Најважније из лекције
План-резиме
-
Порекло и еволуција
- Еволуција - процес постепених и дуготрајних промена кроз који је настао целокупни живи свет на планети.
- Заједничко порекло - сва жива бића потичу од заједничког претка.
- Стабло живота - шематски приказ порекла и еволутивне повезаности:
- Корен (основа) представља заједничког претка свих живих бића.
- Гране представљају групе организама настале од тог претка.
-
Класификација живих бића
- Суштина и циљ класификације:
- Систем који је осмислио човек ради бољег упознавања особина и међусобне повезаности врста.
- Не дешава се спонтано у природи.
- Критеријуми за класификацију:
- Сродство (порекло) је најважнији критеријум за сврставање бића у стабло живота.
- Проучавање наследног материјала представља најпоузданији начин за утврђивање сродности.
- Спољашњи изглед (величина, боја, облик) није довољан критеријум за одређивање блиског сродства.
- Научни критеријуми за груписање живих бића подложни су променама у складу са новим сазнањима.
- Суштина и циљ класификације:
-
Кључне особине главних група организама
- Биљке (нпр. папрат, храст, бела рада) - вишећелијски аутотрофни организми који се не крећу активно.
- Животиње (нпр. медуза) - вишећелијски хетеротрофни организми који активно лове и уносе (гутају) храну кроз усни отвор.
- Гљиве (нпр. бабино уво) - вишећелијски хетеротрофни организми који храну упијају директно из подлоге.
Еволуција – процес постепених и дуготрајних промена током историје Земље којим су настале све савремене врсте живих бића.
Заједничко порекло – сва жива бића на нашој планети воде порекло од заједничког претка.
Стабло живота – дијаграм који сликовито приказује сродничке везе и еволутивно порекло организама.
- Корен (основа) стабла – представља заједничког претка свих живих бића.
- Гране стабла – представљају различите групе организама које су настале еволуцијом од заједничког претка.
Класификација живих бића – систем груписања и сврставања организама према њиховим заједничким својствима и сродству. Класификацију је измислио човек како би лакше упознао особине бића и разумео њихову међусобну повезаност.
Критеријум сродства: За сврставање неког живог бића у систем најважнији критеријум јесте порекло (сродство), а не спољашња величина, боја или облик тела.
Спољашња сличност није поуздан доказ сродности. На пример, бела рада и храст споља изгледају веома различито, али деле кључне особине грађе биљака.
Најпоузданији метод за утврђивање сродства различитих врста јесте проучавање и поређење њиховог наследног материјала (ДНК).
| Група | Тип исхране | Начин узимања хране и кретање | Пример |
|---|---|---|---|
| Биљке | Аутотрофна (саме стварају храну) | Вишећелијски организми који се не крећу активно. | Папрат, храст, бела рада |
| Животиње | Хетеротрофна (узимају готову храну) | Вишећелијски организми који лове и гутају храну кроз усни отвор; углавном се активно крећу. | Медуза, инсекти |
| Гљиве | Хетеротрофна (узимају готову храну) | Организми који храну упијају целим телом из подлоге; не крећу се активно. | Бабино уво, квасци, печурке |
Еволуција и заједничко порекло: Сва жива бића потичу од заједничког претка, а њихов еволутивни развој приказује се кроз стабло живота.
Основа класификације: Организми се групишу на основу сродства и анализе наследног материјала, а не на основу спољашње величине, облика или боје.
Разликовање главних царстава:
Основа класификације: Организми се групишу на основу сродства и анализе наследног материјала, а не на основу спољашње величине, облика или боје.
Разликовање главних царстава:
- Биљке – вишећелијски аутотрофи који су причвршћени за подлогу.
- Животиње – вишећелијски хетеротрофи који активно уносе храну кроз усни отвор.
- Гљиве – хетеротрофи који храну упијају из подлоге.
