Најважније из лекције
Тело мења начин кретања само ако на њега делује неко друго тело, при чему тела делују узајамно — ако једно тело делује на друго, истовремено и друго делује на прво (та појава се зове интеракција). Последице узајамног деловања могу бити: промена начина кретања, деформација (промена облика — еластична ако се тело врати у првобитни облик, пластична ако се не врати), трење (појава између тела и подлоге која се супротставља кретању) и отпор средине (супротстављање течности и гасова кретању тела кроз њих).
Тело промени начин кретања (покрене се, заустави или промени брзину) само ако на њега делује неко друго тело.
Тела увек делују узајамно: ако једно тело делује на друго, истовремено и друго делује на прво. Узајамно деловање назива се интеракција.
Деформација је промена облика тела која настаје при узајамном деловању тела.
Еластична деформација — тело се по престанку деловања враћа у првобитни облик (нпр. гумица). Пластична деформација — тело остаје трајно деформисано (нпр. згужван папир).
Трење је појава која настаје услед узајамног деловања тела и подлоге по којој се тело креће.
Трење се увек супротставља кретању тела по подлози; настаје због малих неравнина на додирним површинама.
Течне и гасовите средине кроз које се тела крећу супротстављају се њиховом кретању — та појава се зове отпор средине.
Отпор зависи од облика и величине тела и од особина средине. Тела погодног облика (која лако секу ваздух називамо аеродинамичним, а она која лако секу воду хидродинамичним) имају мањи отпор.
