Корице уџбеника

3.1. Узајамно Деловање Два Тела

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Начин кретања тела (покретање, заустављање или промена вредности брзине, правца и смера) мења се зато што на то тело делује неко друго тело. Тело само од себе не мења своје кретање — за то је неопходно деловање (интеракција) другог тела, при чему је деловање увек узајамно.

Детаљно решење

Ово је теоријско питање из лекције о узајамном деловању тела. Одговор тражимо посматрајући примере из уџбеника. Подсетимо се да начин кретања тела одређују интензитет (вредност) брзине, правац и смер кретања. Када кажемо да се "мења начин кретања", мислимо на једно од следећег: покретање тела које је мировало, заустављање тела које се кретало или промену вредности брзине, правца, односно смера кретања. Погледајмо примере из лекције: 1. У огледу колица мирују на столу. Тек када их повучемо канапом, она се покрену — дакле, потребно је деловање канапа (руке) да би се начин њиховог кретања променио. 2. Тенисер рекетом делује на лоптицу и тиме мења вредност брзине, правац и смер њеног кретања. Без удара рекета лоптица не би променила кретање. 3. Стрелица за пикадо се креће кроз ваздух, а затим се, због деловања мете, зауставља. У сва три случаја промену кретања изазива неко друго тело које делује на посматрано тело. Закључак (правило из уџбеника): начин кретања тела мења се зато што на то тело делује неко друго тело. Тело само од себе не може да промени свој начин кретања — потребно је деловање (интеракција) са другим телом. Наиме, деловање је увек узајамно: ако једно тело делује на друго, истовремено и друго делује на прво.

Кратак запис решења:

Зато што на тело делује неко друго тело — тело само од себе не може да промени начин кретања.

Најважније из лекције

Тело мења начин кретања само ако на њега делује неко друго тело, при чему тела делују узајамно — ако једно тело делује на друго, истовремено и друго делује на прво (та појава се зове интеракција). Последице узајамног деловања могу бити: промена начина кретања, деформација (промена облика — еластична ако се тело врати у првобитни облик, пластична ако се не врати), трење (појава између тела и подлоге која се супротставља кретању) и отпор средине (супротстављање течности и гасова кретању тела кроз њих).
Тело промени начин кретања (покрене се, заустави или промени брзину) само ако на њега делује неко друго тело.
Тела увек делују узајамно: ако једно тело делује на друго, истовремено и друго делује на прво. Узајамно деловање назива се интеракција.
Деформација је промена облика тела која настаје при узајамном деловању тела.
Еластична деформација — тело се по престанку деловања враћа у првобитни облик (нпр. гумица). Пластична деформација — тело остаје трајно деформисано (нпр. згужван папир).
Трење је појава која настаје услед узајамног деловања тела и подлоге по којој се тело креће.
Трење се увек супротставља кретању тела по подлози; настаје због малих неравнина на додирним површинама.
Течне и гасовите средине кроз које се тела крећу супротстављају се њиховом кретању — та појава се зове отпор средине.
Отпор зависи од облика и величине тела и од особина средине. Тела погодног облика (која лако секу ваздух називамо аеродинамичним, а она која лако секу воду хидродинамичним) имају мањи отпор.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: