Најважније из лекције
Тест проверава основе атомске и нуклеарне физике. Протон је позитивно наелектрисана честица; редни (атомски) број \( Z \) једнак је броју протона у језгру, а масени број \( A \) укупном броју протона и неутрона. Најјача сила у природи је јака нуклеарна сила. Време за које се почетни број радиоактивних језгара смањи на половину назива се време полураспада. По продорности зраци се ређају као \( \gamma \gt \beta \gt \alpha \) (гама најпродорнији, алфа најмање продоран). При нуклеарној фисији тешко језгро се цепа на два лакша, а при нуклеарној фузији се два лака језгра спајају у теже; нуклеарна електрана ради на принципу фисије.
Протон је позитивно наелектрисана честица, а неутрон је ненаелектрисан (неутралан).
Редни (атомски) број \( Z \) = број протона у језгру. Масени број \( A \) = укупан број протона и неутрона.
Најјача сила у природи је јака нуклеарна сила (држи протоне и неутроне у језгру).
Време полураспада је време за које се почетни број радиоактивних језгара смањи на половину.
Продорност зрачења:
- \( \gamma \)-зраци имају највећу продорност;
- \( \alpha \)-зраци имају најмању продорност.
Нуклеарна фисија — тешко атомско језгро се цепа на два лакша језгра.
Нуклеарна фузија — два лака језгра се спајају у теже језгро.
Нуклеарна електрана заснива се на нуклеарном реактору (контролисана фисија).
