Најважније из лекције
Течност због своје тежине делује притиском на дно и зидове суда, као и на свако тело у њој — то је хидростатички притисак. Он зависи од густине течности \( \rho \) и од дубине \( h \) (висине стуба течности), и рачуна се као \( p = \rho \cdot g \cdot h \). Што је дубина већа и што је течност гушћа, притисак је већи. За разлику од притиска чврстих тела, притисак у течности се преноси равномерно на све стране (не само наниже).
Хидростатички притисак је притисак који ствара течност која мирује, услед сопствене тежине.
Што дубље зароните, притисак воде изнад вас је већи, јер је стуб течности изнад вас виши.
Притисак течности која мирује зависи од висине стуба течности \( h \) (дубине) и од густине течности \( \rho \):
\[ p = \rho \cdot g \cdot h \]
На дубини \( h = 10\,\text{m} \) у мору \( \left(\rho = 1000\,\dfrac{\text{kg}}{\text{m}^3}\right) \): \( p = 1000 \cdot 9{,}8 \cdot 10 = 98\,000\,\text{Pa} \).
За разлику од притиска чврстих тела, притисак у течности се преноси равномерно на све стране, а не само наниже.
Ако на бочним отворима суда пробушимо рупе на различитим дубинама, вода најјаче и најдаље истиче из најнижег отвора, јер је тамо хидростатички притисак највећи.
