Најважније из лекције

Конструкција лика: Користе се 3 карактеристична зрака (паралелан са осом, кроз жижу и кроз оптички центар). За конструкцију су довољна било која 2 зрака.
Сабирна сочива: За \( p > f \) дају реалан и изврнут лик, а за \( p < f \) имагинаран, усправан и увећан лик.
Расипна сочива: Увек дају имагинаран, усправан и умањен лик.
Једначина сочива и увећање: \( \frac{1}{f} = \frac{1}{p} + \frac{1}{l} \) и \( u = \frac{L}{P} = \frac{l}{p} \). Код расипних сочива \( f < 0 \) и \( l < 0 \).
Оптичка јачина: \( \omega = \frac{1}{f} \), изражава се у диоптријама (\( \text{D} = \text{m}^{-1} \)).
Мане вида: Кратковидост (лик испред мрежњаче) исправља се расипним сочивима (\( -\text{D} \)), а далековидост (лик иза мрежњаче) сабирним сочивима (\( +\text{D} \)).
Положај и својства лика код сабирних сочива одређују се помоћу три карактеристична светлосна зрака:
Упадни зрак паралелан са оптичком осом после преламања пролази кроз жижу (\( F \)) са друге стране сочива.
Упадни зрак који пролази кроз жижу (\( F \)) са предње стране сочива после преламања простире се паралелно са оптичком осом.
Зрак који пролази кроз оптички центар сочива (\( O \)) не мења правац.
Шематски приказ конструкције лика код сабирног сочива. Централна хоризонтална линија представља оптичку осу. На оптичкој оси се налази танка биконвексна сочива, чији је оптички центар означен са 'O'. Жижне тачке 'F' (предметна жижа) и 'F\'' (ликална жижа) су постављене еквидистантно од 'O' на оптичкој оси, при чему је 'F' лево од 'O', а 'F\'' десно од 'O'. Предмет 'P' је представљен вертикалном стрелицом (чији је врх 'P\'' изнад оптичке осе), постављеном на оптичкој оси лево од сочива, на растојању 'p' већем од двоструке жижне даљине (p > 2f). Из врха предмета 'P\'' полазе три карактеристична зрака:
1.  Први зрак: креће се паралелно са оптичком осом до сочива, затим се прелама и пролази кроз жижну тачку 'F\'' (ликалну жижу).
2.  Други зрак: пролази кроз жижну тачку 'F' (предметну жижу) до сочива, затим се прелама и наставља паралелно са оптичком осом.
3.  Трећи зрак: пролази кроз оптички центар 'O' без преламања.
Сва три преломљена зрака секу се са десне стране сочива, формирајући тачку 'L\''. Лик 'L' је представљен вертикалном стрелицом чија је база на оптичкој оси, а врх 'L\'' се поклапа са тачком пресека зрака, испод оптичке осе, приказујући реалан и изврнут лик.
Врсте лика у зависности од положаја предмета (\( p \)):
  • \( p > f \): Лик је реалан (настаје у пресеку преломљених зрака са супротне стране сочива), изврнут и може се ухватити на заклону.
  • \( p < f \): Лик је имагинаран (настаје у пресеку продужетака преломљених зрака са исте стране где је предмет), усправан и увећан (принцип лупе).
Предмет се налази између жиже и оптичког центра сабирног сочива. Какве су особине добијеног лика?
Лик је имагинаран (нестваран), усправан и увећан.
Код расипних сочива преломљени зраци се расипају (удаљавају), па лик настаје у пресеку њихових продужетака.
Зрак паралелан са оптичком осом прелама се тако да му продужетак пролази кроз предњу жижу (\( F \)).
Зрак усмерен ка жижи са супротне стране сочива после преламања наставља паралелно са оптичком осом.
Зрак који пролази кроз оптички центар (\( O \)) не мења правац.
Шематски приказ конструкције лика код расипног сочива. Приказати вертикално биконкавно расипно сочиво центрирано на хоризонталној оптичкој оси. Означити оптички центар 'O' на сочиву, као и две жиже 'F' (са леве стране сочива) и 'F'' (са десне стране сочива), обе једнако удаљене од 'O'. Поставити усправан предмет 'P' (пуна стрелица) лево од сочива, са основом на оптичкој оси. Из врха предмета 'P' повући три карактеристична светлосна зрака:
1. Зрак паралелан са оптичком осом (пуна линија, ка сочиву), који се након преламања дивергира (пуна линија, ка десно). Његов продужетак уназад (испрекидана линија, ка лево) пролази кроз жижу 'F'.
2. Зрак усмерен ка жижи 'F'' (пуна линија, ка сочиву), који се након преламања простире паралелно са оптичком осом (пуна линија, ка лево). Путања зрака од сочива према 'F'' (на десно), да није дошло до преламања, треба да буде приказана испрекиданом линијом.
3. Зрак који пролази кроз оптички центар 'O' (пуна линија, од врха предмета кроз 'O' и наставља ка десно), не мењајући правац.
Лик 'L' (испрекидана усправна стрелица) формира се у пресеку продужетка првог преломљеног зрака, другог преломљеног зрака и трећег зрака. Лик је имагинаран, усправан и умањен, и налази се лево од сочива, између предмета 'P' и сочива. Означити растојање предмета 'p' и растојање лика 'l' од оптичког центра 'O'. Сви светлосни зраци треба да имају стрелице које показују смер кретања.
Расипна сочива за сваки положај предмета увек дају лик који је имагинаран, усправан и умањен, а налази се између предмета и сочива.
Да ли се лик добијен помоћу расипног сочива може пројектовати на платну (заклону)?
Не. Расипно сочиво увек даје имагинаран (нестваран) лик, а само се реални ликови могу регистровати на заклону.
\( p \) – удаљеност предмета од оптичког центра сочива
\( l \) – удаљеност лика од оптичког центра сочива
\( f \) – жижна даљина сочива
\( P \) – висина (величина) предмета
\( L \) – висина (величина) лика
\( u \) – линеарно увећање сочива
\[ \frac{1}{f} = \frac{1}{p} + \frac{1}{l} \] Једначина танког сочива: Реципрочна вредност жижне даљине једнака је збиру реципрочних вредности удаљености предмета и лика.
Код расипних сочива, жижна даљина (\( f \)) и удаљеност лика (\( l \)) узимају се са негативним предзнаком (\( -f \) и \( -l \)).
\[ u = \frac{L}{P} = \frac{l}{p} \] Линеарно увећање: Однос величине лика и предмета једнак је односу њихових удаљености од центра сочива.
Ако је увећање \( u = 3 \), лик је 3 пута већи од предмета. Ако је \( u < 1 \), лик је умањен.
Оптичка јачина (моћ) сочива (\( \omega \)) представља реципрочну вредност жижне даљине изражене у метрима.
Диоптрија (\( \text{D} \)), где је \( 1\text{ D} = \frac{1}{\text{m}} = 1\text{ m}^{-1} \)
\[ \omega = \frac{1}{f} \]
  • Сабирна сочива имају позитивну оптичку јачину (\( \omega > 0 \)).
  • Расипна сочива имају негативну оптичку јачину (\( \omega < 0 \)).
Што је жижна даљина већа (тање сочиво), то је оптичка јачина мања, и обрнуто.
Лик посматраног предмета формира се на очној позадини (жутој мрљи на мрежњачи) и он је реалан, умањен и изврнут, док га центар за вид у мозгу обрађује као усправног.
Даљина јасног вида: Најмања удаљеност на којој здраво око јасно разликује детаље без замарања и износи око \( 25\text{ cm} \).
Илустрација људског ока са приказом мана вида, укључујући оптичку осу и мрежњачу.
а) Кратковидост: Приказан је ток паралелних светлосних зрака:
    i. Некориговано око: Зраци улазе у око и секу се испред мрежњаче.
    ii. Кориговано око: Испред ока је постављено расипно (биконкавно) сочиво. Зраци пролазе кроз сочиво, затим улазе у око и преламају се тако да се секу тачно на мрежњачи.
б) Далековидост: Приказан је ток паралелних светлосних зрака:
    i. Некориговано око: Зраци улазе у око и секу се иза мрежњаче.
    ii. Кориговано око: Испред ока је постављено сабирно (биконвексно) сочиво. Зраци пролазе кроз сочиво, затим улазе у око и преламају се тако да се секу тачно на мрежњачи.
Мане ока и корекција сочивима:
  • Кратковидост: Лик далеког предмета настаје испред мрежњаче (жижна даљина ока је премала). Коригује се расипним сочивима (негативна диоптрија, нпр. \( -2\text{ D} \)).
  • Далековидост: Лик блиског предмета настаје иза мрежњаче (жижна даљина ока је превелика). Коригује се сабирним сочивима (позитивна диоптрија, нпр. \( +4\text{ D} \)).

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Колика је оптичка јачина сабирног сочива чија је жижна даљина \( 20\text{ cm} \)?
Жижну даљину претварамо у метре: \( f = 20\text{ cm} = 0{,}2\text{ m} \).
Оптичка јачина сочива је: \[ \omega = \frac{1}{f} = \frac{1}{0{,}2\text{ m}} = +5\text{ D} \] Одговор: Оптичка јачина сочива је \( +5\text{ D} \).
Задатак 2 (средњи): Предмет се налази на растојању \( 30\text{ cm} \) од сабирног сочива жижне даљине \( 20\text{ cm} \). Одредити удаљеност лика од сочива и увећање.
Познато: \( p = 30\text{ cm} \), \( f = 20\text{ cm} \).
Из једначине сочива \( \frac{1}{f} = \frac{1}{p} + \frac{1}{l} \) следи: \[ \frac{1}{l} = \frac{1}{f} - \frac{1}{p} = \frac{1}{20\text{ cm}} - \frac{1}{30\text{ cm}} = \frac{3 - 2}{60\text{ cm}} = \frac{1}{60\text{ cm}} \] \[ l = 60\text{ cm} \] Увећање сочива је: \[ u = \frac{l}{p} = \frac{60\text{ cm}}{30\text{ cm}} = 2 \] Одговор: Лик се формира на удаљености \( 60\text{ cm} \) од сочива (реалан је) и двоструко је увећан (\( u = 2 \)).
Задатак 3 (средњи): Офталмолог је пацијенту преписао наочаре са оптичком јачином \( -2\text{ D} \). Одредити коју ману вида пацијент има, коју врсту сочива користи и колика је жижна даљина тих сочива.
1. Знак минус означава да је у питању расипно сочиво.
2. Расипним сочивима коригује се кратковидост.
3. Жижна даљина је: \[ f = \frac{1}{|\omega|} = \frac{1}{2\text{ D}} = 0{,}5\text{ m} = 50\text{ cm} \] Одговор: Пацијент је кратковид, користи расипна сочива жижне даљине \( 50\text{ cm} \) (односно \( -0{,}5\text{ m} \)).
Задатак 4 (тежак): Предмет висине \( 3\text{ cm} \) налази се испред сабирног сочива оптичке јачине \( 5\text{ D} \). На заклону се формира оштар реалан лик на удаљености \( 30\text{ cm} \) од сочива. Одредити удаљеност предмета од сочива и висину лика.
Из оптичке јачине налазимо жижну даљину: \[ f = \frac{1}{\omega} = \frac{1}{5\text{ D}} = 0{,}2\text{ m} = 20\text{ cm} \] Познато је: \( l = 30\text{ cm} \), \( P = 3\text{ cm} \).
Из једначине сочива израчунавамо удаљеност предмета \( p \): \[ \frac{1}{p} = \frac{1}{f} - \frac{1}{l} = \frac{1}{20\text{ cm}} - \frac{1}{30\text{ cm}} = \frac{3 - 2}{60\text{ cm}} = \frac{1}{60\text{ cm}} \implies p = 60\text{ cm} \] Линеарно увећање износи: \[ u = \frac{l}{p} = \frac{30\text{ cm}}{60\text{ cm}} = 0{,}5 \] Висина лика је: \[ L = u \cdot P = 0{,}5 \cdot 3\text{ cm} = 1{,}5\text{ cm} \] Одговор: Предмет је удаљен \( 60\text{ cm} \) од сочива, а висина лика је \( 1{,}5\text{ cm} \) (лик је умањен).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: