Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште одлике шума
- Шуму као животну заједницу превасходно одређује и обликује доминантно дрвеће.
- Основна подела шума према врсти дрвећа:
- Листопадне шуме (код нас најчешће храст и буква).
- Четинарске шуме (код нас најчешће бор и смрча).
-
Живот у листопадној шуми
- Биљне одлике и адаптације:
- Листопад: одбацивање лишћа у јесен како би се преживела зима; храна се претходно складишти у осталим деловима дрвета.
- Храст: моћно дрво нижих предела са изузетно тврдим дрветом, дубоким кореном и плодом (жир) којим се хране животиње и тако га расејавају.
- Буква: смењује храстове шуме на већим надморским висинама (брда и планине).
- Пролећнице (кукурек, љубичица, висибаба): цветају у рано пролеће пре листања дрвећа како би искористиле светлост која допире до тла.
- Улога гљива:
- Врган: живи у симбиози (тесној вези) са корењем храста и другог дрвећа.
- Труд: гљива која разлаже ослабљена и пала стабла дрвећа.
- Животиње и њихова прилагођености:
- Срна: биљојед брзих покрета; зимско гушће сивкасто крзно служи за камуфлажу и заштиту од хладноће.
- Шумска сова: ноћни грабљивац са меким перјем за нечујан лет и одличним чулима вида и слуха.
- Храстова и букова стрижибуба: инсекти чије се ларве хране дрветом правећи канале у стаблу.
- Детлић: посебна грађа лобање и снажан кљун за бушење дрвета и дуг језик за вађење инсеката.
- Јазавац: ноћни сваштојед са јаким канџама за укопавање у подземне јазбине.
- Биљне одлике и адаптације:
-
Живот у четинарској шуми
- Биљне одлике и адаптације:
- Расту у хладнијим климатским условима (високе планине).
- Четине: игличасти, воском прекривени чврсти листови који спречавају губитак воде.
- Крошња и гране: купаст облик крошње и гране савијене надоле спречавају ломљење услед терета снега.
- Смола: лепљива материја која затвара ране дрвета и штити га од гљивица и бактерија.
- Шишарке и семе: шишарке штите семе које има „крилце“ помоћу ког га ветар лако расејава.
- Животиње и њихова прилагођености:
- Веверица: дуг реп за одржавање равнотеже при скоковима и складиштење хране у дупљама дрвећа.
- Куна златица: окретан пењач и ноћни ловац са меким крзном.
- Шумски мрав: гради велике мравињаке од шумског отпада; живи у друштвеним заједницама (колонијама).
- Крстоклун: птица са укрштеним врховима кљуна који су прилагођени лаком вађењу семенки из шишарки.
- Рис: опрезан грабљивац са густим крзном зими и шапама обраслим длаком које омогућавају лако кретање по дубоком снегу без пропадања.
- Биљне одлике и адаптације:
Шума је сложена копнена животна заједница у којој дрвеће има водећу улогу у стварању климатских услова и станишта за друге организме.
Према доминантној врсти дрвећа, шуме се деле на:
- Листопадне шуме – преовлађује дрвеће са широким лишћем које опада сваке јесени (храст, буква, јасен).
- Четинарске шуме – преовлађује дрвеће са игличастим лишћем – четинама (бор, смрча, јела).
Листопад је одбацивање лишћа у јесен којим се дрво штити од губитка воде и смрзавања током зиме. Пре опадања, храна се из листова повлачи и складишти у стаблу и корену.
Карактеристичне врсте дрвећа
- Храст – заузима низијске и брдске пределе; има чврсто дрво, дебелу кору, дубок разгранат корен и плод жир богат храњивим материјама којим се хране бројне шумске животиње.
- Буква – гради шуме на већим надморским висинама (смењује храстове шуме на планинама).
Нижи спратови листопадне шуме
- Жбунасти спрат (дрен, глог) – цветају рано у пролеће, дају плодове којима се хране животиње, док трње штити биљку од биљоједа.
- Пролећнице (висибаба, љубичица, кукурек) – зељасте биљке које цветају у рано пролеће, пре него што дрвеће олиста, користећи светлост која неометано допире до шумског тла.
Гљиве листопадних шума
- Врган – ступа у везу са корењем дрвећа (симбиоза); од дрвета узима органске материје, а њему заузврат помаже да упије воду и минерале из земљишта.
- Труд – гљива која живи као паразит на живом дрвету, а након његовог пада наставља живот као разлагач дрвне масе.
- Срна – витки биљојед са дугим ногама за брз бег; лети има црвенкасто-смеђе крзно, а зими дебље и сивкасто ради камуфлаже и заштите од хладноће.
- Шумска сова – ноћни ловац; поседује меко перје за бешуман лет, окретну главу и изузетно развијен вид и слух.
- Шумски миш – активан углавном ноћу; сивкасто-смеђа боја омогућава скривање, а дуги бркови и крупне очи и уши служе као осетљива чула за опажање грабљиваца.
- Стрижибубе (храстова и букова) – тврдокрилци чије ларве буше канале кроз стабло и хране се дрветом, док се одрасли инсекти хране поленом и биљним соковима.
- Детлић – прилагођен исхрани инсектима испод коре дрвета; има снажан кљун, сунђерасту лобању која ублажава ударце, прсте постављене два напред – два назад за стабилно пењање и дуг лепљив језик.
- Јазавац – ноћни сваштојед; има здепасто тело и снажне канџе за копање подземних јазбина.
Четине су тврди, игличасти листови са чврстим спољашњим слојем и воштаном превлаком који спречавају прекомерни губитак воде испаравањем.
Четинарске шуме расту у хладнијим климатским условима (високе планине) и имају специфичне адаптације:
- Купаста крошња и савијене гране – омогућавају клизање снега и спречавају ломљење грана под његовом тежином.
- Смола – густа и лепљива течност која затвара оштећења на кори и брани дрво од напада гљивица и штетних бактерија. (Окамењена праисторијска смола назива се ћилибар.)
- Шишарке – дрвенасти органи који штите семе до сазревања; семе има танко „крилце“ помоћу ког га ветар лако расејава на велике удаљености.
| Карактеристика | Листопадне шуме | Четинарске шуме |
|---|---|---|
| Облик листа | Широк лист (одбацује се у јесен) | Игличаст лист – четина (траје више година) |
| Климатски услови | Умерена клима, низије и брда | Хладнија клима, више планине |
| Заштита семена | Плодови (нпр. жир, буквица) | Дрвенасте шишарке |
| Зимско стање | Опадање лишћа (мировање) | Зимзелена крошња са воштаним четинама |
- Веверица – живи у крошњама; дуг китњаст реп јој помаже у одржавању равнотеже при скоковима и служи као покривач зими; сакупља и закопава шишарке и плодове praveći залихе за зиму.
- Куна златица – окретан ловац и спретан пењач; ноћу лови веверице, птице и мишеве, а пред зиму нагомилава масне наслаге и мења крзно.
- Шумски мрав – гради велике мравињаке од отпалих четина и гранчица; живи у друштвеним заједницама (колонијама) и има чуло мириса на антенама за међусобну комуникацију.
- Крстоклун – птица чији се врхови кљуна видно укрштају, што јој омогућава лако отварање љуспи шишарки и вађење храњивих семенки четинара.
- Рис – крупни грабљивац са чуперцима на ушима који побољшавају слух; зими му крзно постаје гушће, а шапе су обрасле густим длакама које спречавају пропадање у дубок снег.
Листопадне шуме: Карактерише их сезонска смена и појава листопада (храст, буква). Прате их пролећнице које цветају пре олиставања крошњи (висибаба, љубичица) и симбиотске/паразитске гљиве (врган, труд). Животиње попут срне, јазавца, сове и детлића прилагођене су исхрани и животу у спратовима листопадног дрвећа.
Четинарске шуме: Прилагођене хладним планинским пределима помоћу игличастих листова са воском (четина), купасте крошње, смоле и шишарки са крилатим семеном.
Адаптације животиња: Огледају се у специјализованој грађи за исхрану семеном из шишарки (крстоклун), очувању топлоте и кретању по снегу (рис), као и вештом пењању и прављењу залиха хране за зиму (веверица, куна).
Четинарске шуме: Прилагођене хладним планинским пределима помоћу игличастих листова са воском (четина), купасте крошње, смоле и шишарки са крилатим семеном.
Адаптације животиња: Огледају се у специјализованој грађи за исхрану семеном из шишарки (крстоклун), очувању топлоте и кретању по снегу (рис), као и вештом пењању и прављењу залиха хране за зиму (веверица, куна).
