Корице уџбеника

II.1. Тачка, Права И Раван

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Основни геометријски објекти су полазни појмови који се не дефинишу помоћу других. Из датог списка то су: тачка, права и раван. Сви остали (дуж, полуправа, угао, троугао, круг, кружница, паралелограм) су изведени објекти.

Детаљно решење

Шта су основни геометријски објекти

Основни (полазни) геометријски објекти су они који се не дефинишу помоћу других објеката, већ се узимају као полазни појмови геометрије. То су: тачка, права и раван.

Разврставање датих објеката

Из датог списка препознајемо који су објекти основни, а који су изведени (дефинишу се помоћу основних): дуж — изведени (део праве између две тачке);
полуправа — изведени (део праве са једном граничном тачком);
права — основни;
тачка — основни;
угао — изведени (две полуправе са заједничким почетком);
троугао — изведени (одређен трима тачкама и дужима);
круг — изведени;
кружница — изведени (скуп тачака на једнаком растојању од центра);
раван — основни;
паралелограм — изведени (четвороугао).

Закључак

Од датих објеката основни геометријски објекти су: тачка, права и раван.

Кратак запис решења:

Тачка, права и раван.

Најважније из лекције

  • Тачке, праве и равни су основни скупови у простору. Тачке се обележавају великим словима (\( A, B \)), праве малим (\( a, b \)), а равни грчким словима (\( \alpha, \beta \)).
  • Колинеарне тачке леже на истој правој. Две тачке увек одређују једну праву.
  • Компланарне тачке леже у истој равни. Једну раван јединствено одређују: 3 неколинеарне тачке, права и тачка ван ње, две праве које се секу или две паралелне праве.
  • Две праве у простору могу да се секу (1 тачка), буду паралелне (0 тачака, иста раван) или буду мимоилазне (0 тачака, различите равни).
  • Права и раван могу бити паралелне, права може припадати равни, или је може продирати у једној тачки.
  • Две равни могу бити паралелне или се сећи (њихов пресек је тада права).
Стереометрија је део геометрије који се бави просторним фигурама и односима међу њима (за разлику од планиметрије која проучава равне фигуре).
Простор замишљамо као скуп чији су елементи тачке. Основне врсте подскупова простора су праве и равни.
Тачке се означавају великим словима латинице: \( A, B, C, D, ... \)
Праве се означавају малим словима латинице: \( a, b, c, d, ... \)
Равни се означавају словима грчког алфабета: \( \alpha, \beta, \gamma, \delta, \rho, \pi, ... \)
За сваке две различите тачке постоји тачно једна права која их садржи. Праву одређену тачкама \( A \) и \( B \) означавамо са \( p(A, B) \) или краће права \( AB \).
Ако тачка \( A \) припада правој \( p \), пишемо \( A \in p \). Ако не припада, пишемо \( B \notin p \).
За три и више тачака кажемо да су колинеарне ако припадају једној правој, односно неколинеарне ако не постоји права која их садржи све заједно.
Број правих одређених са \( n \) тачака (од којих никоје три нису колинеарне): \[ \frac{n(n - 1)}{2} \]
Колико правих је одређено са 5 тачака од којих никоје три нису колинеарне?
Користећи формулу \( \frac{n(n - 1)}{2} \) за \( n = 5 \): \[ \frac{5(5 - 1)}{2} = \frac{5 \cdot 4}{2} = \frac{20}{2} = 10 \] Одговор: Одређено је 10 правих.
Три неколинеарне тачке одређују тачно једну раван. Раван одређену тачкама \( A, B \) и \( C \) означавамо са \( \rho(A, B, C) \) или краће раван \( ABC \).
За четири и више тачака кажемо да су компланарне ако припадају истој равни, односно некомпланарне ако не постоји раван која их све садржи.
Начини одређивања равни: Раван је јединствено одређена ако су дати:
  • Три неколинеарне тачке.
  • Права и тачка која јој не припада.
  • Две праве које се секу.
  • Две паралелне праве.
Права и раван у простору могу имати три различита међусобна положаја:
  • Права припада равни: Уколико све тачке праве \( p \) припадају равни \( \rho \), пишемо \( p \subset \rho \). (Ако права и раван имају више од једне заједничке тачке, права се налази у тој равни).
  • Права продире раван: Ако имају тачно једну заједничку тачку \( P \), пишемо \( p \cap \rho = \{P\} \).
  • Права је паралелна са равни: Ако немају заједничких тачака, пишемо \( p \parallel \rho \) (\( p \cap \rho = \emptyset \)).
Илустрација три међусобна положаја праве и равни. Приказана је раван $\rho$ као паралелограм, благо нагнута ради 3D перспективе.
Први положај: Права $p$ лежи у равни $\rho$, нацртана је у потпуности унутар граница равни.
Други положај: Права $a$ продире раван $\rho$ у тачки $P$. Део праве $a$ изнад равни је пуна линија, а део испод равни је испрекидана линија. Права $a$ продире раван под косим углом.
Трећи положај: Права $b$ је паралелна са равни $\rho$, нацртана је изнад равни, тако да њено визуелно растојање од равни изгледа константно.
Две различите праве у простору могу бити:
  • Паралелне: Немају заједничких тачака и припадају истој равни. \( a \parallel b \) (\( a \cap b = \emptyset \)).
  • Секу се: Имају тачно једну заједничку тачку (припадају истој равни). \( a \cap b = \{P\} \).
  • Мимоилазне: Немају заједничких тачака и не припадају истој равни. Ознака: \( a \dot{-} b \).
Модел коцке са означеним теменима. Темена доње основе су означена као A, B, C, D, крећући се од предње леве тачке у смеру супротном казаљки на сату. Темена горње основе су означена као A1, B1, C1, D1, директно изнад одговарајућих темена доње основе. Цртају се две мимоилазне праве: прва права пролази кроз ивицу A1B1 (горња предња ивица), а друга права пролази кроз ивицу BC (доња десна бочна ивица). Обе праве су истакнуте дебљом линијом или другом бојом да би се јасно показало да се не секу и не леже у истој равни.
Ако замислимо коцку \( ABCDA_1B_1C_1D_1 \), праве које садрже ивице \( AB \) и \( CD \) су паралелне. Праве \( AB \) и \( BC \) се секу у тачки \( B \). Праве \( AB \) и \( CC_1 \) су мимоилазне.
Две различите равни у простору могу имати следеће односе:
  • Секу се: Имају заједничке тачке. Пресек две равни је увек једна права. Пишемо \( \alpha \cap \beta = p \).
  • Паралелне су: Немају заједничких тачака. Пишемо \( \alpha \parallel \beta \) (\( \alpha \cap \beta = \emptyset \)).

Задаци за вежбање

Лак: Како се називају праве у простору које немају заједничких тачака и не припадају истој равни?
Одговор: Такве праве се називају мимоилазне праве.
Средњи: Дато је 6 тачака у простору тако да никоје три нису колинеарне. Колико укупно правих је одређено овим тачкама?
Користимо формулу за број правих: \( \frac{n(n - 1)}{2} \) где је \( n = 6 \). \[ \frac{6 \cdot 5}{2} = \frac{30}{2} = 15 \] Одговор: Одређено је 15 правих.
Тежак: Дата је коцка \( ABCDA_1B_1C_1D_1 \).
а) У каквом су односу праве \( AA_1 \) и \( DC \)?
б) У каквом су односу права \( A_1B_1 \) и раван \( ABCD \)?
в) Шта је пресек равни \( ABCD \) и равни \( BCC_1B_1 \)?
Одговори:
а) Праве \( AA_1 \) (вертикална) и \( DC \) (хоризонтална, на супротној страни) немају заједничких тачака и не припадају истој равни. Дакле, оне су мимоилазне.
б) Права \( A_1B_1 \) (горња ивица) и раван \( ABCD \) (доња основа) немају заједничких тачака. Права је паралелна са равни.
в) Ове две равни (доња основа и десна бочна страна) се секу по правој која садржи заједничку ивицу. Њихов пресек је права \( BC \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: