Најважније из лекције
Физика проучава различите природне појаве из свакодневног живота:
- Механичке појаве: кретање тела и узајамно деловање при додиру (нпр. лет авиона, одбијање лопте, кретање ракете).
- Топлотне појаве: промене температуре и агрегатних стања (нпр. топљење леда, испаравање воде, загревање метала).
- Светлосне појаве: емисија и одбијање светлости, појава дуге и боја (нпр. Сунце, сијалица, одбијање светлости од Месеца).
- Звучне појаве: стварање и простирање звучних таласа (нпр. грмљавина, звук ударца).
- Електричне и магнетне појаве: проток електричне струје (муња, кућни апарати) и деловање магнета на даљину (привлачење гвожђа, компас).
- Примена у медицини: коришћење рендгенских X-зрака, ултразвука и гама зрака за снимање и лечење.
Открића физичких појава и зрачења омогућила су велики напредак у дијагностици и лечењу у медицини, као и у развоју савремене технике.
Рендгенски зраци (X-зраци) – зраци који пролазе кроз ткива у телу и омогућавају снимање унутрашњих органа и костију.
Ултразвучни и радиофреквентни таласи, гама зраци – физичке методе и зрачења која се користе за преглед органа (ултразвук) и терапију/лечење обољења.
Снимање прелома кости шаке или стопала врши се помоћу рендгенских X-зрака.
Механичке појаве представљају промену међусобног положаја тела (кретање) или узајамно деловање тела приликом контакта.
- Кретање воза, лет авиона, галоп коња, кретање Земље и других планета.
- Падање предмета на под, одбијање лопте од зида (узајамно деловање два тела).
- Кретање надуваног балона када се издувава, што је механичка појава на којој се заснива и кретање ракета.
Којој физичкој појави припада падање кишних капи са облака на земљу?
Падање капи је промена положаја тела (кретање), па припада механичким појавама.
Топлотне појаве су појаве повезане са променом температуре тела или променом агрегатног стања материје (прелазак из чврстог у течно или из течног у гасовито стање и обратно).
- Топљење ледених глечера или леда извађеног из замрзивача (прелазак из чврстог у течно стање).
- Испаравање кључале воде из посуде на шпорету (прелазак из течног у гасовито стање).
- Загревање металног предмета услед честих удараца чекићем.
Ударање чекићем о метал истовремено изазива механичку појаву (узајамно деловање и деформацију) и топлотну појаву (повећање температуре тела).
Светлосне појаве обухватају емитовање, одбијање и простирање светлости, као и појаве везане за боје и оптичке ефекте у природи.
Блесак муње, сијање сијалице или Сунца, одбијање сунчеве светлости од површине Месеца, настанак дуге на небу при проласку светлости кроз капи кише.
Звучне појаве представљају процесе настајања, простирања и чујења звука.
Грмљавина током олује, звук удара чекића о металну или дрвену подлогу.
Светлост путује знатно брже од звука кроз ваздух, због чега при удару грома прво видимо блесак муње, а тек након одређеног времена чујемо грмљавину.
Електричне појаве настају као последица постојања наелектрисања и протицања електричне струје.
Проток електричне струје у атмосфери приликом пражњења облака (муња), рад кућних апарата на електричну струју (шпорет, сијалица, рачунар).
Магнетне појаве обухватају узајамно деловање магнета и тела од магнетних материјала (као што је гвожђе), које се остварује и на даљину (без непосредног додира).
Привлачење гвоздених предмета магнетом, постављање магнетне игле компаса у правцу север–југ под дејством Земљиног магнетног поља.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Разврстај следеће појаве на одговарајуће врсте физичких појава (механичка, топлотна, светлосна, магнетна):
а) Загревање воде на рингли
б) Лет птице
в) Сијање уличне светиљке
г) Привлачење спајалица за магнет
а) Загревање воде на рингли
б) Лет птице
в) Сијање уличне светиљке
г) Привлачење спајалица за магнет
Одговор:
а) Топлотна појава
б) Механичка појава
в) Светлосна појава
г) Магнетна појава
а) Топлотна појава
б) Механичка појава
в) Светлосна појава
г) Магнетна појава
Задатак 2 (средњи): Током летње олује посматрамо удар грома.
а) Које се све физичке појаве јављају приликом ове појаве?
б) Зашто прво видимо блесак муње, а тек након неколико секунди чујемо грмљавину?
а) Које се све физичке појаве јављају приликом ове појаве?
б) Зашто прво видимо блесак муње, а тек након неколико секунди чујемо грмљавину?
Одговор:
а) Јављају се електрична појава (проток струје у атмосфери), светлосна појава (блесак муње) и звучна појава (грмљавина).
б) Зато што се светлост кроз ваздух простире знатно већом брзином од звука, па светлосни сигнал стиже до нашег ока пре него што звучни сигнал стигне до нашег уха.
а) Јављају се електрична појава (проток струје у атмосфери), светлосна појава (блесак муње) и звучна појава (грмљавина).
б) Зато што се светлост кроз ваздух простире знатно већом брзином од звука, па светлосни сигнал стиже до нашег ока пре него што звучни сигнал стигне до нашег уха.
Задатак 3 (средњи): Да ли Месец сам ствара светлост коју видимо ноћу? Објасни о којој физичкој појави је реч.
Одговор: Месец не светли сам од себе. Светлост коју видимо представља светлосну појаву одбијања – Месец само одбија светлост којом га обасјава Сунце.
Задатак 4 (тежак): Када се укључи електрични шпорет и на њему се кува вода до кључања:
а) Које различите врсте физичких појава уочавамо у овом процесу?
б) Објасни везу између њих.
а) Које различите врсте физичких појава уочавамо у овом процесу?
б) Објасни везу између њих.
Одговор:
а) Уочавамо електричну појаву (протицање струје кроз грејач), топлотну појаву (загревање рингле, прелазак топлоте на воду и њено испаравање), а често и светлосну појаву (ако контролна лампица или усијана рингла сија) и звучну појаву (шум кључале воде).
б) Протицање електричне струје (електрична појава) доводи до ослобађања топлоте у грејачу, што изазива загревање и промену агрегатног стања воде (топлотна појава).
а) Уочавамо електричну појаву (протицање струје кроз грејач), топлотну појаву (загревање рингле, прелазак топлоте на воду и њено испаравање), а често и светлосну појаву (ако контролна лампица или усијана рингла сија) и звучну појаву (шум кључале воде).
б) Протицање електричне струје (електрична појава) доводи до ослобађања топлоте у грејачу, што изазива загревање и промену агрегатног стања воде (топлотна појава).
