Корице уџбеника

1.3. Физичке Величине, Мерење И Мерне Јединице

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Експеримент је проучавање појава у контролисаним условима, где сами стварамо и подешавамо услове, изводимо оглед и меримо, да бисмо проверили неки закључак. Пример: мерење ивице коцке лењиром и рачунање њене површине и запремине (оглед из лекције); или Галилејев оглед — истовремено пуштање тела различитих маса са исте висине.

Детаљно решење

Ово је теоријско (описно) питање, па на њега одговарамо речима, ослањајући се на оно што уџбеник каже о начинима на које физика истражује природу. Физика природу проучава посматрањем појава, извођењем огледа, мерењем и рачунањем. Када неку појаву не само посматрамо, него сами намерно стварамо услове у којима ће се она одиграти и при томе пажљиво контролишемо све околности, онда изводимо експеримент. Зато можемо да кажемо: \[ \textbf{Експеримент је проучавање појава у контролисаним условима.} \] У експерименту истраживач сам подешава услове (нпр. коју висину, које тело, које мерне инструменте користи), понавља поступак и мери величине, како би проверио или потврдио неки закључак (физички закон). Пример: У огледу из ове лекције мери се дужина ивице коцке лењиром и рачунају се површина стране и запремина коцке. Тиме објективно (бројчано) описујемо коцку. То је пример експеримента јер сами бирамо коцку и мерни инструмент и пажљиво изводимо мерење у контролисаним условима. Други познат пример из уводне лекције јесте Галилејев оглед: са исте висине истовремено пуштамо тела различитих маса и посматрамо да ли на тло стижу истовремено. И то је експеримент, јер намерно постављамо услове (иста висина, исти тренутак пуштања) и посматрамо исход.

Кратак запис решења:

Експеримент је проучавање појава у контролисаним условима; нпр. мерење ивице коцке лењиром ради рачунања њене површине и запремине.

Најважније из лекције

Својства тела и појава описујемо физичким величинама (нпр. дужина, површина, запремина, маса, температура), што омогућава њихово упоређивање на објективан начин. Свака физичка величина има ознаку и одговарајућу мерну јединицу. Мерна јединица је унапред јасно дефинисана вредност те исте величине која важи за све. Мерење је упоређивање непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом. Вредност се записује као бројна вредност уз ознаку мерне јединице, нпр. \( a = 5\ \text{cm} \). Неке величине су основне, а друге изведене (нпр. површина \( S = a^2 \), запремина \( V = a \cdot a \cdot a \)).
Физичка величина описује особину тела или појаве на објективан начин (нпр. дужина ивице, површина стране, запремина, маса, температура коцке).
Мерна јединица неке физичке величине је претходно јасно дефинисана вредност исте те величине, коју сви користе при мерењу.
Величине могу бити независне и зависне једна од друге: дужина ивице и маса коцке су независне, а површина стране и запремина зависе од дужине ивице.
Мерење је упоређивање непознате вредности физичке величине са познатом мерном јединицом исте величине.
Вредност се записује као бројна вредност уз ознаку мерне јединице:
  • ознака физичке величине пише се искошено (нпр. \( a \));
  • бројна вредност и ознака мерне јединице пишу се усправно;
  • између бројне вредности и ознаке јединице стоји размак, нпр. \( a = 5\ \text{cm} \).
Неке физичке величине проглашене су за основне; преко њих се изведене величине изражавају одговарајућим мерним јединицама.
\[ S = a^2 \qquad V = a \cdot a \cdot a \]
За коцку ивице \( a = 5\ \text{cm} \): површина стране је \( S = 25\ \text{cm}^2 \), а запремина \( V = 125\ \text{cm}^3 \).
Време је физичка величина; основна мерна јединица је секунда \( (\text{s}) \).
Временски тренутак одговара питању „Када?", а временски интервал \( \Delta t \) питању „Колико?" — то је колико је времена протекло између два тренутка.
\[ \Delta t = t_2 - t_1 \]
Одмор почиње у \( t_1 = 9\,\text{h}\ 35\,\text{min} \), а завршава се у \( t_2 = 9\,\text{h}\ 55\,\text{min} \); трајање одмора је \( \Delta t = t_2 - t_1 = 20\,\text{min} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: