Корице уџбеника

4.1. Мерење. Основне и изведене физичке величине

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Мерење је поступак упоређивања непознате вредности неке физичке величине са познатом (договореном) мерном јединицом те исте физичке величине. Пример: дужину меримо тако што је упоредимо са јединицом метар (\( \text{m} \)) помоћу метарске траке.

Детаљно решење

Ово је теоријско (појмовно) питање, па одговор дајемо описно, онако како је објашњено у самој лекцији. У физици често желимо да сазнамо тачну вредност неке физичке величине (на пример дужине, запремине, масе, времена...). До те вредности не долазимо увек само поређењем „на око“, јер такав поступак није поуздан. Зато уводимо мерење. Према уџбенику: \[ \textbf{Мерење је упоређивање непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом те исте физичке величине.} \] Шта то практично значи: 1) Имамо неку физичку величину чију вредност не знамо (нпр. дужину гола или висину ученика). 2) Изаберемо одговарајућу мерну јединицу за ту исту величину (за дужину је то, на пример, метар — \( \text{m} \)). 3) Помоћу мерног инструмента упоредимо непознату вредност са том познатом јединицом и утврдимо колико пута се јединица садржи у измереној величини. Пример из лекције: капитени два тима измерили су растојање голова „у стопама“ својих патика, али су патике биле различите величине (број 42 и број 36), па су добијене различите вредности иако су голови били исте дужине. Тек када су употребили заједничку, тачно дефинисану мерну јединицу — метар, мерење метарском траком је дало исправан и упоредив резултат. Закључак: мерење увек значи да непознату величину поредимо са унапред договореном мерном јединицом исте те величине.

Кратак запис решења:

Мерење је упоређивање непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом те исте величине.

Најважније из лекције

Мерење је поступак упоређивања непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом исте величине. Физичким величинама описујемо својства материје и кретања. Постоји седам основних физичких величина у Међународном систему (SI) — дужина \( (m) \), маса \( (kg) \), време \( (s) \), температура \( (K) \), јачина струје \( (A) \), јачина светлости \( (cd) \) и количина супстанце \( (mol) \). Све остале су изведене и добијају се комбиновањем основних, нпр. брзина \( v=\dfrac{s}{t} \) са јединицом \( \dfrac{m}{s} \). Вредност се записује као бројна вредност уз ознаку мерне јединице, нпр. \( l=100\,m \).
Физичка величина је својство тела, супстанце или физичке појаве које можемо да измеримо (нпр. дужина, маса, време).
Мерење је упоређивање непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом те исте величине.
Резултат мерења није само број — то је бројна вредност заједно са одговарајућом мерном јединицом.
Међународни систем мерних јединица (SI) има седам основних величина од којих се изводе све остале:
  • дужина — метар \( (m) \)
  • маса — килограм \( (kg) \)
  • време — секунда \( (s) \)
  • термодинамичка температура — келвин \( (K) \)
  • јачина електричне струје — ампер \( (A) \)
  • јачина светлости — кандела \( (cd) \)
  • количина супстанце — мол \( (mol) \)
Изведене физичке величине добијају се комбиновањем основних величина преко одговарајућих израза. Има их много више од основних (површина, запремина, густина, брзина, сила...).
\[ v=\frac{s}{t}, \qquad [v]=\frac{m}{s} \]
Мерна јединица изведене величине изражава се преко јединица основних величина из којих је изведена.
Дужину фудбалског игралишта записујемо као \( l=100\,m \): број \( 100 \) је бројна вредност, а \( m \) ознака мерне јединице.
Поред SI система срећу се и други, нестандардни. Нпр. дијагонала екрана изражава се у инчима, при чему је \( 1 \) инч \( =2{,}54\,cm \), па екран од \( 5{,}5 \) инча има дужину дијагонале \( 13{,}97\,cm \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: