Корице уџбеника

2.6. Зависност Пређеног Пута Од Времена Код Равномерног Праволинијског Кретања

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Не. Тачан израз је \( s = v \cdot t \), а не \( s = \dfrac{t}{v} \). Провера јединица: \( v \cdot t = \frac{\text{m}}{\text{s}} \cdot \text{s} = \text{m} \) (дужина), док \( \frac{t}{v} = \frac{\text{s}}{\text{m/s}} = \frac{\text{s}^2}{\text{m}} \), што није јединица за пут.

Детаљно решење

Овде треба да проценимо да ли се пређени пут може израчунати помоћу израза \( s = \dfrac{t}{v} \). Подсетимо се шта наш урок каже о равномерном праволинијском кретању: \[ v = \frac{s}{t}. \] Из ове основне везе, применом уобичајених математичких правила, добијамо тачне изразе за пређени пут и за време: \[ s = v \cdot t, \qquad t = \frac{s}{v}. \] Дакле, тачан израз за пређени пут је \( s = v \cdot t \) (пут једнак производу брзине и времена), а никако \( s = \dfrac{t}{v} \). Да бисмо се уверили да израз \( s = \dfrac{t}{v} \) није исправан, применимо правило да и мерне јединице морамо рачунати заједно са бројевима. Ако тело иде брзином \( v = 1\,\frac{\text{m}}{\text{s}} \) током времена \( t = 1\,\text{s} \), тачан израз даје: \[ s = v \cdot t = 1\,\frac{\text{m}}{\text{s}} \cdot 1\,\text{s} = 1\,\text{m}, \] што заиста јесте дужина (пут). Ако бисмо, међутим, погрешно применили \( s = \dfrac{t}{v} \), за јединице бисмо добили: \[ \frac{t}{v} = \frac{1\,\text{s}}{1\,\frac{\text{m}}{\text{s}}} = 1\,\frac{\text{s} \cdot \text{s}}{\text{m}} = 1\,\frac{\text{s}^2}{\text{m}}, \] а то није метар нити било која јединица за дужину. Значи резултат уопште не представља пређени пут. Закључак: не, изразом \( s = \dfrac{t}{v} \) не може се израчунати пређени пут. Пређени пут се код равномерног праволинијског кретања рачуна изразом \( s = v \cdot t \).

Кратак запис решења:

Не — пређени пут се рачуна изразом \( s = v \cdot t \), а \( s = \dfrac{t}{v} \) даје јединицу \( \frac{\text{s}^2}{\text{m}} \), што није дужина.

Најважније из лекције

Код равномерног праволинијског кретања брзина се не мења, па је пређени пут управо сразмеран времену кретања: \( s = v \cdot t \). Из ове формуле следи и \( v = \dfrac{s}{t} \) (брзина) и \( t = \dfrac{s}{v} \) (потребно време). При рачунању се основне и изведене мерне јединице усклађују (нпр. \( v = 1\,\tfrac{\text{m}}{\text{s}} \) значи да тело за \( 1\,\text{s} \) пређе \( 1\,\text{m} \)). Ако се пређени пут прикаже у зависности од времена, график је права линија која пролази кроз координатни почетак.
Код равномерног праволинијског кретања брзина се не мења, па се пређени пут повећава равномерно с временом.
\[ s = v \cdot t \qquad (\text{пређени пут} = \text{брзина} \cdot \text{време}) \]
Ако тело иде брзином \( v = 10\,\tfrac{\text{m}}{\text{s}} \), за \( 10\,\text{s} \) пређе \( 100\,\text{m} \), за \( 20\,\text{s} \) пређе \( 200\,\text{m} \) и тако даље.
Из основне формуле изводе се још два корисна израза:
\[ v = \frac{s}{t} \qquad t = \frac{s}{v} \]
Израз \( t = \dfrac{s}{v} \) даје потребно време да се пређе познати пут ако је позната брзина; важи само код равномерног кретања.
Пример: за брзину \( v = 10\,\tfrac{\text{m}}{\text{s}} \) и пут \( s = 1{,}2\,\text{km} = 1200\,\text{m} \) време је \( t = \dfrac{1200\,\text{m}}{10\,\text{m/s}} = 120\,\text{s} = 2\,\text{min} \).
На хоризонталну осу наносе се вредности времена \( t \), а на вертикалну вредности пређеног пута \( s \).
За равномерно праволинијско кретање тачке се налазе на правој линији која полази из координатног почетка. Веће брзине дају стрмији нагиб праве.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: