Најважније из лекције
План-резиме
-
Животна средина
- Представља све што окружује једно живо биће (жива и нежива природа), што на њега утиче и на шта оно само утиче.
- Састоји се из два основна дела:
- Станиште – простор који биће настањује са свим условима неживе природе.
- Животна заједница – сва друга жива бића која насељавају исто станиште (жива природа).
-
Узајамни односи бића и средине
- Стална двострука повезаност која омогућава преживљавање организама:
- Утицај средине на живо биће: обезбеђује основне услове за живот (храну, воду, ваздух, светлост, одговарајућу температуру и заклон).
- Утицај живог бића на средину: организам својим животним активностима мења окружење (нпр. веверица разноси и сади семе, биљке обезбеђују храну животињама).
- Стална двострука повезаност која омогућава преживљавање организама:
-
Различита станишта и прилагођеност
- Свако биће живи у станишту чијим је условима прилагођено:
- Бара – водено окружење (нпр. локвањ, штука, вилин коњиц, сива чапља, белоушка, видра).
- Ливада – отворени, травнати простор (нпр. маслачак, скакавац, кртица, миш).
- Шума – простор којим доминира дрвеће (нпр. храст, буква, јелен, дивља свиња, лисица, веверица).
- Свако биће живи у станишту чијим је условима прилагођено:
Животна средина је свеукупно окружење живог бића (жива и нежива природа) које на њега утиче и на које оно само својим животом утиче.
Станиште је простор који живо биће настањује и који се одликује специфичним неживим условима (температура, светлост, вода, ваздух, земљиште).
Животна заједница представља скуп свих живих бића различитих врста која заједно живе на истом станишту.
Животна средина једног организма обухвата и неживи део (станиште) и живи део (животну заједницу).
Живо биће и животна средина су у непрекидној, двосмерној вези: средина утиче на организам, али и организам својим постојањем мења средину.
| Живо биће | Утицај средине на живо биће | Утицај живог бића на средину |
|---|---|---|
| Веверица | Шума јој обезбеђује храну (плодове и семе), скровиште и заклон од грабљивица. | Сакривањем и закопавањем плодова помаже расејавање и садњу шумског дрвећа. |
| Дивља ружа (шипак) | Средина јој даје светлост, воду, угљен-диоксид и минералне материје из земљишта. | Својим плодовима храни птице и сисаре, ствара кисеоник и обогаћује земљиште органском материјом. |
Свако живо биће има особине којима је прилагођено условима средине у којој живи, што му омогућава опстанак и остављање потомства.
Различита станишта нуде различите животне услове, због чега их насељавају различите врсте живих бића.
| Тип станишта | Карактеристике | Карактеристични организми |
|---|---|---|
| Бара | Слатководно, плитко водено станиште са стајаћом водом и пуно светлости. | Локвањ, сива чапља, видра, штука, белоушка, вилин коњиц. |
| Ливада | Отворено копнено станиште којим доминирају зељасте биљке (траве), изложено сунцу и ветру. | Маслачак, скакавац, пољски миш, кртица. |
| Шума | Копнено станиште којим доминира дрвеће, са специфичним спратовима вегетације и богатим скровиштима. | Храст, буква, печурке, јелен, дивља свиња, лисица. |
Животна средина: Целокупно окружење (живо и неживо) са којим је биће у сталном међудејству.
Станиште наспрам заједнице: Станиште чини неживи простор са условима за живот, док животна заједница обухвата сва жива бића на том простору.
Двосмерна повезаност: Окружење даје бићима ресурсе (воду, ваздух, храну, заклон), а бића својим растом, исхраном и активностима преобликују то исто окружење.
Примери станишта: Водена (бара), отворена травната (ливада) и шумска копнена станишта, свако са организмима који су им прилагођени.
Станиште наспрам заједнице: Станиште чини неживи простор са условима за живот, док животна заједница обухвата сва жива бића на том простору.
Двосмерна повезаност: Окружење даје бићима ресурсе (воду, ваздух, храну, заклон), а бића својим растом, исхраном и активностима преобликују то исто окружење.
Примери станишта: Водена (бара), отворена травната (ливада) и шумска копнена станишта, свако са организмима који су им прилагођени.
