Најважније из лекције
Интензитет силе меримо динамометром: тело окачимо о куку динамометра, а силу очитамо на скали (у њутнима, N) према издужењу опруге. Сила трења јавља се услед узајамног деловања тела и подлоге по којој се тело креће или покушава да се креће. Ако се тело креће, сила трења увек има смер супротан смеру релативног кретања тела у односу на подлогу, па се супротставља кретању. При клизању тела по подлози јавља се сила трења клизања, а при котрљању сила трења котрљања. Сила трења котрљања је слабија од силе трења клизања.
Динамометар има оквир, оцену мерне јединице, опругу и куку. Тело окачимо о куку, а сила којом оно делује издужи опругу; вредност силе очитамо на скали у њутнима (N).
Пре мерења динамометар треба окачити о непокретан предмет (сталак) тако да мирно виси у вертикалном положају; без окаченог тела скала показује 0 N.
Сила трења јавља се услед узајамног деловања тела и површине (подлоге) на којој се тело налази, при кретању тела по подлози.
Ако се тело креће, сила трења увек има смер супротан смеру релативног кретања тела у односу на подлогу — сила трења се супротставља кретању тела.
Сила трења клизања јавља се када тело клизи по подлози.
Сила трења котрљања јавља се када се тело котрља по подлози (нпр. на ваљцима или точковима).
Сила трења котрљања је слабија од силе трења клизања. Зато се тешки предмети лакше померају када се стави нешто што се котрља испод њих.
