Корице уџбеника

1.2. Како Физика Проучава Природу?

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Да. Галилејеве закључке проверавамо огледом (експериментом). У обичном огледу оловка падне пре папира због отпора ваздуха, а не због веће масе. Ако отпор ваздуха умањимо (згужван папир) или уклонимо (вакуум), тела различитих маса са исте висине падају истовремено — што потврђује Галилеја.

Детаљно решење

Ово је теоријско (описно) питање, па на њега одговарамо квалитативно, ослањајући се на оглед и закључке из лекције. Шта тврди Галилеј: Галилео Галилеј је закључио да ако занемаримо отпор ваздуха, тела различитих маса, пуштена са исте висине у истом тренутку, падају на тло истовремено. Зашто нам се на први поглед чини другачије: У свакодневном искуству (Оглед 1 из лекције) ако истовремено пустимо лист папира и оловку са исте висине, оловка стигне до тла пре папира. Разлог није већа маса оловке, већ отпор ваздуха, који знатно успорава лаган и раширен лист папира. Како то проверавамо: Физика природне појаве проучава непосредним посматрањем и извођењем огледа (експеримената), уз мерење. Зато Галилејеве закључке можемо проверити управо огледом: \[ \text{посматрање} \rightarrow \text{оглед} \rightarrow \text{мерење} \rightarrow \text{закључак} \] Потребно је да умањимо или уклонимо отпор ваздуха. На пример, ако лист папина згужвамо у куглицу и пустимо га заједно са оловком (или са тежом куглицом) са исте висине, видећемо да они падају готово истовремено. У условима где нема ваздуха (у вакууму) сва тела, без обзира на масу, падају потпуно истовремено. Закључак: Да, могуће је проверити Галилејеве закључке. То се чини експериментом (огледом) у коме се занемари или уклони отпор ваздуха. Тада се потврђује да тела различитих маса са исте висине падају на тло истовремено. Управо су каснији, прецизнији експерименти потврдили Галилејеве закључке.

Кратак запис решења:

Да — огледом у коме занемаримо отпор ваздуха; тада тела различитих маса падају истовремено, чиме се потврђују Галилејеви закључци.

Најважније из лекције

Физика проучава природу на два основна начина: непосредним посматрањем и експериментом (огледом). Непосредно посматрање је најстарији начин, али сазнања добијена само чулима могу да наведу на погрешан закључак. Зато је поузданији експеримент — посматрање појаве у контролисаним условима, које се може поновити. Резултате повезујемо у физичке законе и теорије, објективне описе појава који се често записују математичким изразима. Пут од сазнања до примене иде: непосредно посматрање \( \rightarrow \) експеримент \( \rightarrow \) физички закон или теорија \( \rightarrow \) практична примена (нпр. радио, телефони, ласери у медицини).
Непосредно посматрање је најстарији начин на који физика проучава природне појаве. Оно не подразумева само чуло вида — сазнања добијамо и другим чулима.
Сазнања добијена само посматрањем могу често да нас наведу на погрешан закључак, па их треба проверити.
Експеримент (оглед) је посматрање појаве у контролисаним условима, које се може поновити. Због тога је поузданији од простог посматрања.
Физички закон је објективан опис физичке појаве који се може проверити. Закони се често записују као математички искази.
Физика је експериментална, теоријска и практично применљива наука; без математике не би могла да открије и опише многе појаве.
\[ \text{непосредно посматрање} \rightarrow \text{експеримент} \rightarrow \text{физички закон/теорија} \rightarrow \text{практична примена} \]
Понекад се појава прво предвиди теоријом, а тек касније се осмисли експеримент за њену проверу (нпр. радио-таласи предвиђени крајем 19. века, а искоришћени почетком 20. века).
Физика је повезана са многим наукама и техником — примери примене су радио-апарати, телевизија, мобилни телефони, аутомобили, рендген-апарати и ласери у медицини (нпр. у хирургији).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: