Лекција 4.1 садржи следеће групе задатака:

Најважније из лекције

Физичка величина: Својство тела, супстанце или појаве које се може измерити или пребројати (нпр. маса, дужина, време).
Мерење: Поступак упоређивања непознате физичке величине са одабраном мерном јединицом.
Резултат мерења: Изражава се помоћу бројне вредности и мерне јединице (нпр. дужина \(l = 15\text{ cm}\)).
Мерне јединице кроз историју: Првобитно су биране из природе и делова тела (нпр. египатски краљевски кубит \(\approx 52\text{ cm}\)), што је касније довело до потребе за увођењем јединствених мерних система.
Физичка величина је својство тела, супстанце или појаве које се може измерити или пребројати.
Примери физичких величина из свакодневног живота:
  • Маса купљене лубенице
  • Дужина странице троугла
  • Време трајања школског часа
Која од наведених својстава представљају физичке величине: срећа, маса књиге, леп дан, дужина учионице?
Одговор: Физичке величине су маса књиге и дужина учионице зато што се могу измерити. Срећа и леп дан су субјективни описи и осећања која се не могу измерити.
Мерење физичке величине је поступак поређења вредности непознате величине са усвојеном мерном јединицом.
Мерна јединица је физичка величина тачно одређене вредности која је изабрана и договорена као стандард за поређење.
Резултат мерења сваке физичке величине мора да садржи два дела:
  1. Бројну вредност (број)
  2. Мерну јединицу
Ако измеримо да је маса лубенице \(5\text{ kg}\), бројна вредност је \(5\), а мерна јединица је килограм (\(\text{kg}\)). То значи да је маса лубенице пет пута већа од усвојене јединице за масу (\(1\text{ kg}\)).
Ученик је у свесци записао да је дужина табле \(3\). Објасните шта недостаје у овом запису резултата мерења.
Одговор: Недостаје мерна јединица (нпр. метри – \(\text{m}\)). Без мерне јединице податак је непотпун јер не знамо да ли је дужина \(3\text{ cm}\), \(3\text{ dm}\) или \(3\text{ m}\).
Најстарије мерне јединице настале су из свакодневних потреба људи и најчешће су се односиле на мерење дужине, масе и времена.
У прошлости су мере биране из непосредног човековог окружења:
  • Јединице за дужину биле су везиване за људско тело (дужина подлактице, корака, стопала).
  • Јединице за време биле су везиване за периодична кретања небеских тела (смена дана и ноћи, годишња доба).
  • Јединице за масу биле су везиване за природне предмете (нпр. семе биљака попут рогача).
Египатски краљевски кубит је једна од најстаријих забележених јединица за дужину (установљена око 2700. п. н. е.). Одговарала је дужини подлактице одраслог човека и износила је приближно \(52\text{ cm}\).
Зашто мерење дужине подлактицом није било сасвим поуздано пре него што су направљени стални еталони (стандарди)?
Одговор: Зато што сви људи немају једнаку дужину подлактице, па би мерење истог предмета давало различите резултате код различитих особа.

Задаци за вежбање

Лаки задатак: За сваки од наведених резултата мерења одреди физичку величину, бројну вредност и мерну јединицу:
а) \(t = 45\text{ min}\)
б) \(m = 2{,}5\text{ kg}\)
а) Физичка величина је време (\(t\)), бројна вредност је \(45\), а мерна јединица је минут (\(\text{min}\)).
б) Физичка величина је маса (\(m\)), бројна вредност је \(2{,}5\), а мерна јединица је килограм (\(\text{kg}\)).
Средњи задатак: Шта значи изјава да је „мерење заправо упоређивање”? Објасните на примеру мерења дужине школске клупе лењиром од \(1\text{ m}\).
Објашњење: Мерење је упоређивање непознате вредности са познатом мерном јединицом. Када лењиром дужине \(1\text{ m}\) меримо клупу и утврдимо да је њена дужина \(1{,}3\text{ m}\), ми смо дужину клупе упоредили са усвојеном јединицом (\(1\text{ m}\)) и утврдили да је клупа \(1{,}3\) пута дужа од једног метра.
Тежи задатак: У старом веку један трговац је продавао тканину мерећи је својом подлактицом (кубитима), а други својом. Како је овај начин мерења могао да доведе до неспоразума приликом трговине и шта је било неопходно увести да би мерење било праведно за све?
Одговор: Ако је један трговац имао дужу, а други краћу руку, купци би за исти број кубита добили различиту дужину тканине, што је стварало забуну и неповерење. Да би мерење било јединствено и тачно, било је неопходно установити јединствени стандард (еталон) који је одређивао тачну дужину мерне јединице (нпр. краљевски кубит од \(52\text{ cm}\)) независно од тога ко мери.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: