Корице уџбеника

3. Упоређивање Целих Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

\( t_1 = -3^\circ\text{C} \) \( t_2 = -5^\circ\text{C} \) \[ |-3| = 3 \] \[ |-5| = 5 \] \[ 5 > 3 \Rightarrow -5 < -3 \] Хладније је при температури од \( -5^\circ\text{C} \).

Детаљно решење

Да бисмо одредили када је хладније, потребно је да упоредимо две задате вредности температуре. У контексту температуре, хладније је тамо где је бројна вредност нижа (мања).

1. Представљање података

Задате температуре су цели негативни бројеви: - Прва температура: \( t_1 = -3^\circ\text{C} \) - Друга температура: \( t_2 = -5^\circ\text{C} \)

2. Коришћење бројевне праве

На бројевној правој бројеви расту слева надесно. Замислимо положај ових бројева у односу на нулу:
Нацртај хоризонталну праву. Означи тачку 0 (координатни почетак). Лево од нуле означи тачке -1, -2, -3, -4 и -5 на једнаким растојањима. Приметићеш да је -5 лево од -3.

3. Упоређивање негативних бројева

Према правилу за упоређивање два негативна броја, већи је онај чија је апсолутна вредност мања, односно мањи је онај који је на бројевној правој даље лево од нуле. - Израчунавамо апсолутне вредности: \[ |-3| = 3 \] \[ |-5| = 5 \] - Пошто је \( 5 > 3 \), закључујемо да је број \( -5 \) мањи од броја \( -3 \). \[ -5 < -3 \]

4. Закључак

Нижа температура означава већу хладноћу. Пошто је \( -5^\circ\text{C} < -3^\circ\text{C} \), вредност од \( -5^\circ\text{C} \) представља нижу температуру. Хладније је када је измерена температура \( -5^\circ\text{C} \).

Кратак запис решења:

\( -5 < -3 \) (јер је \( |-5| > |-3| \)). Хладније је када је \( -5^\circ\text{C} \).

Најважније из лекције

Поређење: Позитивни бројеви > 0 > негативни бројеви. Код два негативна броја, већи је онај са мањом апсолутном вредношћу. Пример: \( -8 < -3 \).
Записивање скупова: Услови се могу записати неједнакостима. Пример: \( \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -1 \le x < 2\} = \{-1, 0, 1\} \).
Апсолутна вредност: Неједначине облика \( |x| \le a \) обухватају бројеве између \( -a \) и \( a \). Неједначине облика \( |x| > a \) обухватају бројеве мање од \( -a \) и веће од \( a \). Пример: Решења за \( |x| \le 2 \) су \( \{-2, -1, 0, 1, 2\} \).
На бројевној правој, бројеви слева надесно расту. Зато је лако упоредити два броја када су они представљени на бројевној правој.
Правила за упоређивање целих бројева:
  • Сваки позитиван број већи је од сваког негативног броја.
  • Нула је већа од сваког негативног броја.
  • Од два различита негативна броја већи је онај чија је апсолутна вредност мања.
Пример поретка више бројева: \( -5 < -2 < 0 < 1 < 4 \).
Упоредите следеће бројеве: а) \( 0 \) и \( -7 \); б) \( -15 \) и \( -9 \).
а) \( 0 > -7 \) (Нула је већа од сваког негативног броја)
б) \( -15 < -9 \) (Од два негативна броја већи је онај са мањом апсолутном вредношћу, јер је \( |-9| < |-15| \))
Скупове целих бројева који задовољавају одређене услове (неједнакости) можемо записати навођењем њихових елемената или помоћу описа скупа.
Бесконачни скупови: Сви цели бројеви мањи од \( -2 \)
\( A = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, x < -2\} = \{..., -5, -4, -3\} \)

Коначни скупови: Сви цели бројеви већи или једнаки \( -5 \), а мањи или једнаки \( -2 \)
\( B = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -5 \le x \le -2\} = \{-5, -4, -3, -2\} \)
Запишите скуп целих бројева \( C \) за које важи \( -3 < x \le 1 \) набрајањем његових елемената.
Број \( -3 \) није укључен јер је знак строго мање (\( < \)), док број \( 1 \) јесте укључен (\( \le \)).
Одговор: \( C = \{-2, -1, 0, 1\} \)
Апсолутна вредност представља удаљеност броја од нуле на бројевној правој. Неједначине са апсолутном вредношћу решавамо разматрајући ту удаљеност.
Случај 1: \( |x| \le a \) (мање или једнако)
Решимо \( |x| \le 3 \). Ово значи да је удаљеност броја од нуле највише 3 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{-3, -2, -1, 0, 1, 2, 3\} \). Бројевна права са шрафираним делом између -3 и 3, укључујући те тачке, што представља решење неједначине |x| <= 3.
Случај 2: \( |x| > a \) (строго веће)
Решимо \( |x| > 2 \). Ово значи да је удаљеност од нуле строго већа од 2 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{..., -5, -4, -3\} \cup \{3, 4, 5, ...\} \). Бројевна права са шрафираним деловима лево од -2 и десно од 2, што представља решење неједначине |x| > 2.
Случај 3: \( a \le |x| \le b \) (ограничено са обе стране)
Решимо \( 2 \le |x| \le 5 \). Удаљеност од нуле је најмање 2, а највише 5.
Скуп решења: \( \{-5, -4, -3, -2, 2, 3, 4, 5\} \). Бројевна права са два шрафирана сегмента: између -5 и -2, и између 2 и 5, што представља решење неједначине 2 <= |x| <= 5.
Решите неједначину \( |x| < 2 \) у скупу целих бројева.
Траже се цели бројеви чија је удаљеност од нуле строго мања од 2.
Одговор: Скуп решења је \( \{-1, 0, 1\} \).

Задаци за вежбање

Лак: Поређајте по величини следеће целе бројеве, почев од најмањег: \( 3, -4, 0, -1, 5 \).
Најмањи су негативни бројеви (већа апсолутна вредност значи мањи број), затим иде нула, па позитивни бројеви.
Одговор: \( -4 < -1 < 0 < 3 < 5 \)
Средњи: Одредите колико има целих бројева \( x \) за које важи \( -6 < x \le 2 \).
Бројеви који задовољавају овај услов су: \( -5, -4, -3, -2, -1, 0, 1, 2 \).
Одговор: Има их укупно 8.
Тежак: Решите неједначину \( 10 < |x| \le 13 \) у скупу целих бројева.
Удаљеност броја од нуле мора бити строго већа од 10, а мања или једнака 13.
То значи да број \( x \) може бити позитиван: \( 11, 12, 13 \) или негативан: \( -11, -12, -13 \).
Одговор: Скуп решења је \( \{-13, -12, -11, 11, 12, 13\} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: