Најважније из лекције
План-резиме
-
Врење и дисање квасаца
- Особине квасаца:
- Квасци су жива бића која врше процес ћелијског дисања/врења.
- Процес врења:
- Разлагањем шећера у присуству млаке воде, квасци ослобађају гас (угљен-диоксид).
- Настали гас се практично доказује надувавањем балона постављеног на отвор флаше.
- Особине квасаца:
-
Примена бактерија врења у производњи хране (кисело млеко)
- Пастеризација:
- Загревање млека на око 80 °C којим се уништава већина штетних бактерија.
- Улога корисних бактерија:
- Додавањем мале количине киселог млека уносе се бактерије врења.
- Услови за производњу:
- Бактерије разлажу млечне шећере на оптималној температури (42–44 °C) током 3 до 4 сата, чиме настаје кисело млеко.
- Пастеризација:
-
Одговорно понашање и смањење бацања хране
- Очување ресурса:
- Спречавање непотребног бацања исправне хране којој се приближава крај рока трајања.
- Друштвена одговорност:
- Преусмеравање таквих намирница хуманитарним организацијама које помажу угроженима.
- Заштита животне средине:
- Рационалним коришћењем хране директно се смањује количина отпада.
- Очување ресурса:
Квасци – једноћелијски организми (гљиве) који обављају животне процесе, укључујући дисање и исхрану.
Процесом врења квасци разлажу шећер и као производ ослобађају гас угљен-диоксид (\(\text{CO}_2\)).
Доказивање дисања квасаца (оглед):
Када се у флаши помешају квасац, шећер и млака вода, а преко отвора постави балон, балон се након неког времена надувава. То се дешава зато што квасци врше врење и ослобађају гас угљен-диоксид, чиме се директно доказује да су квасци жива бића која дишу.
Када се у флаши помешају квасац, шећер и млака вода, а преко отвора постави балон, балон се након неког времена надувава. То се дешава зато што квасци врше врење и ослобађају гас угљен-диоксид, чиме се директно доказује да су квасци жива бића која дишу.
Бактерије врења – корисне бактерије које разлажу млечне шећере и омогућавају стварање ферментисаних млечних производа (кисело млеко, јогурт).
Пастеризација – поступак краткотрајног загревања млека (на температуру од око \(80\text{ }^\circ\text{C}\)) којим се уништава већина штетних микроорганизама.
Припрема млека: Свеже пастеризовано млеко загреје се на топлоту од око \(42\text{--}44\text{ }^\circ\text{C}\).
Покретање врења (потквашивање): У топло млеко умеша се неколико кашика већ готовог киселог млека које садржи живе бактерије врења.
Период ферментације: Посуда се држи на топлом месту \(3\text{--}4\text{ сата}\) како би бактерије разложиле шећере и згуснуле млеко.
Овај процес показује практичну корист микроорганизама у свакодневном животу и прехрамбеној индустрији.
Бацање хране – велика количина здравствено исправне хране свакодневно се баца због приближавања истека рока трајања, што оптерећује животну средину и ствара отпад.
Одговорно понашање: Праћењем рокова трајања намирница и организованим преусмеравањем вишка хране хуманитарним организацијама смањује се загађење и помаже се људима којима је храна неопходна.
Врење код квасаца: Квасци су жива бића која разлажу шећер и дисањем ослобађају угљен-диоксид (\(\text{CO}_2\)).
Значај корисних бактерија: Бактерије млечно-киселинског врења омогућавају добијање киселог млека из пастеризованог млека на оптималној температури од \(42\text{--}44\text{ }^\circ\text{C}\).
Биологија у пракси: Познавање особина микроорганизама користи се у исхрани, док нас свест о храни учи њеном чувању и смањењу органског отпада.
Значај корисних бактерија: Бактерије млечно-киселинског врења омогућавају добијање киселог млека из пастеризованог млека на оптималној температури од \(42\text{--}44\text{ }^\circ\text{C}\).
Биологија у пракси: Познавање особина микроорганизама користи се у исхрани, док нас свест о храни учи њеном чувању и смањењу органског отпада.
