Корице уџбеника

21. Одузимање Рационалних Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)

\( -\left(-\frac{2}{5} - \left(-\frac{3}{5}\right)\right) = -\left(-\frac{2}{5} + \frac{3}{5}\right) = -\left(\frac{1}{5}\right) = -\frac{1}{5} \)

б)

\( -\left(-\frac{2}{5} - \left|-\frac{1}{6}\right|\right) = -\left(-\frac{2}{5} - \frac{1}{6}\right) = -\left(-\frac{12}{30} - \frac{5}{30}\right) = -\left(-\frac{17}{30}\right) = \frac{17}{30} \)

в)

\( -4 - \left(-1\frac{1}{6} - \left(-\frac{7}{9}\right)\right) = -4 - \left(-\frac{7}{6} + \frac{7}{9}\right) = -4 - \left(-\frac{21}{18} + \frac{14}{18}\right) = -4 - \left(-\frac{7}{18}\right) \) \( -4 + \frac{7}{18} = -\frac{72}{18} + \frac{7}{18} = -\frac{65}{18} = -3\frac{11}{18} \)

Детаљно решење

Увод у одузимање рационалних бројева

Приликом решавања израза са рационалним бројевима, прво се ослобађамо сувишних заграда и израчунавамо вредности унутар заграда или апсолутне вредности. Користимо правила: \( -(-a) = a \), \( -(+a) = -a \) и чињеницу да је апсолутна вредност негативног броја увек позитивна, тј. \( |-a| = a \).

а) \( -\left(-\frac{2}{5} - \left(-\frac{3}{5}\right)\right) \)

Корак 1: Сређивање знакова унутар заграде

Прво ћемо поједноставити израз унутар велике заграде применом правила \( -(-a) = a \): \[ -\left(-\frac{2}{5} + \frac{3}{5}\right) \]

Корак 2: Израчунавање вредности у загради

Имениоци су исти, па сабирамо бројиоце: \[ -\left(\frac{-2 + 3}{5}\right) = -\left(\frac{1}{5}\right) \]

Корак 3: Коначан резултат

Ослобађамо се преостале заграде: \[ - \frac{1}{5} \]

б) \( -\left(-\frac{2}{5} - \left|-\frac{1}{6}\right|\right) \)

Корак 1: Израчунавање апсолутне вредности

Знамо да је \( |-\frac{1}{6}| = \frac{1}{6} \). Израз сада постаје: \[ -\left(-\frac{2}{5} - \frac{1}{6}\right) \]

Корак 2: Свођење на заједнички именилац

За бројеве 5 и 6, најмањи заједнички садржалац (НЗС) је 30. Проширујемо први разломак са 6, а други са 5: \[ -\left(-\frac{2 \cdot 6}{5 \cdot 6} - \frac{1 \cdot 5}{6 \cdot 5}\right) = -\left(-\frac{12}{30} - \frac{5}{30}\right) \]

Корак 3: Одузимање унутар заграде

\[ -\left(\frac{-12 - 5}{30}\right) = -\left(-\frac{17}{30}\right) \]

Корак 4: Ослобађање заграде

\[ -\left(-\frac{17}{30}\right) = \frac{17}{30} \]

в) \( -4 - \left(-1\frac{1}{6} - \left(-\frac{7}{9}\right)\right) \)

Корак 1: Сређивање израза и претварање у разломке

Прво претварамо мешовити број \( 1\frac{1}{6} \) у неправи разломак \( \frac{7}{6} \) и сређујемо знаке у загради: \[ -4 - \left(-\frac{7}{6} + \frac{7}{9}\right) \]

Корак 2: Заједнички именилац унутар заграде

НЗС за 6 и 9 је 18. Први разломак множимо са 3, а други са 2: \[ -4 - \left(-\frac{21}{18} + \frac{14}{18}\right) \]

Корак 3: Израчунавање у загради

\[ -4 - \left(\frac{-21 + 14}{18}\right) = -4 - \left(-\frac{7}{18}\right) \]

Корак 4: Ослобађање заграде и коначни рачун

\[ -4 + \frac{7}{18} = -3\frac{18}{18} + \frac{7}{18} = -3\frac{11}{18} \] Или као неправи разломак: \[ -\frac{72}{18} + \frac{7}{18} = -\frac{65}{18} = -3\frac{11}{18} \]

Кратак запис решења:

а) \( -\left(-\frac{2}{5} + \frac{3}{5}\right) = -\frac{1}{5} \) б) \( -\left(-\frac{12}{30} - \frac{5}{30}\right) = -\left(-\frac{17}{30}\right) = \frac{17}{30} \) в) \( -4 - \left(-\frac{21}{18} + \frac{14}{18}\right) = -4 - \left(-\frac{7}{18}\right) = -4 + \frac{7}{18} = -3\frac{11}{18} \)

Најважније из лекције

  • Правило одузимања: Одузети број значи сабрати са њему супротним бројем: \( a - b = a + (-b) \).
  • Својства: Одузимање није комутативно. Разлике \( a - b \) и \( b - a \) су супротни бројеви (\( -(a - b) = b - a \)).
  • Растојање тачака: Растојање између тачака са координатама \( a \) и \( b \) на бројевној правој рачуна се формулом \( d = |a - b| \).
Одузимање рационалних бројева своди се на сабирање. Од једног рационалног броја одузети други значи сабрати први број са супротним бројем другог броја.
\[ a - b = a + (-b) \]
Скуп рационалних бројева \( \mathbb{Q} \) је затворен за одузимање. То значи да је разлика било која два рационална броја увек рационалан број.
Примери одузимања:
  • Разломци: \( \frac{1}{5} - \frac{4}{5} = \frac{1}{5} + \left(-\frac{4}{5}\right) = \frac{1-4}{5} = -\frac{3}{5} \)
  • Децимални бројеви: \( -0,347 - 0,05 = -0,347 + (-0,05) = -0,397 \)
  • Два негативна броја: \( -1,8 - (-0,34) = -1,8 + 0,34 = -1,46 \)
Израчунај вредност израза: \( -\frac{6}{7} - \frac{2}{3} \).
Сводимо разломке на заједнички именилац (21) и примењујемо правило одузимања: \[ -\frac{6}{7} - \frac{2}{3} = -\frac{18}{21} + \left(-\frac{14}{21}\right) = \frac{-18 - 14}{21} = -\frac{32}{21} = -1\frac{11}{21} \]
За разлику од сабирања, одузимање рационалних бројева није комутативно! То значи да у општем случају важи \( a - b \neq b - a \).
За било које рационалне бројеве \( a \) и \( b \), разлике \( a - b \) и \( b - a \) су супротни бројеви. Њихов збир је једнак нули.
Важи: \( -(a - b) = b - a \) и \( |a - b| = |b - a| \).
Нека су \( a \) и \( b \) рационални бројеви такви да је \( a - b = -\frac{1}{4} \). Колико износи разлика \( b - a \)?
Пошто су разлике \( a - b \) и \( b - a \) супротни бројеви, важи: \[ b - a = -(a - b) = -\left(-\frac{1}{4}\right) = \frac{1}{4} \]
Удаљеност између било које две тачке на бројевној правој може се израчунати помоћу апсолутне вредности њихове разлике.
Ако су \( a \) и \( b \) координате тачака \( A \) и \( B \), растојање \( d \) између њих је: \[ d = |a - b| \]
Нацртати хоризонталну бројевну праву са стрелицом на десном крају, која показује позитиван смер. На правој означити координатни почетак (0). Поставити две тачке, A и B, на бројевној правој, тако да је тачка A (координата 'a') лево од тачке B (координата 'b'). Изнад бројевне праве, означити тачке 'A' и 'B' директно изнад њихових позиција, а испод њихових позиција означити њихове координате 'a' и 'b' респективно. Из позиција тачака A и B на бројевној правој, повући танка, испрекидана вертикална линија нагоре. Изнад бројевне праве, између ових вертикалних испрекиданих линија, нацртати хоризонталну двосмерну стрелицу. Изнад ове двосмерне стрелице поставити текст `d = |a - b|`, који представља растојање између тачака A и B.
Ако се најнижа тачка језера налази на \( -1,187 \text{ km} \), а ниво површине језера на \( 0,455 \text{ km} \), укупна дубина језера је растојање између ових тачака: \[ d = |0,455 - (-1,187)| = |0,455 + 1,187| = |1,642| = 1,642 \text{ km} \]
Одреди растојање између тачака \( A(-3,4) \) и \( B(-5,2) \) на бројевној правој.
Користимо формулу за растојање: \[ d = |-3,4 - (-5,2)| = |-3,4 + 5,2| = |1,8| = 1,8 \] Растојање износи \( 1,8 \) мерних јединица.

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Израчунај вредност израза: \( 3,5 - 8,2 \).
\( 3,5 - 8,2 = 3,5 + (-8,2) = -(8,2 - 3,5) = -4,7 \)
Средњи ниво: Израчунај вредност израза: \( -1\frac{3}{4} - \left(-1\frac{2}{7}\right) \).
Прво претварамо мешовите бројеве у неправилне разломке и ослобађамо се заграде: \[ -\frac{7}{4} + \frac{9}{7} \] Сводимо на заједнички именилац (28): \[ -\frac{49}{28} + \frac{36}{28} = \frac{-49 + 36}{28} = -\frac{13}{28} \]
Тежи ниво: Једног дана је забележена јутарња температура од \( -2,5^\circ\text{C} \). У подне тог дана температура је износила \( 5^\circ\text{C} \). Колико степени је износила промена температуре од јутра до поднева?
Промена температуре представља растојање између ове две вредности на бројевној правој (или разлику крајње и почетне температуре). \[ d = |5 - (-2,5)| = |5 + 2,5| = |7,5| = 7,5 \] Температура је порасла за \( 7,5^\circ\text{C} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: