Најважније из лекције
План-резиме
-
Разликовање живог и неживог
- Жива бића – поседују све заједничке животне особине (нпр. вук, гљива, трава, бактерија).
- Нежива природа – не поседује особине живог (нпр. стена, река, ветар).
- Порекло неживих предмета:
- Предмети који никада нису били живи (нпр. камен, вода).
- Предмети или остаци који су некада били део живог бића (нпр. дрвени сто, фосил диносауруса).
-
Заједничке особине живих бића
- Ћелијска грађа – сви живи организми изграђени су од ћелија.
- Исхрана – уношење хране или њено самостално стварање ради добијања енергије.
- Дисање – размена гасова неопходна за ослобађање енергије.
- Размножавање – стварање нових јединки и наставак врсте.
- Раст и развиће – повећање тела и промене током животног века.
- Осетљивост и прилагођавање – запажање промена у околини и реаговање на њих.
- Покретљивост – померање читавог тела или појединих његових делова.
- Наслеђивање – преношење особина са родитеља на потомке.
-
Критеријуми за препознавање живих бића
- Организам се сврстава у жива бића искључиво на основу поседовања животних особина и ћелијске грађе.
- Величина тела није критеријум – микроскопски сићушна бактерија и џиновски плави кит подједнако су жива бића.
-
Примери животних особина у природи
- Исхрана: лептир који усисава нектар из цвета.
- Размножавање: бактерија која ствара нову генерацију сваких 20 минута.
- Раст: дебло храста које сваке године постаје све дебље.
- Осетљивост и прилагођавање: мрки медвед који пада у зимски сан са доласком хладноће.
- Кретање: сеоба слонова и зебри преко великих удаљености ради проналаска воде и хране.
- Наслеђивање: преношење боје очију са родитеља на дете.
Жива бића (организми) – обухватају сва бића која поседују основне животне процесе и ћелијску грађу (бактерије, протозое, гљиве, биљке, животиње).
Нежива природа – материја и природне појаве које немају ћелијску грађу и не обављају животне процесе (стене, вода, реке, ветар, Сунце).
Предмети који су настали прерадом некада живих материјала (као што је дрвени намештај) или фосилни остаци изумрлих организама нису жива бића.
Сви живи организми dele скуп заједничких особина које их разликују од неживе природе:
- Ћелијска грађа – основна градивна и функционална јединица свих живих бића је ћелија.
- Исхрана – процес узимања (хетеротрофна) или стварања (аутотрофна) органских материја потребних за живот и енергију.
- Дисање (размена гасова) – ослобађање енергије разградњом хранљивих материја уз учешће кисеоника или без њега.
- Размножавање – стварање потомства чиме се обезбеђује наставак и опстанак врсте.
- Осетљивост и прилагођавање – способност организма да региструје промене у спољашњој средини и одговори на њих.
- Раст и развиће – повећање масе и запремине тела, као и промене облика и функција током животног века.
- Покретљивост и кретање – способност померања делова тела или премештања целог организма у простору.
- Наслеђивање – преношење генетских информација и особина са родитеља на потомке.
Величина тела није критеријум за одређивање живог бића. Организам може бити микроскопски мали (бактерија) или огроман (плави кит) – оба су жива бића искључиво зато што имају ћелијску грађу и врше све животне функције.
| Особина | Пример из природе |
|---|---|
| Исхрана | Лептир који слеће на цвет и рилицом усисава нектар. |
| Размножавање | Бактеријска ћелија која се деобом дели на две нове ћелије на сваких 20 минута. |
| Осетљивост и прилагођавање | Мрки медвед који услед пада температуре и смањења хране улази у зимски сан. |
| Покретљивост и кретање | Сеоба слонова и зебри преко великих раздаљина у потрази за водом током суше. |
| Раст | Стабло храста које сваке године формирањем годова постаје дебље. |
| Наслеђивање | Дете које од родитеља наслеђује боју очију или облик лица. |
Разликовање живог и неживог: Жива бића поседују ћелијску организацију и обављају комплексне животне процесе, за разлику од неживе природе.
Основне особине: Ћелијска грађа, дисање, исхрана, покретљивост, осетљивост, раст, размножавање и наслеђивање.
Кључни принцип: Физичке карактеристике попут димензија или облика не одређују да ли је нешто живо – једини критеријум је присуство свих животних функција.
Основне особине: Ћелијска грађа, дисање, исхрана, покретљивост, осетљивост, раст, размножавање и наслеђивање.
Кључни принцип: Физичке карактеристике попут димензија или облика не одређују да ли је нешто живо – једини критеријум је присуство свих животних функција.
