) \( x = \frac{40}{45} - 6\frac{3}{45} = -5\frac{8}{45} \) ђ) \( x = -33,794 - 28,09 = -61,884 \)

Најважније из лекције

Основни принципи решавања једначина:
  • Једнакост се не мења ако се обе стране саберу/одузму истим бројем: \( a = b \Rightarrow a \pm c = b \pm c \).
  • Једнакост се не мења ако се обе стране помноже/поделе истим бројем (различитим од нуле): \( a = b \Rightarrow a \cdot c = b \cdot c \).
  • Једначине облика \( ax + b = c \): Прво се ослобађамо слободног члана (\( b \)) пребацивањем на другу страну, а затим делимо коефицијентом уз непознату (\( a \)).
Решити једначину у датом скупу бројева значи одредити све бројеве тог скупа који, када се замене уместо непознате, једначину преводе у тачну једнакост.
Подразумева се да једначине решавамо у скупу рационалних бројева \( Q \), осим ако није другачије наглашено.
Једначину можемо замислити као теразије (вагу) у равнотежи. Да би равнотежа (једнакост) опстала, све што додамо, одузмемо, помножимо или поделимо на једној страни, морамо урадити и на другој.
Нека су \( a, b, c \in Q \). Ако је \( a = b \), онда је \( a + c = b + c \).
Додавањем истог броја на обе стране једнакости (или одузимањем истог броја од обе стране) добија се нова, тачна једнакост. (Напомена: одузети број \( c \) је исто што и додати број \( -c \)).
Пример: \( x - 2,5 = -0,7 \)
Да бисмо изоловали \( x \), на обе стране додајемо \( 2,5 \): \[ x - 2,5 + 2,5 = -0,7 + 2,5 \] \[ x = 1,8 \]
Решити једначину: \( 2,5 - x = -0,7 \)
Додајемо \( x \) на обе стране како бисмо добили позитивну непознату: \[ 2,5 - x + x = -0,7 + x \] \[ 2,5 = -0,7 + x \] Затим додајемо \( 0,7 \) на обе стране: \[ 2,5 + 0,7 = x \] \[ x = 3,2 \] Подсетник: Непознати умањилац се може израчунати и тако што од умањеника одузмемо разлику: \( x = 2,5 - (-0,7) = 2,5 + 0,7 = 3,2 \).
Нека су \( a, b, c \in Q \). Ако је \( a = b \), онда је \( a \cdot c = b \cdot c \) (за \( c \neq 0 \)).
Множењем или дељењем обе стране једначине истим бројем (различитим од нуле), добија се нова једначина која има исто решење као и полазна.
Пример 1: \( 3x = 1,05 \)
Делимо обе стране бројем 3: \[ 3x = 1,05 \quad / : 3 \] \[ x = 0,35 \]
Решити једначину: \( -\frac{3}{4}x = \frac{3}{16} \)
Обе стране једначине множимо реципрочном вредношћу коефицијента уз \( x \), односно бројем \( -\frac{4}{3} \): \[ -\frac{3}{4}x \cdot \left(-\frac{4}{3}\right) = \frac{3}{16} \cdot \left(-\frac{4}{3}\right) \] \[ x = -\frac{1}{4} \]
Једначине облика \( ax + b = c \), где је \( a \neq 0 \), имају тачно једно решење: \[ x = \frac{c - b}{a} \]
Изолујте члан са непознатом (\( ax \)) тако што ћете познати члан (\( b \)) елиминисати додавањем супротног броја на обе стране једначине.
Одредите саму непознату \( x \) дељењем обе стране једначине коефицијентом уз непознату (\( a \)).
Пример: \( 5x - 3,2 = -2,8 \)
Додајемо \( 3,2 \) на обе стране: \[ 5x = -2,8 + 3,2 \] \[ 5x = 0,4 \] Делимо обе стране са \( 5 \) (или множимо са \( \frac{1}{5} \)): \[ x = 0,4 : 5 \] \[ x = 0,08 \]
Решити једначину: \( 4 - \frac{2}{3}x = -\frac{1}{6} \)
Одузимамо \( 4 \) са обе стране: \[ -\frac{2}{3}x = -\frac{1}{6} - 4 \] \[ -\frac{2}{3}x = -\frac{25}{6} \] Множимо обе стране са \( -\frac{3}{2} \): \[ x = -\frac{25}{6} \cdot \left(-\frac{3}{2}\right) \] \[ x = \frac{25}{4} \]
Једначине у којима се непозната налази унутар заграде (нпр. \( a \cdot (x + b) = c \)) могу се решавати на два начина.
Пример: \( 1,3 \cdot (x + 4,07) = -3,9 \)

Први начин (дељење): Делимо обе стране са \( 1,3 \) да бисмо ослободили заграду. \[ x + 4,07 = -3,9 : 1,3 \] \[ x + 4,07 = -3 \] \[ x = -3 - 4,07 \Rightarrow x = -7,07 \]
Други начин (дистрибутивност): Множимо сваки члан у загради са \( 1,3 \). \[ 1,3x + 1,3 \cdot 4,07 = -3,9 \] \[ 1,3x + 5,291 = -3,9 \] \[ 1,3x = -3,9 - 5,291 \] \[ 1,3x = -9,191 \Rightarrow x = -7,07 \]

Задаци за вежбање

Лак: Решити једначину: \( x + 5,2 = -1,8 \)
Одузимамо \( 5,2 \) са обе стране: \[ x = -1,8 - 5,2 \] \[ x = -7 \] Одговор: \( x = -7 \)
Средњи: Решити једначину: \( \frac{x}{2} + 1,5 = -3,5 \)
Прво пребацујемо \( 1,5 \) на десну страну (одузимамо са обе стране): \[ \frac{x}{2} = -3,5 - 1,5 \] \[ \frac{x}{2} = -5 \] Затим множимо обе стране са \( 2 \): \[ x = -5 \cdot 2 \] \[ x = -10 \] Одговор: \( x = -10 \)
Тежак: Решити једначину: \( -2 \cdot \left(\frac{1}{3}x - 4\right) = 10 \)
Најбржи начин је да прво поделимо обе стране са \( -2 \): \[ \frac{1}{3}x - 4 = 10 : (-2) \] \[ \frac{1}{3}x - 4 = -5 \] Затим додајемо \( 4 \) на обе стране: \[ \frac{1}{3}x = -5 + 4 \] \[ \frac{1}{3}x = -1 \] Множимо обе стране са \( 3 \): \[ x = -1 \cdot 3 \] \[ x = -3 \] Одговор: \( x = -3 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: