Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни појмови и веза грађе и функције
- Повезаност грађе и функције: Грађа (облик) сваког дела тела живог бића непосредно је условљена његовом улогом (животном функцијом).
- Адаптације (прилагођености): Наследне особине које помажу живом бићу да преживи у својој животној средини и остави потомство.
- Еволуција: Процес дугорочних и поступних промена живих бића током милиона година које доводе до настанка адаптација.
-
Прилагођености различитим животним функцијама
- Кретање:
- Летење: Крила код птица, слепих мишева и инсеката; летеће веверице имају разапету кожу за лебдење.
- Кретање у води: Вретенаст облик, глатка површина тела и пераја код риба и делфина.
- Копање: Предњи удови у облику лопата код кртице и ровца.
- Скокови и пузање: Снажне задње ноге код скакаваца, жаба и кенгура; пузање помоћу мишића издуженог тела без удова код змија.
- Исхрана:
- Облик кљуна птица: Прилагођен различитим типовима исхране (семење, плодови, нектар, лов рибе или филтрирање воде).
- Зуби сисара:
- Очњаци: Развијени код месоједа (нпр. рис) за кидање плена.
- Кутњаци: Развијени и широки код биљоједа (нпр. јелен) за млевење и жвакање биљне хране.
- Секутићи: Служе за одгризање и уситњавање хране.
- Биљке месождерке (нпр. непентес): Листови преображени у посуде/бокале за хватање плена ради надокнаде минерала из сиромашног земљишта.
- Размножавање:
- Јаја копнених животиња: Имају љуску која пружа заштиту од исушивања и жуманце као извор хране за ембрион.
- Цветови: Упадљиве боје и мирис привлаче опрашиваче.
- Плодови и семена: Додаци у виду падобрана/крилаца за разношење ветром, кукице за качење на крзно животиња или ваздушне шупљине за плутање по води.
- Размена материја и енергије са околином:
- Повећање површине органа: Служи за ефикаснију размену са средином (нпр. јако разгранат корен за упијање воде или широки листови код храста за упијање светлости).
- Терморегулација преко површине тела: Пустињске животиње (нпр. пустињска лисица) имају велике уши ради одавања вишка топлоте, док поларне животиње имају мале уши да спрече губитак топлоте.
- Особено понашање:
- Одбрана и борба: Рогови јелена за борбу, испуштање смрдљивих течности код твора или одбрамбене хемијске материје код биљака.
- Привлачење партнера и комуникација: Плес и јарке боје мужјака рајских птица, оглашавање и песма код птица.
- Групно грејање: Збијање пингвина у велике групе ради очувања топлоте током оштрих зима.
- Кретање:
-
Прилагођености на климатске услове
- Хладни предели: Дебео слој поткожног масног ткива (китови, моржеви), густо крзно (поларни медвед) или густо перје (пингвини).
- Суви и топли предели: Меснати и задебљали делови за складиштење воде, превлака од воска на листовима ради спречавања испаравања (нпр. алоја, кактуси) и дубоки коренови системи.
Грађа и функција су нераскидиво повезане - облик сваког дела тела живог бића прилагођен је његовој улози (функцији) и непосредно је њоме условљен.
Прилагођености (адаптације) су све особине грађе и понашања које живом бићу омогућавају да преживи у условима своје животне средине и остави потомство. Све адаптације су наследне (преносе се са родитеља на потомке).
Еволуција представља дуготрајан процес поступних промена живих бића током милиона година, који доводи до настанка нових адаптација и прилагођавања условима средине.
Грађа органа за кретање и облик тела непосредно зависе од животне средине и начина кретања организма:
- Летење: крила са великом површином код птица, слепих мишева и инсеката; кожни набори између удова код летећих веверица који омогућавају једрење кроз ваздух.
- Пливање: вретенаст (хидродинамичан) облик тела, пераја и глатка (често слузава) кожа код риба, китова и делфина, што смањује отпор воде.
- Копање: снажни предњи удови у облику лопата код кртице и ровца.
- Скакање: дуге, мишићаве задње ноге код жаба, скакаваца и кенгура.
- Пузање: издужено и гипко тело без удова које се креће таласастим грчењем мишића (змије).
- Живот на дрвећу: дуги удови, прсти постављени наспрам других, оштре канџе и дуг реп (мајмуни, лењивци).
Облик и грађа органа за узимање и прераду хране одговарају врсти хране коју организам користи:
- Колибри: дуг и цеваст кљун за испијање цветног нектара.
- Папагај и зеба: кратак, масиван и јак кљун за ломљење семенки и плодова.
- Пеликан: кљун са растегљивом кожном кесом која делује као мрежа за хватање рибе.
- Пламенац (фламинго): савијен кљун који служи као сито за процеђивање планктона, рачића и алги из воде.
- Секутићи: оштри зуби за одсецање и уситњавање хране (добро развијени код глодара).
- Очњаци: дуги и зашиљени зуби за хватање и кидање плена (снажно развијени код месоједа попут вука и риса).
- Кутњаци: широки и ребрасти зуби за ситњење и млевење биљне хране (добро развијени код биљоједа попут јелена и говеда).
Биљке месождерке: Биљка непентес живи на земљишту сиромашном минералима, па има листове преображене у облику бокала у које хвата инсекте како би надокнадила недостатак азота и минералних материја.
Грађа делова тела омогућава стварање, заштиту и ширење потомства:
- Јаја копнених животиња: гмизавци, птице и кљунари легу јаја са чврстом љуском (штити ембрион од исушивања и повреда) и жуманцетом (извор хране за младунче).
- Цветови биљака: јарке боје латица, специфичан облик и мирис привлаче инсекте опрашиваче (нпр. багрем).
- Расејавање плодова и семена:
- Ветром: плодови са крилцима (јавор, јасен) или падобранчићима од длачица (маслачак).
- Животињама: плодови са кукицама или лепљивом површином за качење о крзно (чичак).
- Водом: плодови са ваздушним шупљинама које им омогућавају да плутају.
Размена материја и топлоте са средином
Када је потребно појачати размену материја или одавање топлоте, органи имају увећану површину:- Пустињска лисица (фенек) и пустињски зец: имају велике ушне шкољке са много крвних судова преко којих се ефикасно хладе.
- Поларна лисица и поларни зец: имају мале, заобљене уши како би смањили губитак топлоте у хладној средини.
- Биљке: разгранат корен са огромном површином коренских длачица за упијање воде, као и широки листови (храст, буква) за сакупљање сунчеве светлости.
Особено понашање у служби преживљавања
- Борба и одбрана: јелени користе рогове за борбу током сезоне парења; твор лучи секрет непријатног мириса за одбијање предатора.
- Удварање: мужјаци рајских птица користе раскошно обојено перје и карактеристичан плес да привуку женке.
- Заштита од хладноће: пингвини се збијају у велике групе како би заједнички смањили одавање топлоте.
- Хемијска одбрана биљака: оштећени лист шаље сигнале осталим деловима биљке да синтетишу материје штетне за инсекте или гљиве.
Жива бића поседују специфичне особине грађе за одбрану од екстремних температура и суше:
| Климатски услов | Прилагођености животиња | Прилагођености биљака |
|---|---|---|
| Екстремна хладноћа | Дебео слој поткожног масног ткива (китови, моржеви), густо крзно (поларни медвед), густо перје (пингвини). | Опадање лишћа пред зиму, заштитни љуспасти пупољци. |
| Екстремна топлота и суша | Редукција длаке на телу (нилски коњ, слон), велике уши за одавање топлоте, ноћна активност. | Задебљала стабла или меснати листови са резервама воде (алоја, кактуси), воштана превлака против испаравања, дубок и разгранат корен. |
Повезаност грађе и функције: Облик и структура тела увек су прилагођени одређеној животној функцији.
Адаптације: Наследне особине настале кроз еволуцију које омогућавају преживљавање и остављање потомства.
Кретање и исхрана: Облик удова (пераја, крила, лопатасте ноге), кљуна (за семе, нектар, рибу) и зуба (очњаци за месо, кутњаци за биљну храну) директно одражава начин живота.
Преживљавање у климатским екстремима: У хладним пределима организми чувају топлоту масним слојем, густим крзном/перјем и малим истуреним деловима тела, док у сувим пределима чувају воду дебелом кожом, воштаном превлаком и меснатим ткивима за складиштење течности.
Адаптације: Наследне особине настале кроз еволуцију које омогућавају преживљавање и остављање потомства.
Кретање и исхрана: Облик удова (пераја, крила, лопатасте ноге), кљуна (за семе, нектар, рибу) и зуба (очњаци за месо, кутњаци за биљну храну) директно одражава начин живота.
Преживљавање у климатским екстремима: У хладним пределима организми чувају топлоту масним слојем, густим крзном/перјем и малим истуреним деловима тела, док у сувим пределима чувају воду дебелом кожом, воштаном превлаком и меснатим ткивима за складиштење течности.
