Корице уџбеника

5.1. Инертност Тела И Закон Инерције

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Инерција је ПОЈАВА (тела теже да задрже свој тренутни начин кретања), а не физичка величина. Само физичке величине имају мерне јединице. Пошто инерција није величина коју меримо, нема мерну јединицу, па питање „У којим мерним јединицама изражаваш инерцију?“ није исправно постављено.

Детаљно решење

Ово је концептуално питање, па на њега одговарамо разматрањем шта заправо инерција јесте, а не рачуном. Прво се подсетимо шта нам лекција каже о инерцији. У уџбенику пише: „Инерција је појава да тела теже да задрже свој тренутни начин кретања.“ Дакле, инерција НИЈЕ физичка величина коју меримо, него ПОЈАВА (својство природе које описујемо речима). Да бисмо нешто изразили у мерним јединицама, то нешто мора да буде физичка величина коју можемо да измеримо — на пример, дужину меримо у метрима \( (\text{m}) \), масу у килограмима \( (\text{kg}) \), време у секундама \( (\text{s}) \). Свака физичка величина има свој број и своју мерну јединицу. Инерција, међутим, нема ни бројну вредност ни мерну јединицу, зато што није величина коју меримо — она је појава коју само описујемо и објашњавамо (нпр. зашто путници у аутобусу теже да задрже кретање унапред када возач нагло закочи). Зато питање „У којим мерним јединицама изражаваш инерцију?“ НИЈЕ исправно постављено. Не можемо тражити мерне јединице за нешто што уопште није физичка величина. Напомена: инерцију не треба мешати са инертношћу (тромошћу). Инертност је СВОЈСТВО тела да се супротставља промени свог начина кретања, а мера тог својства је маса тела — а маса се изражава у килограмима \( (\text{kg}) \). Али и инертност као својство, и инерција као појава — ни једно ни друго се не изражава у мерним јединицама.

Кратак запис решења:

Није исправно — инерција је појава, а не физичка величина, па се уопште не изражава мерним јединицама.

Најважније из лекције

Инертност (тромост) је особина тела да се супротставља промени свог тренутног начина кретања. Због инертности тело у мировању тежи да остане у мировању, а тело које се креће тежи да настави кретање. На основу тога Исак Њутн је формулисао Први Њутнов закон (закон инерције): тело мирује или се креће равномерно праволинијски све док на њега не делују друга тела (док је укупна сила једнака нули). Због трења тело које се креће временом успори и заустави се, па је пут до заустављања већи када је сила трења мања.
Инертност (тромост) јесте особина тела да се супротставља промени свог тренутног начина кретања.
Пример: када аутобус нагло крене, путници се нагну уназад (теже да остану у мировању); када нагло закочи, путници се нагну унапред (теже да наставе кретање).
Први Њутнов закон: тело мирује или се креће равномерно праволинијски све док због деловања других тела не промени свој начин кретања.
То значи да ако на тело не делује сила (или је укупна сила једнака нули, \( F=0 \)), неће бити промене његовог начина кретања.
У огледу с куглицом на различитим подлогама, тело пређе највећи пут до заустављања тамо где је сила трења најмања (глатка пластика), а најмањи пут где је трење највеће (груба тканина).
Када не би било трења, тело би се, једном покренуто, кретало равномерно праволинијски без заустављања.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: