Најважније из лекције
Тест обухвата основне појмове о магнетном пољу. Интензитет силе која делује на струјни проводник у магнетном пољу сразмеран је магнетној индукцији \( B \), јачини струје \( I \) и дужини проводника \( l \): \( F = B\,I\,l \) (када су линије поља нормалне на проводник). Магнетни флукс \( \Phi \) је укупан број линија сила које пролазе кроз површину \( S \), а мери се у веберима \( (\text{Wb}) \). Магнетни полови увек долазе у пару — деобом магнета добијају се два мања магнета, а сталан магнет губи својства загревањем, ударањем или у јаком супротном пољу. Смер линија поља око правог проводника одређује се помоћу магнетне игле, а електромагнети се праве са гвозденим (не бакарним) језгром.
На проводник кроз који тече струја, а налази се у магнетном пољу, делује сила. Њен интензитет сразмеран је магнетној индукцији \( B \), јачини струје \( I \) и дужини проводника \( l \).
\[ F = B \cdot I \cdot l \]
Формула важи када су линије сила магнетног поља нормалне на проводник. Смер силе одређује се правилом леве руке.
Магнетни флукс \( \Phi \) је укупан број линија сила магнетног поља које пролазе кроз неку површину \( S \).
\[ \Phi = B \cdot S \]
Јединица за магнетни флукс је вебер \( (\text{Wb}) \).
Деобом сталног магнета увек се добијају два мања магнета — сваки има и северни и јужни пол. Магнетни полови не могу да се раздвоје.
Сталан магнет губи своја магнетна својства ако се загреје, снажно удари или унесе у јако супротно магнетно поље.
Око правог струјног проводника постоји магнетно поље чије су линије концентричне кружнице; њихов смер одређује се помоћу магнетне игле (правило десне руке).
Електромагнет се прави намотавањем жице око гвозденог језгра — бакарно језгро нема изражена магнетна својства.
