Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

1)
\begin{tikzpicture}
    \draw[cyan!30, thin, step=1] (-2.5, -5.5) grid (2.5, 5.5);
    \draw[red, thick] (-2.5, 0) -- (2.5, 0) node[above right, text=red] {$s$};
    \draw[dashed, black!60] (-2, 1) -- (-2, -1);
    \draw[dashed, black!60] (2, 1) -- (2, -1);
    \draw[dashed, black!60] (-2, 2) -- (-2, -2);
    \draw[dashed, black!60] (2, 2) -- (2, -2);
    \draw[dashed, black!60] (-1, 3) -- (-1, -3);
    \draw[dashed, black!60] (1, 3) -- (1, -3);
    \draw[dashed, black!60] (0, 5) -- (0, -5);
    \fill[black] (-2, 1) circle (2pt) node[above left] {$A$};
    \fill[black] (-2, 2) circle (2pt) node[above left] {$B$};
    \fill[black] (-1, 3) circle (2pt) node[above left] {$C$};
    \fill[black] (0, 5) circle (2pt) node[above] {$D$};
    \fill[black] (1, 3) circle (2pt) node[above right] {$E$};
    \fill[black] (2, 2) circle (2pt) node[above right] {$F$};
    \fill[black] (2, 1) circle (2pt) node[above right] {$G$};
    \fill[black] (-2, -1) circle (2pt) node[below left] {$A_1$};
    \fill[black] (-2, -2) circle (2pt) node[below left] {$B_1$};
    \fill[black] (-1, -3) circle (2pt) node[below left] {$C_1$};
    \fill[black] (0, -5) circle (2pt) node[below] {$D_1$};
    \fill[black] (1, -3) circle (2pt) node[below right] {$E_1$};
    \fill[black] (2, -2) circle (2pt) node[below right] {$F_1$};
    \fill[black] (2, -1) circle (2pt) node[below right] {$G_1$};
\end{tikzpicture}\[ d(A, s) = 1 \implies d(A_1, s) = 1 \]\[ d(B, s) = 2 \implies d(B_1, s) = 2 \]\[ d(C, s) = 3 \implies d(C_1, s) = 3 \]\[ d(D, s) = 5 \implies d(D_1, s) = 5 \]\[ d(E, s) = 3 \implies d(E_1, s) = 3 \]\[ d(F, s) = 2 \implies d(F_1, s) = 2 \]\[ d(G, s) = 1 \implies d(G_1, s) = 1 \]
2)
\begin{tikzpicture}
    \draw[cyan!30, thin, step=1] (-5.5, 0.5) grid (5.5, 5.5);
    \draw[red, thick] (0, 0.2) -- (0, 5.8) node[below right, text=red] {$s$};
    \draw[dashed, black!60] (-1, 1) -- (1, 1);
    \draw[dashed, black!60] (-1, 2) -- (1, 2);
    \draw[dashed, black!60] (-2, 3) -- (2, 3);
    \draw[dashed, black!60] (-3, 5) -- (3, 5);
    \draw[dashed, black!60] (-4, 3) -- (4, 3);
    \draw[dashed, black!60] (-5, 2) -- (5, 2);
    \draw[dashed, black!60] (-5, 1) -- (5, 1);
    \fill[black] (-5, 1) circle (2pt) node[left] {$A$};
    \fill[black] (-5, 2) circle (2pt) node[left] {$B$};
    \fill[black] (-4, 3) circle (2pt) node[left] {$C$};
    \fill[black] (-3, 5) circle (2pt) node[above] {$D$};
    \fill[black] (-2, 3) circle (2pt) node[above left] {$E$};
    \fill[black] (-1, 2) circle (2pt) node[left] {$F$};
    \fill[black] (-1, 1) circle (2pt) node[left] {$G$};
    \fill[black] (5, 1) circle (2pt) node[right] {$A_1$};
    \fill[black] (5, 2) circle (2pt) node[right] {$B_1$};
    \fill[black] (4, 3) circle (2pt) node[right] {$C_1$};
    \fill[black] (3, 5) circle (2pt) node[above] {$D_1$};
    \fill[black] (2, 3) circle (2pt) node[above right] {$E_1$};
    \fill[black] (1, 2) circle (2pt) node[right] {$F_1$};
    \fill[black] (1, 1) circle (2pt) node[right] {$G_1$};
\end{tikzpicture}\[ d(A, s) = 5 \implies d(A_1, s) = 5 \]\[ d(B, s) = 5 \implies d(B_1, s) = 5 \]\[ d(C, s) = 4 \implies d(C_1, s) = 4 \]\[ d(D, s) = 3 \implies d(D_1, s) = 3 \]\[ d(E, s) = 2 \implies d(E_1, s) = 2 \]\[ d(F, s) = 1 \implies d(F_1, s) = 1 \]\[ d(G, s) = 1 \implies d(G_1, s) = 1 \]
3)
Нацртај фигуру и осу s која пролази кроз F и G према трећој слици. Тачке F и G само подебљај и додај им ознаке F1 и G1. За остале тачке примени исти поступак као у претходном случају: преброј квадратиће хоризонтално до осе и пренеси их на десну страну.\[ F \in s \implies F_1 = F \]\[ G \in s \implies G_1 = G \]\[ d(E, s) = 1 \implies d(E_1, s) = 1 \]\[ d(D, s) = 2 \implies d(D_1, s) = 2 \]\[ d(C, s) = 3 \implies d(C_1, s) = 3 \]\[ d(B, s) = 4 \implies d(B_1, s) = 4 \]\[ d(A, s) = 4 \implies d(A_1, s) = 4 \]
4)
Нацртај фигуру и осу s која пролази кроз D према четвртој слици. Уз тачку D допиши D1. Уз тачку E допиши C1, а уз тачку C допиши E1. Уз F допиши B1, а уз B допиши F1. На крају, уз G допиши A1, а уз A допиши G1. У овом случају нису потребне помоћне линије јер се фигура пресликала сама у себе.\[ D \in s \implies D_1 = D \]\[ A_1 = G, \quad G_1 = A \]\[ B_1 = F, \quad F_1 = B \]\[ C_1 = E, \quad E_1 = C \]

Детаљно решење

Тачка \( X_1 \) је осносиметрична тачки \( X \) у односу на праву \( s \) ако права \( s \) садржи средиште дужи \( XX_1 \) и нормална је на њу. Ако тачка припада правој \( s \), она се пресликава у саму себе. Пошто радимо у свесци са квадратићима: - ако је оса \( s \) хоризонтална, нормале прате вертикалне линије мреже, а растојање у квадратићима одбројавамо са супротне стране осе; - ако је оса \( s \) вертикална, нормале прате хоризонталне линије мреже, а растојање у квадратићима одбројавамо са супротне стране осе.

1)

Корак 1: Одређивање положаја осе и тачака

Права \( s \) је хоризонтална и налази се на доњој линији мреже. Све тачке се налазе изнад осе \( s \): - Тачке \( A \) и \( G \) су удаљене \( 1 \) квадратић изнад осе \( s \). - Тачке \( B \) и \( F \) су удаљене \( 2 \) квадратића изнад осе \( s \). - Тачке \( C \) и \( E \) су удаљене \( 3 \) квадратића изнад осе \( s \). - Тачка \( D \) је удаљена \( 5 \) квадратића изнад осе \( s \).
\begin{tikzpicture} \draw[cyan!30, thin, step=1] (-2.5, -5.5) grid (2.5, 5.5); \draw[red, thick] (-2.5, 0) -- (2.5, 0) node[above right, text=red] {$s$}; \draw[dashed, black!60] (-2, 1) -- (-2, -1); \draw[dashed, black!60] (2, 1) -- (2, -1); \draw[dashed, black!60] (-2, 2) -- (-2, -2); \draw[dashed, black!60] (2, 2) -- (2, -2); \draw[dashed, black!60] (-1, 3) -- (-1, -3); \draw[dashed, black!60] (1, 3) -- (1, -3); \draw[dashed, black!60] (0, 5) -- (0, -5); \fill[black] (-2, 1) circle (2pt) node[above left] {$A$}; \fill[black] (-2, 2) circle (2pt) node[above left] {$B$}; \fill[black] (-1, 3) circle (2pt) node[above left] {$C$}; \fill[black] (0, 5) circle (2pt) node[above] {$D$}; \fill[black] (1, 3) circle (2pt) node[above right] {$E$}; \fill[black] (2, 2) circle (2pt) node[above right] {$F$}; \fill[black] (2, 1) circle (2pt) node[above right] {$G$}; \fill[black] (-2, -1) circle (2pt) node[below left] {$A_1$}; \fill[black] (-2, -2) circle (2pt) node[below left] {$B_1$}; \fill[black] (-1, -3) circle (2pt) node[below left] {$C_1$}; \fill[black] (0, -5) circle (2pt) node[below] {$D_1$}; \fill[black] (1, -3) circle (2pt) node[below right] {$E_1$}; \fill[black] (2, -2) circle (2pt) node[below right] {$F_1$}; \fill[black] (2, -1) circle (2pt) node[below right] {$G_1$}; \end{tikzpicture}

Корак 2: Одређивање симетричних тачака

Спуштамо се нормално дуж вертикалних линија мреже испод праве \( s \) за исти број квадратића: - Тачка \( A_1 \) је \( 1 \) квадратић испод осе \( s \) на вертикали тачке \( A \). - Тачка \( B_1 \) је \( 2 \) квадратића испод осе \( s \) на вертикали тачке \( B \). - Тачка \( C_1 \) је \( 3 \) квадратића испод осе \( s \) на вертикали тачке \( C \). - Тачка \( D_1 \) је \( 5 \) квадратића испод осе \( s \) на вертикали тачке \( D \). - Тачка \( E_1 \) је \( 3 \) квадратића испод осе \( s \) на вертикали тачке \( E \). - Тачка \( F_1 \) је \( 2 \) квадратића испод осе \( s \) на вертикали тачке \( F \). - Тачка \( G_1 \) је \( 1 \) квадратић испод осе \( s \) на вертикали тачке \( G \).

2)

Корак 1: Одређивање положаја осе и тачака

Права \( s \) је вертикална и налази се са десне стране фигуре, на \( 1 \) квадратић десно од дужи \( FG \). Све тачке налазе се лево од осе \( s \): - Тачке \( F \) и \( G \) су удаљене \( 1 \) квадратић лево од осе \( s \). - Тачка \( E \) је удаљена \( 2 \) квадратића лево од осе \( s \). - Тачка \( D \) је удаљена \( 3 \) квадратића лево од осе \( s \). - Тачка \( C \) је удаљена \( 4 \) квадратића лево од осе \( s \). - Тачке \( A \) и \( B \) су удаљене \( 5 \) квадратића лево од осе \( s \).
\begin{tikzpicture} \draw[cyan!30, thin, step=1] (-5.5, 0.5) grid (5.5, 5.5); \draw[red, thick] (0, 0.2) -- (0, 5.8) node[below right, text=red] {$s$}; \draw[dashed, black!60] (-1, 1) -- (1, 1); \draw[dashed, black!60] (-1, 2) -- (1, 2); \draw[dashed, black!60] (-2, 3) -- (2, 3); \draw[dashed, black!60] (-3, 5) -- (3, 5); \draw[dashed, black!60] (-4, 3) -- (4, 3); \draw[dashed, black!60] (-5, 2) -- (5, 2); \draw[dashed, black!60] (-5, 1) -- (5, 1); \fill[black] (-5, 1) circle (2pt) node[left] {$A$}; \fill[black] (-5, 2) circle (2pt) node[left] {$B$}; \fill[black] (-4, 3) circle (2pt) node[left] {$C$}; \fill[black] (-3, 5) circle (2pt) node[above] {$D$}; \fill[black] (-2, 3) circle (2pt) node[above left] {$E$}; \fill[black] (-1, 2) circle (2pt) node[left] {$F$}; \fill[black] (-1, 1) circle (2pt) node[left] {$G$}; \fill[black] (5, 1) circle (2pt) node[right] {$A_1$}; \fill[black] (5, 2) circle (2pt) node[right] {$B_1$}; \fill[black] (4, 3) circle (2pt) node[right] {$C_1$}; \fill[black] (3, 5) circle (2pt) node[above] {$D_1$}; \fill[black] (2, 3) circle (2pt) node[above right] {$E_1$}; \fill[black] (1, 2) circle (2pt) node[right] {$F_1$}; \fill[black] (1, 1) circle (2pt) node[right] {$G_1$}; \end{tikzpicture}

Корак 2: Одређивање симетричних тачака

Сваку тачку пресликавамо хоризонтално десно од осе \( s \) за исти број квадратића: - Тачка \( G_1 \) је \( 1 \) квадратић десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( G \). - Тачка \( F_1 \) је \( 1 \) квадратић десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( F \). - Тачка \( E_1 \) је \( 2 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( E \). - Тачка \( D_1 \) је \( 3 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( D \). - Тачка \( C_1 \) је \( 4 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( C \). - Тачка \( B_1 \) је \( 5 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( B \). - Тачка \( A_1 \) је \( 5 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( A \).

3)

Корак 1: Одређивање положаја осе и тачака

Права \( s \) је вертикална и пролази кроз тачке \( F \) и \( G \). - Пошто \( F \in s \) и \( G \in s \), важи \( F_1 = F \) и \( G_1 = G \). - Остале тачке се налазе лево од осе \( s \): - Тачка \( E \) је \( 1 \) квадратић лево од \( s \). - Тачка \( D \) је \( 2 \) квадратића лево од \( s \). - Тачка \( C \) је \( 3 \) квадратића лево од \( s \). - Тачке \( A \) и \( B \) су \( 4 \) квадратића лево од \( s \).
Нацртај фигуру и осу s која пролази кроз F и G према трећој слици. Тачке F и G само подебљај и додај им ознаке F1 и G1. За остале тачке примени исти поступак као у претходном случају: преброј квадратиће хоризонтално до осе и пренеси их на десну страну.

Корак 2: Одређивање симетричних тачака

Тачке \( F \) и \( G \) остају на истом месту (\( F_1 = F \), \( G_1 = G \)). За остале тачке одбројавамо квадратиће десно од осе \( s \): - Тачка \( E_1 \) је \( 1 \) квадратић десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( E \). - Тачка \( D_1 \) је \( 2 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( D \). - Тачка \( C_1 \) је \( 3 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( C \). - Тачка \( B_1 \) је \( 4 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( B \). - Тачка \( A_1 \) је \( 4 \) квадратића десно од \( s \) на хоризонтали тачке \( A \).

4)

Корак 1: Одређивање положаја осе и тачака

Права \( s \) је вертикална и пролази кроз највишу тачку \( D \). Оса \( s \) представља осу симетрије саме дате фигуре: - Тачка \( D \) се налази на оси \( s \), па је \( D_1 = D \). - Тачка \( C \) је \( 1 \) квадратић лево од \( s \), а тачка \( E \) је \( 1 \) квадратић десно од \( s \) на истој хоризонтали. - Тачка \( B \) је \( 2 \) квадратића лево од \( s \), а тачка \( F \) је \( 2 \) квадратића десно од \( s \) на истој хоризонтали. - Тачка \( A \) је \( 2 \) квадратића лево од \( s \), а тачка \( G \) је \( 2 \) квадратића десно од \( s \) на истој хоризонтали.
Нацртај фигуру и осу s која пролази кроз D према четвртој слици. Уз тачку D допиши D1. Уз тачку E допиши C1, а уз тачку C допиши E1. Уз F допиши B1, а уз B допиши F1. На крају, уз G допиши A1, а уз A допиши G1. У овом случају нису потребне помоћне линије јер се фигура пресликала сама у себе.

Корак 2: Одређивање симетричних тачака

Како су парови тачака већ симетрични у односу на праву \( s \): - Тачка \( D \) се пресликава у саму себе: \( D_1 = D \). - Тачка \( A \) се пресликава у тачку \( G \), што значи \( A_1 = G \), а \( G_1 = A \). - Тачка \( B \) се пресликава у тачку \( F \), што значи \( B_1 = F \), а \( F_1 = B \). - Тачка \( C \) се пресликава у тачку \( E \), што значи \( C_1 = E \), а \( E_1 = C \).

Кратак запис решења:

1)

Тачке \( A_1, B_1, C_1, D_1, E_1, F_1, G_1 \) су испод осе \( s \) редом на растојањима \( 1, 2, 3, 5, 3, 2, 1 \) квадратића.

2)

Тачке \( A_1, B_1, C_1, D_1, E_1, F_1, G_1 \) су десно од осе \( s \) редом на растојањима \( 5, 5, 4, 3, 2, 1, 1 \) квадратића.

3)

\( F_1 = F, G_1 = G \); тачке \( E_1, D_1, C_1, B_1, A_1 \) су десно од осе \( s \) редом на растојањима \( 1, 2, 3, 4, 4 \) квадратића.

4)

\( D_1 = D, A_1 = G, B_1 = F, C_1 = E, E_1 = C, F_1 = B, G_1 = A \).

Најважније из лекције

Осна симетрија: Геометријско пресликавање које сваку тачку \( A \) пресликава у тачку \( A_1 \) тако да је оса симетрије нормална на дуж \( AA_1 \) и полови је. Тачке на оси остају на свом месту.
Изометрија: Ово пресликавање чува растојања (дужине), мере углова и распоред тачака. Дуж се слика у једнаку дуж, а угао у једнак угао.
Пресликавање фигура: Фигуре пресликавамо тако што нађемо слике њихових карактеристичних тачака (темена многоугла, крајеве дужи, центар кружнице) спуштањем нормале на осу и преношењем растојања.
Тачка \( A_1 \) је осносиметрична (или симетрична) тачки \( A \) у односу на праву \( s \) уколико испуњава три услова:
  • \( A_1 \) припада нормали из тачке \( A \) на праву \( s \);
  • \( A_1 \) и \( A \) се налазе са различитих страна праве \( s \);
  • \( A_1 \) и \( A \) су једнако удаљене од праве \( s \).
Приказ праве s (оса симетрије) и две тачке A и A_1 са различитих страна праве. Дуж која спаја A и A_1 је нормална на s (означен прав угао), а растојања од праве s до тачака A и A_1 су означена као једнака.
Пресликавање при ком се свака тачка равни пресликава у своју осносиметричну тачку назива се осна симетрија. Права \( s \) се назива оса симетрије.
Свака тачка која припада оси симетрије \( s \) пресликава се у саму себе.
Растојање између две тачке једнако је растојању између слика тих тачака. Због тога је осна симетрија изометријска трансформација.
  • Колинеарне тачке се пресликавају у колинеарне тачке (права се пресликава у праву).
  • Осна симетрија чува распоред тачака (ако је \( A - B - C \), онда је и \( A_1 - B_1 - C_1 \)).
  • Дуж се пресликава у једнаку дуж.
  • Угао се пресликава у једнак угао.
Специфични положаји правих у односу на осу симетрије:
  • Ако права сече осу, тачка пресека припада и њеној слици.
  • Ако је права паралелна оси, и њена слика је паралелна оси.
  • Ако је права нормална на осу, она се пресликава у саму себе.
Да бисмо конструисали слику \( T_1 \) тачке \( T \) која није на оси \( s \):
1. Из тачке \( T \) конструишемо нормалу на осу \( s \).
2. Шестаром пренесемо растојање од пресека нормале и осе до тачке \( T \) на супротну страну осе.
Слику дужи добијамо тако што пресликамо њене крајње тачке. Слику многоугла (нпр. троугла) добијамо пресликавањем његових темена.
Кружница \( k(O, r) \) се пресликава тако што се преслика само њен центар \( O \) у тачку \( O_1 \). Полупречник \( r \) остаје непромењен, па је слика кружница \( k_1(O_1, r) \).

Задаци за вежбање

Лак: Дужина дужи \( AB \) износи \( 7 \text{ cm} \). Дуж \( AB \) је осном симетријом пресликана у дуж \( A_1B_1 \). Колика је дужина дужи \( A_1B_1 \)?
Осна симетрија је изометријска трансформација, што значи да чува дужине дужи.
Одговор: Дужина дужи \( A_1B_1 \) је такође \( 7 \text{ cm} \).
Средњи: Тачка \( P \) се налази на растојању од \( 4 \text{ cm} \) од осе симетрије \( s \). Колико износи најкраће растојање између тачке \( P \) и њене осносиметричне слике \( P_1 \)?
Тачка \( P_1 \) се налази са друге стране осе \( s \), на истом растојању од ње као и тачка \( P \). Права која их спаја нормална је на осу симетрије.
Растојање између \( P \) и \( P_1 \) једнако је збиру њихових растојања од осе: \( 4 \text{ cm} + 4 \text{ cm} = 8 \text{ cm} \).
Одговор: Растојање износи \( 8 \text{ cm} \).
Тежак: Нека се праве \( a \) и \( b \) секу у тачки \( M \), при чему права \( a \) није нормална на осу симетрије \( s \), а тачка \( M \) припада оси \( s \). Шта можеш закључити о тачки пресека слика ових правих (\( a_1 \) и \( b_1 \)) након осне симетрије у односу на праву \( s \)?
Свака тачка која припада оси симетрије пресликава се у саму себе. Пошто тачка пресека \( M \) припада оси \( s \), њена слика \( M_1 \) се поклапа са тачком \( M \).
Како се права пресликава у праву, слике правих \( a_1 \) и \( b_1 \) морају садржати слику пресечне тачке.
Одговор: Слике правих \( a_1 \) и \( b_1 \) се такође секу у тачки \( M \) на оси симетрије.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: