Најважније из лекције
Тест проверава појмове о електричној струји и отпорнику. Електрична отпорност проводника зависи од његове дужине, површине попречног пресека и специфичне отпорности материјала, \( R = \rho\,\dfrac{l}{S} \) — дужи проводник има већу, а дебљи (већег пресека) мању отпорност. При редној вези отпорника укупна отпорност је већа (\( R = R_1 + R_2 \)) и такав отпорник се више греје, док при паралелној вези укупна отпорност опада. Јачина струје се рачуна из \( I = \dfrac{q}{t} \), а Омовим законом \( I = \dfrac{U}{R} \). Носиоци струје су слободни електрони у металима, позитивни и негативни јони у електролитима, а јони и слободни електрони у гасовима.
Отпорност проводника зависи од дужине \( l \), површине попречног пресека \( S \) и специфичне отпорности \( \rho \) материјала.
\[ R = \rho \, \frac{l}{S} \]
Дупло дужи проводник има дупло већу отпорност; проводник четири пута мањег пресека има четири пута већу отпорност. Проводник од сребра (мање \( \rho \)) има мању отпорност од проводника од гвожђа истих димензија.
При редној вези укупна отпорност је збир појединачних, \( R = R_1 + R_2 \); у редном колу јаче се греје отпорник веће отпорности.
При паралелној вези укупна отпорност је мања од најмање појединачне; јаче се греје отпорник мање отпорности (кроз њега протиче већа струја).
\[ I = \frac{q}{t} \qquad I = \frac{U}{R} \]
Ако се напон на крајевима проводника повећа три пута, толико се повећа и јачина струје (при истој отпорности).
У металима струју чине слободни електрони; у електролитима позитивни и негативни јони; у гасовима јони и слободни електрони.
