Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни концепт живота
- Сва жива бића (биљке, животиње, гљиве, микроорганизми и људи) међусобно се разликују по изгледу и величини, али имају заједничке одлике:
- Грађена су од ћелија.
- Обављају исте животне функције.
- Сва жива бића (биљке, животиње, гљиве, микроорганизми и људи) међусобно се разликују по изгледу и величини, али имају заједничке одлике:
-
Заједничке животне функције
- Сви организми одржавају живот кроз следеће процесе:
- Исхрана
- Дисање
- Излучивање
- Раст
- Размножавање
- Сви организми одржавају живот кроз следеће процесе:
-
Разноврсност према величини
- Најмањи организми (микроорганизми и ситни бескичмењаци):
- Бактерије – мање од хиљадитог дела милиметра.
- Гриње, ситне осице и рачићи – тек нешто већи од десетог дела милиметра.
- У једном граму земљишта може се наћи између 10.000 и 50.000 врста живих бића.
- Највећи организми:
- Гљива медењача – највећи организам по површини коју заузима (мрежа кончића простире се на око 9 $\text{km}^2$ односно 9.000 ha).
- Џиновска топола „Пандо“ – јединствен организам са заједничким кореном из којег расте око 40.000 стабала.
- Плави кит – највећа животиња (дужина око 30 m, маса преко 170 t).
- Џиновска секвоја – највеће дрво (висина до 84 m, маса до 1.200 t).
- Најмањи организми (микроорганизми и ситни бескичмењаци):
-
Ћелијска организација и повезаност грађе и функције
- Једноставни (једноћелијски) организми: Грађени од само једне ћелије која самостално обавља све животне функције.
- Сложени (вишећелијски) организми: Грађени од великог броја ћелија које су специјализоване и имају различите улоге.
- Однос грађе и функције: Грађа живих бића и њихових делова директно је повезана са функцијом коју обављају и међусобно зависе једна од друге.
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића.
Једноћелијски организми – изграђени су од само једне ћелије која самостално обавља све животне функције.
Вишећелијски организми – изграђени су од великог броја ћелија које су често специјализоване за различите улоге.
Повезаност грађе и функције: Облик, унутрашња структура и грађа ћелија и органа директно одређују функцију коју они обављају у организму.
Сва жива бића, без обзира на величину и сложеност грађе, обављају исте животне процесе:
- Исхрана – уношење и коришћење храњивих материја за добијање енергије и изградњу тела.
- Дисање – процес разградње органских материја уз ослобађање неопходне енергије.
- Излучивање – уклањање штетних и непотребних продуката метаболизма из тела.
- Раст и развиће – повећање масе и запремине тела, као и сазревање организма.
- Размножавање – стварање потомства чиме се обезбеђује опстанак врсте.
Живи свет одликује изузетна разноврсност димензија тела:
Микроскопски (сићушни) организми:
- Бактерије – нека од најмањих живих бића, мања од \(0{,}001\text{ mm}\).
- Ситни бескичмењаци – гриње, мале осе и рачићи, величине око \(0{,}1\text{ mm}\).
- У само једном граму плодног земљишта може се наћи од \(10\,000\) до \(50\,000\) врста живих бића.
Џиновски (највећи) организми:
- Гљива медењача – највеће живо биће по површини (њена подземна мрежа заузима око \(9\text{ km}^2\)).
- Шума тополе (Пандо) – колонијални организам са око \(40\,000\) стабала повезаних једним заједничким кореном.
- Плави кит – највећа животиња на Земљи (дужина до \(30\text{ m}\), маса преко \(170\text{ t}\)).
- Џиновска секвоја – највеће дрво (висина до \(84\text{ m}\), маса преко \(1\,200\text{ t}\)).
Јединство живог света: Сва жива бића на планети изграђена су од ћелија.
Заједничке особине: Без обзира на разлике у величини (од бактерија мањих од \(0{,}001\text{ mm}\) до плавог кита и секвоје), сви организми обављају основне животне процесе: исхрану, дисање, излучивање, раст и размножавање.
Нивои организације: Организми могу бити једноћелијски или вишећелијски, при чему су грађа и функција увек узајамно повезане.
Заједничке особине: Без обзира на разлике у величини (од бактерија мањих од \(0{,}001\text{ mm}\) до плавог кита и секвоје), сви организми обављају основне животне процесе: исхрану, дисање, излучивање, раст и размножавање.
Нивои организације: Организми могу бити једноћелијски или вишећелијски, при чему су грађа и функција увек узајамно повезане.
