Корице уџбеника

21. Одузимање Рационалних Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

а)

\[ -\frac{3}{7} - \frac{6}{7} = \frac{-3 - 6}{7} = -\frac{9}{7} = -1\frac{2}{7} \]

б)

\[ \frac{3}{4} - 1\frac{1}{4} = \frac{3}{4} - \frac{5}{4} = -\frac{2}{4} = -\frac{\cancel{2}^1}{\cancel{4}_2} = -\frac{1}{2} \]

в)

\[ -\frac{3}{4} - \frac{3}{7} = -\frac{21}{28} - \frac{12}{28} = -\frac{33}{28} = -1\frac{5}{28} \]

г)

\[ -3\frac{4}{5} - 1,07 = -3,8 - 1,07 = -4,87 \]

д)

\[ -0,23 - \left(-\frac{2}{3}\right) = -\frac{23}{100} + \frac{2}{3} = -\frac{69}{300} + \frac{200}{300} = \frac{131}{300} \]

ђ)

\[ 1\frac{1}{6} - 2\frac{9}{10} = \frac{7}{6} - \frac{29}{10} = \frac{35}{30} - \frac{87}{30} = -\frac{52}{30} = -\frac{26}{15} = -1\frac{11}{15} \]

е)

\[ -1\frac{3}{4} - \left(-1\frac{2}{7}\right) = -\frac{7}{4} + \frac{9}{7} = -\frac{49}{28} + \frac{36}{28} = -\frac{13}{28} \]

ж)

\[ -0,23 - (-2,3) = -0,23 + 2,3 = 2,07 \]

Детаљно решење

Правила одузимања рационалних бројева

Одузимање рационалних бројева се своди на сабирање са супротним бројем: \( a - b = a + (-b) \). Ако су бројеви истог знака, сабирамо њихове апсолутне вредности и преписујемо заједнички знак. Ако су различитог знака, од веће апсолутне вредности одузимамо мању и преписујемо знак броја са већом апсолутном вредношћу.

а) \( -\frac{3}{7} - \frac{6}{7} \)

Оба броја имају исти именилац. Пошто су оба негативна, сабирамо бројиоце и задржавамо знак минус: \[ -\frac{3}{7} - \frac{6}{7} = \frac{-3 - 6}{7} = -\frac{9}{7} \] Претварамо у мешовити број: \[ -\frac{9}{7} = -1\frac{2}{7} \]

б) \( \frac{3}{4} - 1\frac{1}{4} \)

Прво мешовити број претварамо у неправи разломак: \( 1\frac{1}{4} = \frac{5}{4} \). \[ \frac{3}{4} - \frac{5}{4} = \frac{3 - 5}{4} = -\frac{2}{4} \] Скраћујемо разломак са 2: \[ -\frac{\cancel{2}^1}{\cancel{4}_2} = -\frac{1}{2} \]

в) \( -\frac{3}{4} - \frac{3}{7} \)

Имениоци су различити, па налазимо НЗС за 4 и 7, што је 28. Проширујемо први разломак са 7, а други са 4: \[ -\frac{3 \cdot 7}{4 \cdot 7} - \frac{3 \cdot 4}{7 \cdot 4} = -\frac{21}{28} - \frac{12}{28} = \frac{-21 - 12}{28} = -\frac{33}{28} \] Записујемо као мешовити број: \[ -\frac{33}{28} = -1\frac{5}{28} \]

г) \( -3\frac{4}{5} - 1,07 \)

Претварамо оба броја у децимални запис. Како је \( \frac{4}{5} = \frac{8}{10} = 0,8 \), онда је \( -3\frac{4}{5} = -3,8 \). \[ -3,8 - 1,07 = -(3,80 + 1,07) = -4,87 \]

д) \( -0,23 - \left(-\frac{2}{3}\right) \)

Ослобађамо се заграда и претварамо децимални број у разломак: \( -0,23 = -\frac{23}{100} \). \[ -\frac{23}{100} + \frac{2}{3} \] Заједнички именилац за 100 и 3 је 300. Први множимо са 3, други са 100: \[ -\frac{69}{300} + \frac{200}{300} = \frac{200 - 69}{300} = \frac{131}{300} \]

ђ) \( 1\frac{1}{6} - 2\frac{9}{10} \)

Претварамо у неправилне разломке: \( \frac{7}{6} - \frac{29}{10} \). НЗС за 6 и 10 је 30. \[ \frac{7 \cdot 5}{6 \cdot 5} - \frac{29 \cdot 3}{10 \cdot 3} = \frac{35}{30} - \frac{87}{30} = -\frac{52}{30} \] Скраћујемо са 2 и претварамо у мешовити број: \[ -\frac{\cancel{52}^{26}}{\cancel{30}_{15}} = -\frac{26}{15} = -1\frac{11}{15} \]

е) \( -1\frac{3}{4} - \left(-1\frac{2}{7}\right) \)

Упрошћавамо знаке: \( -1\frac{3}{4} + 1\frac{2}{7} \). Претварамо у разломке: \( -\frac{7}{4} + \frac{9}{7} \). НЗС(4, 7) = 28. \[ -\frac{49}{28} + \frac{36}{28} = -\frac{13}{28} \]

ж) \( -0,23 - (-2,3) \)

Упрошћавамо знаке: \[ -0,23 + 2,3 = 2,30 - 0,23 = 2,07 \]

Кратак запис решења:

а) \( -\frac{3}{7} - \frac{6}{7} = -\frac{9}{7} = -1\frac{2}{7} \) б) \( \frac{3}{4} - \frac{5}{4} = -\frac{2}{4} = -\frac{1}{2} \) в) \( -\frac{21}{28} - \frac{12}{28} = -\frac{33}{28} = -1\frac{5}{28} \) г) \( -3,8 - 1,07 = -4,87 \) д) \( -\frac{23}{100} + \frac{2}{3} = \frac{-69 + 200}{300} = \frac{131}{300} \) ђ) \( \frac{35 - 87}{30} = -\frac{52}{30} = -1\frac{11}{15} \) е) \( -\frac{49}{28} + \frac{36}{28} = -\frac{13}{28} \) ж) \( -0,23 + 2,3 = 2,07 \)

Најважније из лекције

  • Правило одузимања: Одузети број значи сабрати са њему супротним бројем: \( a - b = a + (-b) \).
  • Својства: Одузимање није комутативно. Разлике \( a - b \) и \( b - a \) су супротни бројеви (\( -(a - b) = b - a \)).
  • Растојање тачака: Растојање између тачака са координатама \( a \) и \( b \) на бројевној правој рачуна се формулом \( d = |a - b| \).
Одузимање рационалних бројева своди се на сабирање. Од једног рационалног броја одузети други значи сабрати први број са супротним бројем другог броја.
\[ a - b = a + (-b) \]
Скуп рационалних бројева \( \mathbb{Q} \) је затворен за одузимање. То значи да је разлика било која два рационална броја увек рационалан број.
Примери одузимања:
  • Разломци: \( \frac{1}{5} - \frac{4}{5} = \frac{1}{5} + \left(-\frac{4}{5}\right) = \frac{1-4}{5} = -\frac{3}{5} \)
  • Децимални бројеви: \( -0,347 - 0,05 = -0,347 + (-0,05) = -0,397 \)
  • Два негативна броја: \( -1,8 - (-0,34) = -1,8 + 0,34 = -1,46 \)
Израчунај вредност израза: \( -\frac{6}{7} - \frac{2}{3} \).
Сводимо разломке на заједнички именилац (21) и примењујемо правило одузимања: \[ -\frac{6}{7} - \frac{2}{3} = -\frac{18}{21} + \left(-\frac{14}{21}\right) = \frac{-18 - 14}{21} = -\frac{32}{21} = -1\frac{11}{21} \]
За разлику од сабирања, одузимање рационалних бројева није комутативно! То значи да у општем случају важи \( a - b \neq b - a \).
За било које рационалне бројеве \( a \) и \( b \), разлике \( a - b \) и \( b - a \) су супротни бројеви. Њихов збир је једнак нули.
Важи: \( -(a - b) = b - a \) и \( |a - b| = |b - a| \).
Нека су \( a \) и \( b \) рационални бројеви такви да је \( a - b = -\frac{1}{4} \). Колико износи разлика \( b - a \)?
Пошто су разлике \( a - b \) и \( b - a \) супротни бројеви, важи: \[ b - a = -(a - b) = -\left(-\frac{1}{4}\right) = \frac{1}{4} \]
Удаљеност између било које две тачке на бројевној правој може се израчунати помоћу апсолутне вредности њихове разлике.
Ако су \( a \) и \( b \) координате тачака \( A \) и \( B \), растојање \( d \) између њих је: \[ d = |a - b| \]
Нацртати хоризонталну бројевну праву са стрелицом на десном крају, која показује позитиван смер. На правој означити координатни почетак (0). Поставити две тачке, A и B, на бројевној правој, тако да је тачка A (координата 'a') лево од тачке B (координата 'b'). Изнад бројевне праве, означити тачке 'A' и 'B' директно изнад њихових позиција, а испод њихових позиција означити њихове координате 'a' и 'b' респективно. Из позиција тачака A и B на бројевној правој, повући танка, испрекидана вертикална линија нагоре. Изнад бројевне праве, између ових вертикалних испрекиданих линија, нацртати хоризонталну двосмерну стрелицу. Изнад ове двосмерне стрелице поставити текст `d = |a - b|`, који представља растојање између тачака A и B.
Ако се најнижа тачка језера налази на \( -1,187 \text{ km} \), а ниво површине језера на \( 0,455 \text{ km} \), укупна дубина језера је растојање између ових тачака: \[ d = |0,455 - (-1,187)| = |0,455 + 1,187| = |1,642| = 1,642 \text{ km} \]
Одреди растојање између тачака \( A(-3,4) \) и \( B(-5,2) \) на бројевној правој.
Користимо формулу за растојање: \[ d = |-3,4 - (-5,2)| = |-3,4 + 5,2| = |1,8| = 1,8 \] Растојање износи \( 1,8 \) мерних јединица.

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Израчунај вредност израза: \( 3,5 - 8,2 \).
\( 3,5 - 8,2 = 3,5 + (-8,2) = -(8,2 - 3,5) = -4,7 \)
Средњи ниво: Израчунај вредност израза: \( -1\frac{3}{4} - \left(-1\frac{2}{7}\right) \).
Прво претварамо мешовите бројеве у неправилне разломке и ослобађамо се заграде: \[ -\frac{7}{4} + \frac{9}{7} \] Сводимо на заједнички именилац (28): \[ -\frac{49}{28} + \frac{36}{28} = \frac{-49 + 36}{28} = -\frac{13}{28} \]
Тежи ниво: Једног дана је забележена јутарња температура од \( -2,5^\circ\text{C} \). У подне тог дана температура је износила \( 5^\circ\text{C} \). Колико степени је износила промена температуре од јутра до поднева?
Промена температуре представља растојање између ове две вредности на бројевној правој (или разлику крајње и почетне температуре). \[ d = |5 - (-2,5)| = |5 + 2,5| = |7,5| = 7,5 \] Температура је порасла за \( 7,5^\circ\text{C} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: