5.2. Маса Тела

Ово је теоријско питање, па одговор изводимо на основу онога што нас урок учи о маси тела. У уводном делу урока показано је да сва тела имају својство да се опиру промени начина кретања. То својство зовемо инертност (инертност тела). Кроз огледе са лоптом за плажу и кошаркашком лоптом видимо да неким телима теже мењамо кретање него другима — она имају већу инертност. Да бисмо инертност могли да опишемо бројем, уводимо посебну физичку величину. У уџбенику стоји: \[ \text{Мера инертности тела јесте маса.} \] Дакле, прва особина коју маса описује је инертност тела — колико се тело опире промени свог кретања (промени брзине или правца кретања). Тело веће масе је инертније, па га је теже покренути из мировања или зауставити. Маса истовремено описује и друго важно својство тела. У делу „Маса и гравитационо деловање“ каже се: \[ \text{Маса тела је узрок узајамног гравитационог деловања између тела.} \] Што је маса тела већа, то је јаче узајамно гравитационо деловање између тела (то смо видели у примеру са пуним и празним ранцем и са динамометром). Закључак: маса као физичка величина описује две особине тела — његову инертност (маса је мера инертности) и његово гравитационо деловање (маса је узрок узајамног привлачења тела). Зато кажемо да маса истовремено показује колико се тело опире промени кретања и колико јако гравитационо делује на друга тела.

Маса описује инертност тела (маса је мера инертности) и уједно је узрок гравитационог деловања између тела.