Корице уџбеника

IV.5. Децимални Запис Разломака

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Ивица коцке: \( a = 8\text{ cm} = \frac{8}{100}\text{ m} \) Обим једне стране (квадрата): \[ O = 4 \cdot a = 4 \cdot \frac{8}{100}\text{ m} = \frac{32}{100}\text{ m} = 0,32\text{ m} \] Површина коцке: \[ P = 6 \cdot a \cdot a = 6 \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} = 6 \cdot \frac{64}{10000}\text{ m}^2 = \frac{384}{10000}\text{ m}^2 = 0,0384\text{ m}^2 \] Запремина коцке: \[ V = a \cdot a \cdot a = \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} = \frac{512}{1000000}\text{ m}^3 = 0,000512\text{ m}^3 \]

Детаљно решење

Да бисмо изразили тражене вредности у основним јединицама мере, прво ћемо дужину ивице коцке претворити из центиметара у метре. Као што знамо, један метар има \( 100\text{ cm} \), што значи да је један центиметар стоти део метра: \[ 1\text{ cm} = \frac{1}{100}\text{ m} \] Дакле, ивица наше коцке, коју ћемо означити са \( a \), износи: \[ a = 8\text{ cm} = \frac{8}{100}\text{ m} \]

Израчунавање обима једне стране коцке

Једна страна коцке је квадрат. Обим квадрата рачунамо по формули \( O = 4 \cdot a \). Замењујемо дужину ивице коју смо претходно изразили у метрима: \[ O = 4 \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \] \[ O = \frac{32}{100}\text{ m} \] Да бисмо овај децимални разломак записали као децимални број, пишемо \( 0 \) целих и иза децималне запете пишемо број \( 32 \). Зато што декадна јединица у имениоцу (\( 100 \)) има две нуле, децимални запис треба да има тачно две децимале, што је у овом случају испуњено: \[ O = 0,32\text{ m} \]

Израчунавање површине коцке

Површина коцке се састоји од шест једнаких квадрата. Зато површину рачунамо по формули \( P = 6 \cdot a \cdot a \). \[ P = 6 \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \] Прво ћемо помножити разломке: \[ P = 6 \cdot \frac{8 \cdot 8}{100 \cdot 100}\text{ m}^2 \] \[ P = 6 \cdot \frac{64}{10000}\text{ m}^2 \] \[ P = \frac{384}{10000}\text{ m}^2 \] Овај децимални разломак преводимо у децимални број. Именилац има четири нуле, што значи да нам требају четири децимале (четири места иза запете). Пошто број \( 384 \) има само три цифре, испред њега дописујемо једну нулу како бисмо добили потребан број децималних места: \[ P = 0,0384\text{ m}^2 \]

Израчунавање запремине коцке

Запремину коцке рачунамо множењем њене дужине, ширине и висине. Пошто су код коцке све ивице једнаке, формула је \( V = a \cdot a \cdot a \). \[ V = \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \cdot \frac{8}{100}\text{ m} \] Множимо бројиоце и имениоце: \[ V = \frac{8 \cdot 8 \cdot 8}{100 \cdot 100 \cdot 100}\text{ m}^3 \] \[ V = \frac{512}{1000000}\text{ m}^3 \] У имениоцу имамо милион, односно јединицу са шест нула, па наш децимални број мора имати шест децимала. Број \( 512 \) има три цифре, па испред њега дописујемо три нуле како бисмо добили шест децималних места: \[ V = 0,000512\text{ m}^3 \]

Кратак запис решења:

\( a = 8\text{ cm} = \frac{8}{100}\text{ m} \) \( O = 4 \cdot \frac{8}{100}\text{ m} = \frac{32}{100}\text{ m} = 0,32\text{ m} \) \( P = 6 \cdot \frac{8}{100} \cdot \frac{8}{100}\text{ m}^2 = \frac{384}{10000}\text{ m}^2 = 0,0384\text{ m}^2 \) \( V = \frac{8}{100} \cdot \frac{8}{100} \cdot \frac{8}{100}\text{ m}^3 = \frac{512}{1000000}\text{ m}^3 = 0,000512\text{ m}^3 \)

Најважније из лекције

  • Децимални разломци (са имениоцем 10, 100...) лако се преводе у децимални број пребројавањем нула: \( \frac{19}{100} = 0,19 \).
  • Произвољне разломке преводимо у децималан број дељењем бројиоца имениоцем (\( 1 : 2 = 0,5 \)) или проширивањем на декадну јединицу (\( \frac{1}{2} = \frac{5}{10} = 0,5 \)).
  • Ако се именилац може раставити само на двојке и петице (\(2\) и \(5\)), децимални запис је коначан. Ако садржи и друге просте чиниоце, запис је бесконачан и периодичан.
  • Део који се у бесконачном запису понавља зове се период и пише се у загради: \( 0,1333\dots = 0,1(3) \).
Децимални број се састоји од целог дела и децималног дела, који су одвојени децималном запетом. Цифре десно од запете називају се децималама (десети, стоти, хиљадити делови).
У броју \(25,741\):
  • 25 је цео део
  • 7 је цифра десетих
  • 4 је цифра стотих
  • 1 је цифра хиљадитих
Децимални разломци су разломци чији је именилац декадна јединица (10, 100, 1000 итд.).
Претварање разломка у децимални број: Број нула у имениоцу одређује број децимала иза запете.
Пример: \( \frac{34}{100} = 0,34 \); \( 12\frac{3}{10} = 12,3 \)
Претварање децималног броја у разломак: Бројилац чине све цифре (без почетних нула), а именилац је декадна јединица са оним бројем нула колико има децимала.
Пример: \( 0,05 = \frac{5}{100} \); \( 54,3 = 54\frac{3}{10} \)
Брисање или дописивање нуле на крају децималног записа десно од децималне запете не мења вредност броја. \( 0,7 = 0,70 = 0,700 \)
Претворите децимални број \( 4,009 \) у мешовити број.
Одговор: Број има 4 цела. Иза запете су три децимале, што значи да је именилац 1000. Бројилац је 9. Зато је \( 4,009 = 4\frac{9}{1000} \).
Сваком разломку се може придружити децимални број. То се може урадити на два основна начина.
Проширивањем до децималног разломка: Разломак се проширује тако да именилац постане декадна јединица (10, 100, 1000...). Ово је могуће само ако је именилац делилац неке декадне јединице. \[ \frac{3}{20} = \frac{3 \cdot 5}{20 \cdot 5} = \frac{15}{100} = 0,15 \]
Дељењем бројиоца имениоцем: Разломачка црта означава дељење, па се бројилац једноставно подели имениоцем. \[ 3 : 20 = 0,15 \]
Одредите децимални запис разломка \( \frac{1}{4} \) користећи оба начина.
Први начин (проширивање): Пошто 4 стаје у 100, проширујемо са 25. \[ \frac{1}{4} = \frac{1 \cdot 25}{4 \cdot 25} = \frac{25}{100} = 0,25 \] Други начин (дељење): \[ 1 : 4 = 0,25 \]
Ако су једини прости делиоци имениоца несводљивог разломка бројеви 2 и 5, онда је његов децимални запис коначaн.
Ако именилац несводљивог разломка има просте делиоце различите од 2 и 5 (нпр. 3, 7, 11), онда је његов децимални запис периодичан (бесконачан).
Период је група цифара која се у бесконачном децималном запису стално понавља. Обележава се заградом. Претпериод је група децимала која се јавља пре првог појављивања периода.
\[ \frac{4}{3} = 4 : 3 = 1,333\dots = 1,(3) \] Овде је цифра 3 период.

\[ \frac{3}{22} = 3 : 22 = 0,13636\dots = 0,1(36) \] Овде је цифра 1 претпериод, а група цифара 36 је период.
Без дељења, одредите да ли разломак \( \frac{7}{15} \) има коначан или периодичан децимални запис.
Одговор: Именилац је 15. Када га раставимо на просте чиниоце добијамо \( 15 = 3 \cdot 5 \). Пошто именилац садржи прост делилац који није ни 2 ни 5 (а то је број 3), децимални запис овог разломка биће периодичан.

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Дате разломке запишите у децималном запису: \( \frac{7}{10} \), \( \frac{45}{1000} \).
\( \frac{7}{10} = 0,7 \)
\( \frac{45}{1000} = 0,045 \) (има три нуле у имениоцу, па мора имати три децимале)
Средњи задатак: Децималне бројеве \( 0,8 \) и \( 2,15 \) запишите у облику несводљивих разломака (или мешовитих бројева).
\( 0,8 = \frac{8}{10} \). Када скратимо са 2 добијамо \( \frac{4}{5} \).
\( 2,15 = 2\frac{15}{100} \). Када скратимо разломак са 5 добијамо \( 2\frac{3}{20} \).
Тежи задатак: Претворите разломак \( \frac{5}{6} \) у децимални број дељењем и јасно одредите који део је период, а који претпериод.
Делимо 5 са 6: \[ 5 : 6 = 0,8333\dots \] Резултат записујемо као \( 0,8(3) \).
Претпериод је цифра 8, док је период цифра 3.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: