Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
\[ a = 4\text{ dm} = 40\text{ cm} \]\[ O = 4 \cdot a \]\[ O_{ABCD} = 4 \cdot 40\text{ cm} = 160\text{ cm} \]\[ P = a \cdot a \]\[ P_{ABCD} = 40\text{ cm} \cdot 40\text{ cm} = 1600\text{ cm}^2 \]\[ a = 31\text{ cm}, \quad b = 51\text{ cm} \]\[ O = 2 \cdot (a + b) \]\[ O_{PQRS} = 2 \cdot (31\text{ cm} + 51\text{ cm}) = 2 \cdot 82\text{ cm} = 164\text{ cm} \]\[ P = a \cdot b \]\[ P_{PQRS} = 31\text{ cm} \cdot 51\text{ cm} = 1581\text{ cm}^2 \]\[ 51 \cdot 31 = 1581 \]\[ \begin{array}{r@{}l} 51 \cdot 31 & \\ \hline 51 & \\ +\,153\phantom{0} & \\ \hline 1581 & \end{array} \]
б)
\[ 164\text{ cm} > 160\text{ cm} \implies O_{PQRS} > O_{ABCD} \]\[ 1600\text{ cm}^2 > 1581\text{ cm}^2 \implies P_{ABCD} > P_{PQRS} \]Већи обим има правоугаоник \(PQRS\), а већу површину квадрат \(ABCD\).
в)
\[ O_{ABCD} = 160\text{ cm} = 1,6\text{ m} \]\[ O_{PQRS} = 164\text{ cm} = 1,64\text{ m} \]\[ P_{ABCD} = 1600\text{ cm}^2 = 0,16\text{ m}^2 \]\[ P_{PQRS} = 1581\text{ cm}^2 = 0,1581\text{ m}^2 \]

Детаљно решење

а)

Корак 1: Израчунавање обима и површине квадрата \(ABCD\)

Страница квадрата је дата у дециметрима, па ћемо је претворити у центиметре како бисмо све рачунали у истим јединицама: \[ a = AB = 4\text{ dm} = 40\text{ cm} \] Обим квадрата рачунамо по формули \( O = 4 \cdot a \): \[ O_{ABCD} = 4 \cdot 40\text{ cm} = 160\text{ cm} \] Површину квадрата рачунамо по формули \( P = a \cdot a \): \[ P_{ABCD} = 40\text{ cm} \cdot 40\text{ cm} = 1600\text{ cm}^2 \] (у дециметрима: \( P_{ABCD} = 4\text{ dm} \cdot 4\text{ dm} = 16\text{ dm}^2 \))

Корак 2: Израчунавање обима и површине правоугаоника \(PQRS\)

Странице правоугаоника су: \[ a = PQ = 31\text{ cm}, \quad b = QR = 51\text{ cm} \] Обим правоугаоника рачунамо по формули \( O = 2 \cdot (a + b) \): \[ a + b = 31\text{ cm} + 51\text{ cm} = 82\text{ cm} \] \[ O_{PQRS} = 2 \cdot 82\text{ cm} = 164\text{ cm} \] Површину правоугаоника рачунамо по формули \( P = a \cdot b \): \[ P_{PQRS} = 31\text{ cm} \cdot 51\text{ cm} = 1581\text{ cm}^2 \] Писано множење: \[ 51 \cdot 31 = 1581 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 51 \cdot 31 & \\ \hline 51 & \\ +\,153\phantom{0} & \\ \hline 1581 & \end{array} \]

б)

Корак 1: Упоређивање обима и површина

Упоредимо обиме: \[ O_{ABCD} = 160\text{ cm}, \quad O_{PQRS} = 164\text{ cm} \] Како је \( 164\text{ cm} > 160\text{ cm} \), већи обим има правоугаоник \(PQRS\). Упоредимо површине: \[ P_{ABCD} = 1600\text{ cm}^2, \quad P_{PQRS} = 1581\text{ cm}^2 \] Како је \( 1600\text{ cm}^2 > 1581\text{ cm}^2 \), већу површину има квадрат \(ABCD\).

в)

Корак 1: Изражавање у основним јединицама мере

Основна јединица за дужину је метар (\(\text{m}\)), а за површину квадратни метар (\(\text{m}^2\)). Знамо да је: \[ 1\text{ m} = 100\text{ cm} \implies 1\text{ cm} = 0,01\text{ m} \] \[ 1\text{ m}^2 = 10\,000\text{ cm}^2 \implies 1\text{ cm}^2 = 0,0001\text{ m}^2 \] Изразимо обиме у метрима: \[ O_{ABCD} = 160\text{ cm} = \frac{160}{100}\text{ m} = 1,6\text{ m} \] \[ O_{PQRS} = 164\text{ cm} = \frac{164}{100}\text{ m} = 1,64\text{ m} \] Изразимо површине у квадратним метрима: \[ P_{ABCD} = 1600\text{ cm}^2 = \frac{1600}{10\,000}\text{ m}^2 = 0,16\text{ m}^2 \] \[ P_{PQRS} = 1581\text{ cm}^2 = \frac{1581}{10\,000}\text{ m}^2 = 0,1581\text{ m}^2 \]

Кратак запис решења:

а)

\[ O_{ABCD} = 4 \cdot 40\text{ cm} = 160\text{ cm} \] \[ P_{ABCD} = 40\text{ cm} \cdot 40\text{ cm} = 1600\text{ cm}^2 \] \[ O_{PQRS} = 2 \cdot (31\text{ cm} + 51\text{ cm}) = 164\text{ cm} \] \[ P_{PQRS} = 31\text{ cm} \cdot 51\text{ cm} = 1581\text{ cm}^2 \]

б)

\[ 164\text{ cm} > 160\text{ cm} \implies O_{PQRS} > O_{ABCD} \] \[ 1600\text{ cm}^2 > 1581\text{ cm}^2 \implies P_{ABCD} > P_{PQRS} \] Већи обим: правоугаоник; већа површина: квадрат.

в)

\[ O_{ABCD} = 1,6\text{ m}, \quad O_{PQRS} = 1,64\text{ m} \] \[ P_{ABCD} = 0,16\text{ m}^2, \quad P_{PQRS} = 0,1581\text{ m}^2 \]

Најважније из лекције

За позиционирање децималних бројева на полуправој важно је одредити између која два броја се налазе и коме су ближи. Приликом упоређивања два децимална броја, увек прво поредимо целе делове. Ако су они једнаки, крећемо се слева надесно и поредимо децимале на истим позицијама (прво десете, па стоте делове итд.) све док не наиђемо на прву разлику. Број са већом цифром на тој позицији је већи.
Представљање децималних бројева са више децимала на бројевној полуправој захтева процену, јер су делови између целих бројева веома ситни. Често замишљамо да користимо „лупу” како бисмо детаљније видели простор између десетих или стотих делова.
Како бисмо лакше одредили позицију, децималне бројеве можемо посматрати као децималне разломке. На пример: \( 0,3 = \frac{3}{10} \) или \( 1,27 = 1\frac{27}{100} \).
Да бисмо позиционирали број 1,27:
  • Прво утврђујемо да се налази између 1,2 и 1,3 (односно између \( 1\frac{20}{100} \) и \( 1\frac{30}{100} \)).
  • Затим процењујемо коме је ближи: пошто је 27 ближе 30 него 20, број 1,27 се налази ближе броју 1,3.
Део бројевне полуправе између 1 и 2, са увећаним детаљем (лупом) између 1,2 и 1,3, унутар којег је јасно обележена позиција броја 1,27 ближе броју 1,3.
Између која два децимална броја (са једном децималом) се налази број 0,65 и коме је ближи?
Број 0,65 се налази између 0,6 (\( \frac{60}{100} \)) и 0,7 (\( \frac{70}{100} \)). Пошто се налази тачно на пола пута између 60 и 70, број 0,65 је тачно на средини између 0,6 и 0,7.
Десно од запете, децимално место које је ближе запети носи већу вредност. Исто као што је \( 1 \text{ m} > 1 \text{ dm} > 1 \text{ cm} \), тако важи и: \[ 1 > 0,1 > 0,01 > 0,001 \]
Два децимална броја упоређујемо слева надесно према следећим корацима:
Упоредите целе делове: Већи је онај број чији је цео део већи. (нпр. \( 3 > 2,8 \) или \( 13,1 > 9,6 \)).
Упоредите прве децимале (десете делове): Уколико су цели делови једнаки, већи је онај који има већу прву цифру иза запете. (нпр. \( 3,1 < 3,3 \) јер је \( 1 < 3 \)).
Упоредите друге децимале (стоте делове): Уколико су и прве децимале једнаке, гледамо другу децималу. (нпр. \( 11,37 < 11,39 \) јер је \( 7 < 9 \)). Овај поступак се понавља за наредне децимале док се не уочи разлика.
Упоредимо \( 0,356 \) и \( 0,6 \):
Цели делови су једнаки (\( 0 = 0 \)).
Гледамо прву децималу: код првог броја је 3, код другог је 6. Како је \( 3 < 6 \), закључујемо да је \( 0,356 < 0,6 \).
Упореди бројеве 5,18 и 5,15.
Цели делови су једнаки (5 = 5). Прве децимале су једнаке (1 = 1). Друга децимала код првог броја је 8, а код другог 5. Пошто је \( 8 > 5 \), следи да је \( 5,18 > 5,15 \).

Задаци за вежбање

Лак: Упореди следеће децималне бројеве стављајући знак \( < \), \( > \) или \( = \):
а) \( 33,4 \) и \( 3,4 \)
б) \( 0,4 \) и \( 0,7 \)
а) \( 33,4 > 3,4 \) (већи цео део, \( 33 > 3 \))
б) \( 0,4 < 0,7 \) (једнаки цели делови, поредимо прву децималу \( 4 < 7 \))
Средњи: Упореди децималне бројеве:
а) \( 1,04 \) и \( 0,97 \)
б) \( 0,468 \) и \( 0,53 \)
а) \( 1,04 > 0,97 \) (већи цео део, \( 1 > 0 \))
б) \( 0,468 < 0,53 \) (цели делови су једнаки, код прве децимале важи \( 4 < 5 \), без обзира што први број има више цифара)
Тежак: Поређај следеће децималне бројеве по величини почевши од најмањег:
\( 0,9 \); \( 0,99 \); \( 0,19 \); \( 1,2 \); \( 1,9 \)
1. Издвајамо бројеве чији је цео део 0: \( 0,9 \), \( 0,99 \), \( 0,19 \).
2. Упоређујемо њихове прве децимале: најмања је код \( 0,19 \). Затим поредимо \( 0,9 \) и \( 0,99 \). \( 0,9 \) можемо записати као \( 0,90 \), па је \( 0,90 < 0,99 \). Редослед за сада: \( 0,19 < 0,9 < 0,99 \).
3. Издвајамо бројеве чији је цео део 1: \( 1,2 \) и \( 1,9 \).
4. Како је \( 2 < 9 \), важи \( 1,2 < 1,9 \).
Коначан редослед: \( 0,19 < 0,9 < 0,99 < 1,2 < 1,9 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: