Корице уџбеника

1.62. Здраве навике – храна и пиће

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Кварење зуба, гојазност, оштећење зглобова, поремећаји у расположењу и понашању и озбиљније болести.

Одговор

Слаткиши изазивају кварење зуба (каријес), гојазност, оштећење зглобова, поремећаје у расположењу и понашању, па и озбиљније болести. Брза храна је нездрава и лоше се вари.

Детаљан одговор

Прекомерно једење слаткиша и брзе хране има много штетних последица по здравље. Слаткиши доводе до кварења зуба (каријеса), гојазности, поремећаја у расположењу и понашању, гљивичних обољења, па и до много озбиљнијих болести. Брза храна је нездрава и лоше се вари, а ако се њоме и слаткишима замењују редовни оброци, тело не добија потребне хранљиве састојке. Закључак: слаткиши и брза храна доводе до кварења зуба, гојазности, оштећења зглобова и других озбиљних здравствених проблема.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Основни принципи здраве исхране 1.1. Правилан избор и количина намирница 1.2. Распоред и учесталост оброка током дана 1.3. Порекло намирница и степен њихове прераде 1.4. Начин кулинарске припреме хране

  2. Састав уравнотежене исхране 2.1. Воће и поврће 2.1.1. Треба да чине око половине укупног дневног уноса хране (поврће 1/4 до 1/3) 2.1.2. Богати су биљним влакнима која регулишу рад црева и варење 2.1.3. Садрже есенцијалне витамине и минерале неопходне за раст и обнову ћелија 2.2. Житарице 2.2.1. Чине приближно једну четвртину јеловника (хлеб, тестенине, пиринач, кукуруз) 2.2.2. Најмање половина треба да буду интегралне житарице због очуваних влакана, витамина и минерала у љусци зрна 2.3. Беланчевине (протеини) 2.3.1. Заузимају 1/5 до 1/4 дневног уноса хране 2.3.2. Главни извори: месо, риба, јаја, млечни производи, печурке, махунарке (пасуљ, сочиво, соја) и орашасти плодови 2.3.3. Кључни су за изградњу ћелија, раст и развој тела (нарочито код деце) 2.4. Масти, уља и со 2.4.1. Масти су неопходне као извор спороослобађајуће енергије и за изградњу ћелијских мембрана 2.4.2. Пржење је најмање здрав облик употребе масти и треба га избегавати 2.4.3. Прекомеран унос соли оштећује срце, крвне судове и бубреге

  3. Слаткиши и пића 3.1. Штетност вишка шећера: узрокује каријес, гојазност, оптерећење зглобова и метаболичке поремећаје 3.2. Индустријски напици: газирани, воћни и енергетски напици садрже превелике количине шећера и штетне вештачке додатке 3.3. Здрав унос течности: вода је најбољи избор и пије се према осећају жеђи; препоручују се и биљни чајеви

  4. Организација и распоред оброка 4.1. Доручак: најважнији оброк који обезбеђује почетну енергију за дан 4.2. Ручак: треба да буде топао, куван оброк (чорбе, супе) богат поврћем ради лакшег варења 4.3. Вечера: лагана и најмање два сата пре спавања ради квалитетног сна и превенције гојазности 4.4. Ужина: најбоље свеже воће уместо индустријских грицкалица 4.5. Сезонско прилагођавање: лети лакша храна базирана на свежем воћу и поврћу; зими храна богатија беланчевинама и мастима

  5. Безбедност, порекло и припрема хране 5.1. Одабир намирница: куповина што мање индустријски прерађене хране, пореклом из локалног поднебља 5.2. Хигијена: обавезно темељно прање воћа и поврћа ради уклањања нечистоћа и пестицида 5.3. Термичка обрада: предност имају кување, динстање и печење у односу на пржење 5.4. Култура обедовања: јести полако, у миру и друштву, без ометања екранима (телевизор, телефон)

Поврће и воће – чине око \(\frac{1}{2}\) дневне исхране (само поврће \(\frac{1}{4}\) до \(\frac{1}{3}\)). Богати су биљним влакнима која олакшавају рад црева и кретање хране, као и витаминима и минералима неопходним за раст и обнављање ћелија.
Житарице – треба да чине око \(\frac{1}{4}\) јеловника (хлеб, тестенине, пиринач, кукуруз, овас, јечам, раж). Најмање половина треба да буду интегралне житарице, јер њихово цело зрно садржи омотач богат влакнима, витаминима и минералима.
Беланчевине (протеини) – извори протеина треба да чине између \(\frac{1}{5}\) и \(\frac{1}{4}\) исхране. Извори су месо, риба, јаја, млечни производи, печурке, махунарке (пасуљ, соја, сочиво, леблебија) и орашасти плодови (орах, бадем, лешник). Кључни су за изградњу ћелија и ткива, нарочито код деце у развоју.
Масти и уља – неопходни су као спори извор енергије и градивни елемент ћелијских мембрана. Треба их уносити умерено, јер вишак масти, поготово услед пржења, штети здрављу.
Кухињска со – претеран унос соли штети раду срца, бубрега и крвних судова. Потребно је навикавати се на умерено сољење хране.
Група намирница Препоручени дневни удео Главне улоге и извори
Воће и поврће \(\approx \frac{1}{2}\) укупног уноса Влакна (варење), витамини и минерали (заштита и раст).
Житарице \(\approx \frac{1}{4}\) укупног уноса Енергија и влакна; предност дати интегралним житарицама.
Беланчевине \(\frac{1}{5}\) до \(\frac{1}{4}\) укупног уноса Грађа ћелија и раст; из меса, рибе, јаја, млека, махунарки и орашастих плодова.
Масти и уља Мале количине Изградња мембрана и резерва енергије; избегавати пржену храну.
Слаткиши и индустријски шећери – прекомерни унос доводи до кварења зуба (каријеса), гојазности, оштећења зглобова и метаболичких поремећаја. Слаткиши не смеју бити замена за главне оброке.
Газирани сокови и енергетска пића – садрже огромне количине додатог шећера и штетних вештачких додатака. Енергетска пића су изузетно опасна по организам деце и младих.
Вода као најбољи избор – вода је најздравије пиће и треба је уносити редовно када год се осети жеђ. Добар избор су и биљни чајеви (нана, камилица, мајчина душица). Увек је боље појести цело, свеже воће него попити индустријски воћни сок.
Доручак – најважнији оброк који организму даје почетну енергију. Пожељно је да садржи житарице, воће, као и лакше изворе протеина и масти који дају дуготрајну ситост. Не треба га прескакати.
Ручак – треба да буде главни топао оброк, богат поврћем, уз умерену количину беланчевина. Кувана и течна храна (супе, чорбе, варива) лакше се вари и омогућава добру апсорпцију хранљивих материја.
Вечера – треба да буде лагана и узета најмање два сата пре одласка на спавање, како не би ометала квалитетан сан и варење.
Ужина – лак међуоброк између главних оброка; најбољи избор је свеже воће или компот.
Сезонско прилагођавање – лети прија лакша храна богатија воћем, поврћем и течношћу, док је зими телу потребно више енергије за загревање, па се уноси храна нешто богатија беланчевинама и корисним мастима.
Избор намирница: Куповати свежу и што мање индустријски прерађену храну, јер прерада смањује њену хранљиву вредност и уводи штетне адитиве (вештачке боје, конзервансе, појачиваче укуса). Домаће кувана храна је увек здравија од брзе хране.
Хигијена и здравствена исправност: Воће и поврће се мора темељно опрати пре употребе ради уклањања нечистоћа и евентуалних остатака пестицида. Намирнице треба куповати на провереним и хигијенским местима.
Здрава припрема: Предност увек треба дати кувању, динстању и печењу са минимално масти, док пржење и поховање у пуно уља треба избегавати.
Храну треба јести полако, сажвакати је добро и без журбе. Препоручује се обедовање у миру и друштву, без истовременог гледања у екран телефона или телевизора, чиме се спречава преједање и омогућава правилно варење.
Основни принципи здраве исхране:
  • Равнотежа на тањиру: Око половине дневног уноса чине поврће и воће (богати влакнима и витаминима), четвртину житарице (пожељно интегралне), а четвртину беланчевине (месо, јаја, риба, махунарке, млечни производи).
  • Хидратација: Обична вода и биљни чајеви су најбољи напици; избегавати газиране сокове, заслађена и енергетска пића.
  • Редовност оброка: Не прескакати доручак, ручати кувану храну, а за вечеру бирати лакша јела пре спавања.
  • Правилна припрема: Дати предност кувању и печењу уместо пржењу, ограничити унос соли и рафинисаних шећера и темељно прати свеже намирнице.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: