3.4. Сила Еластичности. Слагање Сила. Динамометар

Ово је појмовни задатак у коме треба описати основне карактеристике силе еластичности, онако како је објашњено у лекцији. 1. Шта је сила еластичности. Када на неко тело деламо силом, оно може да промени свој облик (да се деформише). Ако се тело по престанку деловања силе врати у првобитни облик, деформација је еластична. Сила којом се тело супротставља промени облика и која га враћа у првобитни (недеформисан) облик назива се сила еластичности. 2. Правац и смер (сила еластичности је вектор). Сила еластичности је, као и свака сила, векторска величина одређена интензитетом, правцем, смером и нападном тачком. Њен смер је увек супротан смеру силе која изазива деформацију, јер она тежи да врати тело у првобитни облик. На пример, ако опругу истежемо, сила еластичности је усмерена ка сабијању (навише код окаченог тега); ако опругу сабијамо, сила еластичности је усмерена ка истезању. 3. Од чега зависи интензитет. Интензитет силе еластичности зависи од промене дужине опруге (издужења или сабијања) и од саме карактеристике (врсте) опруге. Што је издужење опруге веће, то је и сила еластичности јача. 4. Сразмерност издужењу. Сила еластичности је сразмерна издужењу опруге. Ако издужењу \( \Delta\ell_1 \) одговара сила \( F_1 \), а издужењу \( \Delta\ell_2 \) сила \( F_2 \), тада важи однос: \[ \frac{F_1}{\Delta\ell_1} = \frac{F_2}{\Delta\ell_2} \] Ово значи да ако се издужење удвостручи, удвостручи се и сила еластичности. 5. Улога у мировању тела. Када о опругу окачимо тег, Земља својом гравитацијом развлачи опругу наниже, а сила еластичности делује навише и супротставља се том развлачењу. Развлачење престаје у тренутку када сила еластичности постане једнака сили којом Земља привлачи тег — тада тело мирује.

Сила еластичности враћа деформисано тело у првобитни облик; смер јој је супротан деформацији, а интензитет је сразмеран издужењу опруге \( \left( \frac{F_1}{\Delta\ell_1} = \frac{F_2}{\Delta\ell_2} \right) \).