Најважније из лекције
Узајамно деловање: Тела међусобно делују једно на друго у непосредном додиру. Деловање је увек обострано и доводи до промене начина кретања (покретање, заустављање, промена брзине, правца или смера) или до деформације.
Деформација: Промена облика и величине тела.
Врсте деформација:
Деформација: Промена облика и величине тела.
Врсте деформација:
- Еластичне: привремене; тело се враћа у првобитни облик (нпр. опруга, гумица, сунђер).
- Пластичне: трајне; тело задржава измењени облик (нпр. пластелин, глина, лом материјала).
Ниједно тело се не може покренути, зауставити нити само од себе променити начин кретања. За сваку такву промену потребно је деловање другог тела.
Узајамност: Деловање између тела увек је обострано (узајамно) – када једно тело делује на друго, истовремено и друго тело делује на прво.
Узајамно деловање тела у непосредном додиру доводи до две основне последице:
- промене начина кретања (покретање тела из мировања, заустављање, промена интензитета брзине, промена правца или смера кретања);
- деформације тела (промена облика и величине тела).
Када одбојкашица удари лопту руком, она мења брзину и смер кретања лопте, али истовремено осећа и ударац (бол) на својој руци јер и лопта делује на њу.
Шта се дешава са фудбалском лоптом која мирује на трави када је играч шутне?
Услед непосредног додира и деловања копачке играча на лопту, лопта се покреће из стања мировања и нагло мења брзину (начин кретања), док истовремено долази и до тренутне деформације саме лопте.
Деформација представља промену облика и величине тела услед деловања другог тела на њега.
Према постојаности измењеног облика, деформације се деле на:
- Еластичне деформације: деформације при којима се тело након престанка деловања другог тела враћа у свој првобитни облик и величину.
- Пластичне деформације: деформације при којима тело задржава измењени облик и остаје трајно деформисано након престанка деловања.
- Еластична деформација: лопта за пилатес се улегне под тежином вежбача, али чим вежбач устане, она поново поприма првобитни сферични облик.
- Пластична деформација: притискањем пластелина прави се фигурица која трајно задржава нови облик све до новог деловања руком.
Да ли је савијање сунђера еластична или пластична деформација? Обраложи одговор.
Савијање сунђера је еластична деформација, јер чим престанемо да делујемо руком, сунђер се у потпуности враћа у свој првобитни облик.
У зависности од правца, смера и начина деловања тела, разликују се различити облици деформација:
- Истезање: настаје када се делови тела повлаче ка споља, чиме се тело продужава (нпр. растезање гумице за косу или истезање опруге).
- Сабијање: настаје када се делови тела притискају ка унутра, чиме се смањују његове димензије (нпр. притисак на сунђер или сабијање опруге).
- Савијање: настаје деловањем терета или попречне силе која криви тело (нпр. савијање штапа за пецање услед тежине упецане рибе).
Приликом сабијања и истезања еластичне опруге, правац деловања је исти (дуж осе опруге), али је смер деловања супротан (ка унутра при сабијању, а ка споља при истезању).
Који облик деформације трпи гумица за тегле када је навлачимо преко поклопца?
Гумица трпи истезање, при чему јој се обим и дужина повећавају док је растежемо.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Разврстај наведене примере према томе да ли представљају еластичну или пластичну деформацију:
а) притискање сунђера за прање судова;
б) гњечење теста за хлеб;
в) растезање металне опруге у хемијској оловци;
г) савијање оловне жице која остаје савијена.
а) притискање сунђера за прање судова;
б) гњечење теста за хлеб;
в) растезање металне опруге у хемијској оловци;
г) савијање оловне жице која остаје савијена.
Еластичне деформације: а) притискање сунђера, в) растезање металне опруге (тела се враћају у почетни облик).
Пластичне деформације: б) гњечење теста, г) савијање оловне жице (тела трајно задржавају нови облик).
Пластичне деформације: б) гњечење теста, г) савијање оловне жице (тела трајно задржавају нови облик).
Задатак 2 (средњи): Аутомобил се креће праволинијски сталном брзином. Возач притиска кочницу и аутомобил се зауставља пред пешачким прелазом.
а) Шта је проузроковало промену кретања аутомобила?
б) Која се карактеристика кретања променила у овом процесу?
а) Шта је проузроковало промену кретања аутомобила?
б) Која се карактеристика кретања променила у овом процесу?
а) Промену кретања проузроковало је узајамно деловање кочионог система и точкова, као и точкова и подлоге (пута).
б) Променио се интензитет брзине аутомобила (брзина се смањила до нуле, тј. до потпуног заустављања).
б) Променио се интензитет брзине аутомобила (брзина се смањила до нуле, тј. до потпуног заустављања).
Задатак 3 (тежак): Риболовачки штап се савија док риболовац извлачи мању рибу, а након улова поново постаје потпуно прав. Међутим, када је загризла изузетно тешка риба, штап је пукао на два дела.
Објасни обе ситуације са становишта врсте и облика деформације.
Објасни обе ситуације са становишта врсте и облика деформације.
У оба случаја у питању је облик деформације који се зове савијање.
1. У првом случају деформација је била еластична, јер се штап по престанку деловања терета вратио у свој првобитни облик.
2. У другом случају дошло је до прекорачења границе еластичности и лома штапа, што представља трајну (пластичну) промену/оштећење, јер поломљен штап не може сам да се врати у почетно стање.
1. У првом случају деформација је била еластична, јер се штап по престанку деловања терета вратио у свој првобитни облик.
2. У другом случају дошло је до прекорачења границе еластичности и лома штапа, што представља трајну (пластичну) промену/оштећење, јер поломљен штап не може сам да се врати у почетно стање.
