Корице уџбеника

3. Упоређивање Целих Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

Износи на рачуну: \( a = -1\,000 \), \( b = -2\,000 \) Упоређивање апсолутних вредности негативних бројева: \( |-1\,000| = 1\,000 \) \( |-2\,000| = 2\,000 \) Пошто је \( 1\,000 < 2\,000 \), следи: \( -1\,000 > -2\,000 \) Већи износ на рачуну представља мањи дуг, што је повољније за власника. Повољнија је ситуација када је износ на рачуну \( -1\,000 \) динара.

Детаљно решење

Корак 1: Анализа података из задатка

Износ на банковном рачуну може бити позитиван (када имамо новац) или негативан (када смо у дугу према банци). У овом задатку имамо две ситуације дуга: - Прва ситуација: \( -1\,000 \) динара (дуг од \( 1\,000 \) динара) - Друга ситуација: \( -2\,000 \) динара (дуг од \( 2\,000 \) динара)

Корак 2: Представљање на бројевној правој

Да бисмо лакше упоредили ове бројеве, замислићемо их на бројевној правој. Бројеви на бројевној правој расту слева надесно.
Нацртати хоризонталну праву са стрелицом надесно. Означити нулу (0) десно, затим лево од ње означити тачку за -1000, а још даље лево означити тачку за -2000. Тачка -1000 је десно у односу на -2000.

Корак 3: Упоређивање целих бројева

За упоређивање два негативна броја користимо правило: већи је онај број чија је апсолутна вредност мања (односно онај који је на бројевној правој десно, ближи нули). - Апсолутна вредност првог броја: \( |-1\,000| = 1\,000 \) - Апсолутна вредност другог броја: \( |-2\,000| = 2\,000 \) Пошто је \( 1\,000 < 2\,000 \), закључујемо да је \( -1\,000 > -2\,000 \).

Корак 4: Закључак о повољности ситуације

Повољнија ситуација за власника рачуна је она у којој има већи износ на рачуну (односно мањи дуг). Како је \( -1\,000 \) веће од \( -2\,000 \), ситуација са износом од \( -1\,000 \) динара је повољнија.

Кратак запис решења:

\( -1\,000 > -2\,000 \) (јер је \( |-1\,000| < |-2\,000| \)). Повољнија је ситуација од \( -1\,000 \) динара јер је дуг мањи.

Најважније из лекције

Поређење: Позитивни бројеви > 0 > негативни бројеви. Код два негативна броја, већи је онај са мањом апсолутном вредношћу. Пример: \( -8 < -3 \).
Записивање скупова: Услови се могу записати неједнакостима. Пример: \( \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -1 \le x < 2\} = \{-1, 0, 1\} \).
Апсолутна вредност: Неједначине облика \( |x| \le a \) обухватају бројеве између \( -a \) и \( a \). Неједначине облика \( |x| > a \) обухватају бројеве мање од \( -a \) и веће од \( a \). Пример: Решења за \( |x| \le 2 \) су \( \{-2, -1, 0, 1, 2\} \).
На бројевној правој, бројеви слева надесно расту. Зато је лако упоредити два броја када су они представљени на бројевној правој.
Правила за упоређивање целих бројева:
  • Сваки позитиван број већи је од сваког негативног броја.
  • Нула је већа од сваког негативног броја.
  • Од два различита негативна броја већи је онај чија је апсолутна вредност мања.
Пример поретка више бројева: \( -5 < -2 < 0 < 1 < 4 \).
Упоредите следеће бројеве: а) \( 0 \) и \( -7 \); б) \( -15 \) и \( -9 \).
а) \( 0 > -7 \) (Нула је већа од сваког негативног броја)
б) \( -15 < -9 \) (Од два негативна броја већи је онај са мањом апсолутном вредношћу, јер је \( |-9| < |-15| \))
Скупове целих бројева који задовољавају одређене услове (неједнакости) можемо записати навођењем њихових елемената или помоћу описа скупа.
Бесконачни скупови: Сви цели бројеви мањи од \( -2 \)
\( A = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, x < -2\} = \{..., -5, -4, -3\} \)

Коначни скупови: Сви цели бројеви већи или једнаки \( -5 \), а мањи или једнаки \( -2 \)
\( B = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -5 \le x \le -2\} = \{-5, -4, -3, -2\} \)
Запишите скуп целих бројева \( C \) за које важи \( -3 < x \le 1 \) набрајањем његових елемената.
Број \( -3 \) није укључен јер је знак строго мање (\( < \)), док број \( 1 \) јесте укључен (\( \le \)).
Одговор: \( C = \{-2, -1, 0, 1\} \)
Апсолутна вредност представља удаљеност броја од нуле на бројевној правој. Неједначине са апсолутном вредношћу решавамо разматрајући ту удаљеност.
Случај 1: \( |x| \le a \) (мање или једнако)
Решимо \( |x| \le 3 \). Ово значи да је удаљеност броја од нуле највише 3 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{-3, -2, -1, 0, 1, 2, 3\} \). Бројевна права са шрафираним делом између -3 и 3, укључујући те тачке, што представља решење неједначине |x| <= 3.
Случај 2: \( |x| > a \) (строго веће)
Решимо \( |x| > 2 \). Ово значи да је удаљеност од нуле строго већа од 2 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{..., -5, -4, -3\} \cup \{3, 4, 5, ...\} \). Бројевна права са шрафираним деловима лево од -2 и десно од 2, што представља решење неједначине |x| > 2.
Случај 3: \( a \le |x| \le b \) (ограничено са обе стране)
Решимо \( 2 \le |x| \le 5 \). Удаљеност од нуле је најмање 2, а највише 5.
Скуп решења: \( \{-5, -4, -3, -2, 2, 3, 4, 5\} \). Бројевна права са два шрафирана сегмента: између -5 и -2, и између 2 и 5, што представља решење неједначине 2 <= |x| <= 5.
Решите неједначину \( |x| < 2 \) у скупу целих бројева.
Траже се цели бројеви чија је удаљеност од нуле строго мања од 2.
Одговор: Скуп решења је \( \{-1, 0, 1\} \).

Задаци за вежбање

Лак: Поређајте по величини следеће целе бројеве, почев од најмањег: \( 3, -4, 0, -1, 5 \).
Најмањи су негативни бројеви (већа апсолутна вредност значи мањи број), затим иде нула, па позитивни бројеви.
Одговор: \( -4 < -1 < 0 < 3 < 5 \)
Средњи: Одредите колико има целих бројева \( x \) за које важи \( -6 < x \le 2 \).
Бројеви који задовољавају овај услов су: \( -5, -4, -3, -2, -1, 0, 1, 2 \).
Одговор: Има их укупно 8.
Тежак: Решите неједначину \( 10 < |x| \le 13 \) у скупу целих бројева.
Удаљеност броја од нуле мора бити строго већа од 10, а мања или једнака 13.
То значи да број \( x \) може бити позитиван: \( 11, 12, 13 \) или негативан: \( -11, -12, -13 \).
Одговор: Скуп решења је \( \{-13, -12, -11, 11, 12, 13\} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: