Најважније из лекције
Хидростатички притисак на дно суда зависи само од густине течности \( \rho \) и дубине \( h \), а не зависи од облика суда ни од укупне масе течности — та појава зове се хидростатички парадокс \( (p = \rho \cdot g \cdot h) \). Судови различитог облика са истом површином дна, у које је наливена течност до истог нивоа, имају исти притисак на дно. Више отворених судова спојених испод нивоа течности чине спојене судове: у њима се течност успоставља на истом хоризонталном нивоу, без обзира на облик судова (принцип спојених судова).
Хидростатички парадокс је појава да притисак којим течност делује на дно суда не зависи од масе течности у суду нити од облика суда, већ само од густине течности и дубине (висине стуба течности).
\[ p = \rho \cdot g \cdot h \]
Судови различитог облика, али са истом површином дна и истим нивоом течности, имају исти притисак на дно — иако садрже различите количине течности.
Спојени судови су више отворених судова спојених цевима испод нивоа течности.
Нивои течности у спојеним судовима налазе се у истој хоризонталној равни, без обзира на облик и дебљину појединих судова (принцип спојених судова).
Принцип спојених судова примењује се код градског водовода и водоторњева (вода се пење до спратова нижих од нивоа воде у резервоару), код бродских преводница и код цреветаса „либела" за одређивање тачака на истом нивоу при зидању.
