Најважније из лекције
План-резиме
-
Основе класификације и сродство
- Класификација се врши на основу сродности и заједничког порекла организама (поређењем наследног материјала или особина грађе).
- Изглед и грађа тела нису увек потпуно поуздани због прилагођавања сличним или различитим животним условима.
- Најпоузданији критеријуми за груписање су особине које се споро мењају током еволуције, јер оне указују на заједничког претка.
-
Класификација биљака према грађи
- Већину данашњих биљака чине цветнице (биљке које стварају цветове ради полног размножавања, из којих настају плодови са семеном).
- Кључне особине за класификацију цветница су облик и грађа цвета, плода и семена:
- Распоред цветова: појединачни цветови или груписани у цваст (скуп цветова на заједничкој дршци).
- Грађа цвета: број, распоред и спојеност латица, прашника и тучкова.
- Разликовање главних група цветница према грађи листа и цвета:
- Дикотиледоне биљке: мрежасти (разгранати) проводни снопићи; број латица је најчешће четири, пет или више.
- Монокотиледоне биљке: паралелни (неразгранати) проводни снопићи; број латица је обично три или шест.
- Проводни снопићи су снопови специјализованих ћелија које кроз тело биљке транспортују воду, минерале и храну.
-
Класификација животиња према грађи
- Животиње се разврставају према основном „плану” грађе тела:
- Број главних делова тела и чланковитост.
- Врста скелета: унутрашњи скелет (костур) или спољашњи скелет (оклоп, љуштура).
- Примери великих група животиња:
- Зглавкари: бескичмењаци са спољашњим скелетом и чланковитим телом/ногама (нпр. пауци, инсекти, стоноге).
- Кичмењаци: животиње са унутрашњим скелетом, кичмом и лобањом (деле се на: рибе, водоземце, гмизавце, птице и сисаре).
- Животиње се разврставају према основном „плану” грађе тела:
Класификација је научно разврставање живих бића у групе на основу заједничких особина и њиховог сродства.
Утврђивање сродности: Најпрецизније се врши упоређивањем наследног материјала (ДНК), док се у свакодневној пракси организми групишу на основу изгледа и грађе тела.
Ограничења спољашњег изгледа: Спољашњи изглед може заварати. Несродни организми могу изгледати слично услед прилагођавања сличним животним условима, док се сродни организми могу значајно разликовати због различитог начина живота.
Кључно правило: За класификацију се бирају особине које се споро мењају током еволуције. Присуство таквих особина код великих група организама указује на постојање заједничког претка.
Цветнице су биљке које развијају цветове ради полног размножавања, а из њих настају плодови са семенима.
Кључне особине цветница: За класификацију су најважнији облик и грађа цвета, плода и семена (спорије се мењају него облик листа или висина биљке), као и то да ли су цветови појединачни или чине цваст (групу цветова на заједничкој дршци).
Проводни снопићи су снопови специјализованих ћелија кроз које протичу вода, минерали и храна кроз биљку. На листовима се уочавају као лисне жилице.
| Особина | Дикотиледоне биљке | Монокотиледоне биљке |
|---|---|---|
| Нерватура листа (проводни снопићи) | Мрежаста – разгранати и међусобно повезани снопићи | Паралелна – снопићи су паралелни и нису повезани |
| Број делова цвета (латица) | Умножак броја 4 или 5 (или велики број) | Умножак броја 3 или 6 |
Класификација животиња у велике групе заснива се на основном плану грађе тела:
- Број главних делова тела (нпр. глава, груди, трбух или главогрудни регион).
- Чланковитост тела (подељеност тела на сегменте/чланке).
- Врста скелета:
- Унутрашњи скелет (костур са кичмом и лобањом).
- Спољашњи скелет (оклоп, кутикула, љуштура).
- Број и тип екстремитета (парови ногу, крила, пипци/антене).
Кичмењаци су животиње са унутрашњим скелетом чију основу чине кичма и лобања. Деле се на пет главних група: рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари.
Зглавкари су животиње са чланковитим телом и спољашњим скелетом, а разврставају се према броју делова тела, броју ногу и антена (нпр. пауци, инсекти, стоноге).
Принцип класификације: Организми се групишу на основу заједничких еволутивних особина које указују на заједничког претка (особине које се споро мењају).
Биљке цветнице: Деле се на дикотиледоне (мрежаста нерватура листа, цветови са 4 или 5 латица) и монокотиледоне (паралелна нерватура листа, цветови са 3 или 6 латица).
Животиње: Класификују се према плану грађе (чланковитост, делови тела, унутрашњи скелет попут кичмењака или спољашњи скелет попут зглавкара).
Биљке цветнице: Деле се на дикотиледоне (мрежаста нерватура листа, цветови са 4 или 5 латица) и монокотиледоне (паралелна нерватура листа, цветови са 3 или 6 латица).
Животиње: Класификују се према плану грађе (чланковитост, делови тела, унутрашњи скелет попут кичмењака или спољашњи скелет попут зглавкара).
