Најважније из лекције
План-резиме
-
Значај кретања и покретљивости
- Представља одговор организама на промене у животној средини.
- Омогућава опстанак:
- Проналажење хране, воде или повољнијих услова (светлост, топлота).
- Бекство од грабљивица и опасности.
- Проналажење партнера за размножавање.
- Својство је свих живих бића (од једноћелијских бактерија са бичевима до сложених организама), за разлику од неживе природе која се креће без циља преживљавања.
-
Кретање животиња (активно кретање)
- Зависи од станишта и грађе тела.
- Органи за кретање (удови):
- Ноге, руке, крила, пераја - прилагођени за ходање, трчање, скакање, летење, пливање или копање.
- Кретање без удова:
- Поједине животиње (нпр. змије, црви, пужеви) крећу се грчењем мишића или помоћу пљоснатог стопала.
- Прилагођености средини:
- Водена средина: Већи отпор воде захтева вретенаст облик тела (нпр. ајкула и делфин имају сличан облик иако нису блиски сродници).
- Копнена средина и ваздух: Различити облици прилагођени савладавању силе теже и отпора ваздуха.
-
Покретљивост и пасивно кретање биљака
- Биљке су причвршћене за подлогу и не крећу се целим телом, већ покрећу поједине делове.
- Облици покрета код биљака:
- Привремени покрети: Брзе реакције на спољашње надражаје (нпр. склапање листова мимозе на додир ради одбране од биљоједа).
- Раст као кретање:
- Корен расте ка води и минералним материјама у земљишту.
- Стабло и листови расту ка извору светлости.
- Пузавице (нпр. винова лоза, краставац) рашљикама се обавијају око чврстог ослонца.
- Пасивно кретање (расејавање и опрашивање):
- Полен, семена и плодови се не крећу самостално, већ их преносе спољашњи фактори: ветар, вода или животиње.
- Прилагођености за пасиван пренос: крилца, кукице, лепљиве материје и мала тежина.
Кретање и покретљивост представљају покретање делова тела или целог тела, најчешће као одговор на промене у спољашњој средини.
Кретање је једна од кључних предности у борби за опстанак и омогућава:
- Проналажење хране и воде
- Тражење повољнијих услова средине (светлост, топлота)
- Склањање од опасности и бежање од грабљивица
- Проналажење јединке супротног пола ради размножавања
Иако се и нежива природа креће (ветар, реке, планете), само се жива бића крећу са циљем обезбеђивања сопственог опстанка. Чак и најједноставнији једноћелијски организми, попут бактерија, поседују способност кретања (нпр. помоћу бича).
Већина животиња има способност активног кретања целим телом. Начин и брзина кретања директно зависе од њиховог станишта.
Удови су специјализовани органи за кретање код животиња (ноге, руке, крила, пераја).
- Кретање помоћу удова: омогућава различите типове кретања као што су ходање, трчање, скакање, копање, пливање или летење.
- Кретање без удова: животиње попут црва и змија немају удове, већ се веома успешно крећу на копну и у води таласастим грчењем телесних мишића и пузањем.
Кретање у води у односу на копно
Вода пружа знатно већи отпор кретању него ваздух, али истовремено пружа већи ослонац телу („држи га”). Због тога водене животиње имају посебна прилагођења:
- Вретенаст облик тела: омогућава лакше савладавање отпора воде и брзо пливање.
Ајкула (риба) и делфин (сисар) нису блиски сродници, али због живота у истој воденој средини имају веома сличан, вретенаст облик тела који им омогућава брзо и ефикасно пливање.
Биљке су причвршћене за подлогу и не могу се целим телом премештати са једног места на друго, али испољавају покретљивост на неколико начина:
1. Привремени покрети делова тела
Реакција појединих делова биљке на спољашње надражаје (додир, светлост, топлота). Ови покрети трају колико и сам утицај из средине.
Лист мимозе се брзо склапа када га нешто додирне, чиме биљка смањује оштећења од биљоједа. Када надражај престане, листови се враћају у првобитни положај.
2. Раст као облик кретања
Биљке усмеравају раст својих делова према ресурсима који су им потребни за живот:
- Корен расте у дубину земљишта ка води и минералним материјама.
- Стабло и листови расту ка извору светлости ради стварања хране.
- Пузавице (винова лоза, тиква, краставац) рашљикама и гранама праве споре покрете обавијања око чврстог ослонца.
3. Пасивно кретање (расејавање)
Пасивно кретање је преношење делова биљке (полена, семена и плодова) уз помоћ спољашњих фактора – ветра, воде или животиња.
Прилагођености за пасивно преношење обухватају:
- Малу масу (лакоћа семена и полена)
- Крилца или паперјасте наставке за летење ветром
- Кукице и лепљиве материје за качење на крзно или перје животиња
Сврха кретања: Сва жива бића се крећу ради опстанка – проналажења хране, воде, повољних животних услова, партнера за размножавање или бежања од опасности.
Кретање животиња: Претежно је активно; обавља се помоћу удова (ноге, крила, пераја) или грчењем мишића тела код животиња без удова (змије, црви). Облик тела је прилагођен станишту (нпр. вретенасто тело риба и делфина за савладавање отпора воде).
Покретљивост биљака: Биљке су причвршћене за подлогу, али показују покрете делова тела (склапање листова мимозе), кретање растом (корен ка води, стабло ка светлу, рашљике пузавица око ослонца) и пасивно кретање полена и семена помоћу ветра, воде и животиња.
Кретање животиња: Претежно је активно; обавља се помоћу удова (ноге, крила, пераја) или грчењем мишића тела код животиња без удова (змије, црви). Облик тела је прилагођен станишту (нпр. вретенасто тело риба и делфина за савладавање отпора воде).
Покретљивост биљака: Биљке су причвршћене за подлогу, али показују покрете делова тела (склапање листова мимозе), кретање растом (корен ка води, стабло ка светлу, рашљике пузавица око ослонца) и пасивно кретање полена и семена помоћу ветра, воде и животиња.
